Izvor: B92, Beta, 22.Jul.2009, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Halal tržište šansa za Srbiju
Beograd -- Prehrambena industrija Srbije još nije iskoristila mogućnost plasmana svojih proizvoda na tržišta islamskih zemalja.
Profesor na Institutu političkih nauka u Parizu Čedomir Nestorović kaže da treba povećati broj kompanija sa halal sertifikatom, jer je to tržište najbrže rastuće tržište u svetu koje trenutno vredi 650 milijardi dolara godišnje, dok istovremeno halal sertifikat u Srbiji ima samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 40 firmi.
U vreme globalne ekonomske krize nedopustivo je da neka tržišta ostanu nedostupna, kazao je on i dodao da islamske zemlje uglavnom nemaju dovoljno hrane, zbog čega su primorane da je uvoze, što se naročito odnosi na meso, prerađevine od mesa i mlečne proizvode, a to bi, kako je dodao, mogla biti šansa za preduzeća iz Srbije.
Nestorović smatra da bi za bolji nastup na tim tržištima srpske kompanije, pre svega mlekare i mesna industrija, trebalo da se udruže, a kao zemlje u koje bi njihovi proizvodi najviše mogli da se plasiraju on je naveo Indoneziju, pojedine republike Rusije, kao i grad Moskvu, ali i Francusku, Nemačku i SAD.
Kako je dodao, zanimljivo je i više od 40 islamskih zemalja, koje su u oganizaciji Pokreta nesvrstanih, čije tržište od ranije zna za Srbiju i neke njene proizvode, među kojima su Egipat, Irak, Malezija. Prema njegovim rečima, tamo bi mogla da se izvozi jagnjetina, sušena ili govedina u konzervama, sudžuk, puter, maslac, sirevi.
Halal način ishrane je svojstven islamu i predstavlja obavezu za muslimanske vernike, a podrazumeva poseban način uzgoja i klanja stoke, kao i zabranu korišćenja pojedinih vrsta mesa, pre svega svinjskog, ali i alkohola, insekata, pojedinih aditiva.
Procenjuje se da u svetu ima oko 1,6 milijardi muslimana, a samo u Rusiji oko 20 miliona, gde je tržište halal hrane vredno 21 milijardu dolara godišnje, kazao je Nestorović.
U Francuskoj, koja ima oko sedam miliona muslimana, godišnji rast potrošnje halal mesa je od sedam do deset procenata, iako ukupna potrošnja mesa u toj zemlji opada za dva do tri odsto, dodao je on.
Nestorović je naveo da su najveći izvoznici halal hrane neislamske zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, Tajland, Brazil i Singapur, što znači da je, kako je istakao, presudna kvalitetna ponuda hrane.
Prema njegovim rečima, za uvođenje halal sertifikata treba odvojiti četiri do pet hiljada evra, ali je država pre nekoliko nedelja odlučila da refundira 40 odsto te sume svim kompanijama u Srbiji koje žele da uvedu halal sertifikat, ukoliko ga traže od Islamske zajednice Srbije.
