Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jul.2009, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Halal sertifikat poželjan, ali ne i obavezan

BEOGRAD - Posedovanje halal sertifikata za prehrambene proizvode je poželjno za firme koje žele da osvajaju nova islamska tržišta, ali nije obavezno ako imaju kupce koji u njih imaju poverenja, izjavio je danas stručnjak za islamski marketing i profesor na Institutu političkih nauka u Parizu Čedomir Nestorović.

On je na seminaru za srpske privrednike, koji je organizovala američka agencija za međunarodni razvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << (USAID)- Agrobiznis rekao da se sertifikatima, između ostalog dokazuje da u hrani koja se izvozi nema nekih komponenata ili aditiva koji su islamom zabranjeni, kao što su emulgatori i želatini svinjskog porekla.

Klanje isključivo živih životinja

Islamsko tržište i u pogledu svežeg junećeg i pilećeg mesa ima posebne zahteve, a to je da se klanje obavlja isključivo na živim životinjama, što se u EU ponekad ne događa, jer ona insistira na prethodnom uspavljivanju.

Nestorović je upozorio da prvo treba proveriti šta kupac želi i čiji sertifikat priznaje i da li je uopšte potreban, jer su na različitim islamskim tržištima, pravila različita.

On je napomenuo da sertifikati koštaju, što pojedine proizvode dosta poskupljuje, tako da će se u vreme krize muslimanski kupci radije opredeljivati za nesertifikovane proizvode.

Najznačajnije sertifikacione kuće su u SAD, Maleziji i Indoneziji, ali njihovi sertifikati ne važe na svakom tržištu, jer pojedini kupci imaju svoj spisak podobnih sertifikacionih agencija, kao što je slučaj sa jednim trgovinskim lancem u Francuskoj.

Odabir agencije - verski ili politički problem?

Nestorović je ukazao da u Srbiji postoji jedna Halal agencija, koja deluje u okviru Islamske zajednice Srbije, ali se pokazalo da neka naša preduzeća traže sertifikate iz Tuzle.

Sada je pitanje, kao i drugim zemljama sa manjinskim muslimanskim stanovništvom, treba li država da se meša i odluči koje sertifikaciono telo može da uđe.

Sada je to verski problem, ali se može ispostaviti i kao politički, rekao je Nestorović, napominjući da sertifikati mogu da se obezbede na različite načine.

Tako ako neko preduzeće iz Srbije želi da izvozi hranu u Indoneziju, može sertifikat da dobije u toj zemlji, ili njihova agencija može da otvori franšizu u Srbiji, ili da sa Halal agencijom potpiše bilateralni sporazum o međusobnom priznavanju sertifikata.

Nestorović je napomenuo da je Malezija najviše odmakla u pogledu sertifikacije, ali da za izvoz hrane u nju ili Indoneziju nije neophodan Halal sertifikat, jer su u pitanju multietničke zemlje i da treba samo imati u vidu ciljnu grupu potrošača.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...