Izvor: Večernje novosti, 23.Jun.2014, 22:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gelton: Apokalipsa Velikog rata nauk i za danas

FRANCUSKI istoričar Frederik Gelton boravio je ovih dana u Beogradu, kao jedan od učesnika naučnog skupa posvećenog 100-godišnjici Prvog svetskog rata, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti. Gelton je bio predavač istorije međunarodnih odnosa na Institutu političkih studija u Parizu, i vojne istorije na Visokoj školi Sen Sir. Radio je kao istoričar u Ministarstvu odbrane Francuske, a u evropskoj naučnoj javnosti poznat je kao jedan od najboljih poznavalaca istorije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Naša kulturna javnost imala je priliku da čuje njegovo predavanje u Jugoslovenskoj kinoteci, pred projekciju petosatnog televizijskog serijala "Apokalipsa, Prvi svetski rat", koji je nedavno premijerno prikazan na francuskom nacionalnom kanalu. - Serijal je nastao na osnovu više od pet stotina sati filmskog arhivskog dokumentarnog materijala, koji, u velikom delu, do sada nije bio objavljen, i zabeležio je ogromnu gledanost u Francuskoj - kaže Frederik Gelton, za "Novosti". - Značajan deo materijala dala je i Jugoslovenska kinoteka, i ovaj serijal zaista vodi gledaoce kroz bojna polja, misli državnika i vojnika na frontu, ali i civila u pozadini, zahvaljujući tako retkim, prvim amaterskim snimcima. * I u Srpskoj akademiji nauka imali ste zanimljivo predavanje? - Tu sam govorio o političkoj istoriji perioda koji je doveo do početka Prvog svetskog rata i o francuskom pukovniku Furnijeu, koji je boravio u Beogradu od 1912. do februara 1916. godine. Pukovnik Furnije pratio je čitavo povlačenje srpske vojske sve do Albanije i ispisao oko osam stotina stranica o događajima u Srbiji i o herojskoj srpskoj vojsci. * Koja istorijska činjenica o Velikom ratu ni danas nije dovoljno rasvetljena i predstavlja kontroverzu?NEPREDVIDLjIVO UVEK MOŽE DA SE DESI * Izjavili ste da današnje mlade generacije nikako ne bi mogle da izdrže tu apokalipsu i žrtvu koju su izdržali njihovi pradedovi i prabake. Šta je važno da mladi ljudi danas znaju o Prvom svetskom ratu? - Važno je da budu svesni da ono nepredvidljivo uvek može da se desi, i da, bez obzirana to koliko mislimo da smo sigurni, sve već sutra može da se sunovrati. To su Evropljani uradili sa svojim državama i društvima 1914. godine. - Svaka zemlja ima neku svoju kontroverzu i polemiku. U Francuskoj je, recimo, aktuelna debata o vojnicima koji su se odlučivali na samoubistvo, jer se događaji tokom rata nisu odvijali onako kako su oni smatrali da bi trebalo. Ovde i u delu Evrope prisutna je kontroverza o ulozi Balkana u Velikom ratu, ko je bio Gavrilo Princip, i šta je u to vreme bila Mlada Bosna. * Ko je za vas, kao istoričara, Gavrilo Princip? - Veoma je teško da se na nacionalnu istoriju gleda kroz vizuru jedne "afere", kao što je i ova koja se odnosi na Gavrila Principa, ako istraživač nije totalno uključen u nju. Da sam se kao istoričar fokusirao na sarajevski događaj, krenuo bih pre svega od toga što bih naučio nemački i srpski jezik, i počeo da pretražujem sve arhive koji postoje o tom događaju. Ne da bih saznao da li je Gavrilo Princip bio dobar ili loš, ili da li je Ferdinand bio strašan tiranin, već da bih razumeo šta se dogodilo. Istorija ne služi ničemu, i još je vrlo opasna ukoliko je savremenici koriste da bi dali dobre ili loše ocene prošlosti. Istorija može da nas uči samo onda kada omogućava da se zaista razume neki događaj. Ako uzmemo primer Gavrila Principa, onda treba razumeti zašto jedan, pre svega mladi čovek koji živi u Bosni i Hercegovini, koja tada pripada Austrougarskom carstvu, čiji su roditelji poreklom Srbi, postaje pripadnik jednog pokreta koji se zove Mlada Bosna, a kad brani svoje ideje, predstavlja se kao Jugosloven. Ono što je, dakle, neophodno jeste razumeti tadašnji ambijent na Balkanu, i zbog čega se Princip sa svojom grupom, koja je pritom pokazala mnogo amaterstva, odlučuje na atentat. Ono što je neverovatno kod istorije, i fascinantno, to je slučajnost - kako se dogodilo da se automobil sa prestolonaslednikom Ferdinandom i njegovom suprugom zaustavio baš na mestu gde se nalazio Gavrilo Princip, mladi, neiskusni momak koji je bio i slabovid, i kako je uspeo da ih ubije samo jednim metkom. Ali, Gavrilo Princip i Sarajevski atentat nisu uzrok Velikog rata, nije taj događaj uveo svet u strašnu apokalipsu. * Da li se danas sasvim jasno mogu sagledati svi pravi uzroci Velikog rata? - Početkom dvadesetog veka, u političkim pravilima epohe, rat počinje onda kada jedna država objavi rat drugoj državi, dakle, kada Austrougarsko carstvo objavljuje rat Kraljevini Srbiji. Između ta dva trenutka, bilo da se radi o lokalnom odnosu, kao što je taj između Srbije i Austrougarske, ili odnosu zemalja na nivou Evrope, koriste se diplomatski pregovori. Treba konstatovati činjenicu da je čitav sistem diplomatskih pregovora, na nivou evropskih država, koji je trebalo da upravljaju krizom, u to vreme bio blokiran. Kad se to dogodi, onda sve države brzo ulaze u rat. Ono što je, po mom mišljenju, važno da se izuči to su uslovi u kojima su svi akteri tog vremena, u stvari, bili nesposobni da upravljaju tako velikom međunarodnom krizom koja je krenula da se razvija. Jer, sve dok rat nije objavljen, mogućnost za pregovore postoji. * Koje istorijske faktore tog vremena vi izdvajate? - Vrlo važan faktor je to što su evropske države tih godina, 1912. i 1913, bile društva koja nisu smatrala da će doći do rata, ali su istovremeno bila suočena sa vojnim, materijalnim i teritorijalnim rivalitetom koji su u to vreme bili veoma važni. Evropske ekonomije takođe se nisu spremale za rat, iz prostog razloga što nijedna ekonomija tih zemalja ne bi idržala takav događaj. Po mom mišljenju, mnogo važnija od atentata u Sarajevu bila je činjenica što su državnici tih zemalja smatrali da će, i ako izbije rat, on biti kratak, jer niko nema dovoljno para za dugi rat. A, pošto će biti kratak, treba delovati i ići brzo. I čim je tenzija došla do vrha, sve vojske velikih evropskih sila zatražile su od svojih vlada da ubrzaju mobilizaciju misleći da će, ako odmah ne stupe u rat, biti poraženi. Ono što, međutim, niko nije shvatio, to je da će sve države uspeti da vode jedan dug, strašan, i vrlo krvav rat. Prvi svetski rat je rat neočekivanog - sve što se dogodilo, bilo je iznenađujuće. * Danas neki nemački istoričari navode da su Nemačka i Austrougarska mnogo ranije krenule sa pripremama za rat? - Ne bih davao jednostavne ocene. Jer, jedna od karakteristika čitavog tog perioda za Francuze počinje još 1871. godine, kada je proklamacijom u Versaju pruski kralj Vilhelm Prvi proglašen prvim carem novostvorenog nemačkog carstva. Strah od germanizma, pošto su Francuzi 1870. izgubili Pruski rat, bio je veliki, i želeli su da stvore novu, jaku vojsku koja će moći da se bori protiv Nemačke. S druge strane, Nemci su bili svesni da su Francuzima oteli deo teritorije i smatrali su da će oni jednog dana uzvratiti ratom, pa je i Nemačka gradila snažnu vojsku. Rusi su početkom prošlog veka bili u periodu ubrzanog industrijskog razvoja, mada njihova vojna moć nije bila onakva kakvom su je u Evropi zamišljali. Hteli su da osnaže uticaj na Balkanu koji je počeo da se gubi, pa su sa Francuzima našli zajednički interes i sklopili savez 1893. godine. Nemačka se plašila tog saveza, a Velika Britanija se plašila Rusije, pa je 1902. godine sklopila savez sa Japanom. Austrougarska je bila svesna da njena imperija polako odumire - Srbi su je, iako mali, ipak izazivali i plašili, a njihova pobeda u balkanskim ratovima predstavljala je uvredu za njihov prestiž ... Tu je još jedan vrlo važan faktor koji je uticao na početak Velikog rata, a to je raspad Otomanskog carstva. To je, dakle, vrlo složen period u kojem su svi spremni na rat, svi imaju snažne vojske jer se nekoga plaše, svi traže neku mogućnost da negde "izravnaju račune" i oslobode se svojih problema, a istovremeno, niko ne veruje da će do rata doći. Oni koji su odlučivali o Evropi 1913. i 1914. godine nisu čuli upozorenja istorije, a istorija nas uvek upozorava. Smatram da se istoričari koji danas traže jednostavno objašnjenje za uzroke Prvog svetskog rata duboko varaju, jer je to vreme toliko složeno.VIŠE NADE NEGO ZEBNjE * Kako Veliki rat korespondira sa današnjim vremenom? - Iako živimo u svetu u kome smo svi jako zabrinuti, ipak ima više nade u zajedničku budućnost, nego zebnje. Uoči Prvog svetskog rata niko nije verovao u rat, i tim pre se taj rat dogodio sa toliko nasilja. Danas naša društva ipak smatraju da žive u jednom "jesenjem danu", i malo su opreznija. Možda je baš zbog toga rizik da će "kuća da eksplodira" manji. Za mene, to je glavna razlika između vremena pre sto godina i danas. * Šta biste vi rekli na sintagmu da se "istorija stalno ponavlja, ili kao tragedija, ili kao farsa"? - Reći ću nešto što je u suštini mog razmišljanja - istorija je ono što mi odlučimo da od nje napravimo. Ako koristimo istoriju da bismo uspeli bolje da se razumemo, onda imamo mogućnost da gradimo zajedničku budućnost. Ali, ako nam istorija služi da nalazimo argumente da bismo se suprotstavili nekom drugom, vrlo lako može opet da dođe do istih događaja. Za priču o Prvom svetskom ratu, a to bi se moglo reći i za Drugi svetski rat, za Francusku je najvažniji trenutak, a možda je to i odgovor na ovo pitanje, dan kada je general De Gol kao predsednik države 1962. godine pozvao nemačkog kancelara Adenauera da dođe u Pariz. De Gol je insistirao da se prvo sastanu u katedrali Rens, gde su se krunisali svi francuski kraljevi, a koju su Nemci zapalili tokom Prvog svetskog rata. Umesto da ga primi kao jednog političara, zvaničnog predstavnika Nemačke, on ga je pozvao i u svoju kuću, kao prijatelja, i rekao mu - "sada ćemo živeti dalje". Neko ko je kao De Gol odličan poznavalac istorije, može da shvati koliku važnost za narode ovih zemalja, za male, obične ljude koji su uvek najveće žrtve svih istorijskih točkova, ima ovakav gest. Da su Francuzi govorili Nemcima: "Vi ste ubili milion i četiri stotine hiljada ljudi tokom Prvog svetskog rata, vi ste nas okupirali, ubijali, pljačkali i bombardovali tokom Drugog svetskog rata" - nikada ne bismo izašli iz začaranog kruga ratova i mržnji. Prošlost ne treba zaboraviti, ali se ona pamti da bi se razumela, i da se ne bi ponovo preživljavalo ono tragično što je bilo u njoj. * Ne vidimo danas, nažalost, mnogo tih mudrih gestova u Evropi - zloupotrebljavaju se brojne polemike o Prvom svetskom ratu, falsifikuju se istorijske činjenice i stavljaju u službu aktuelnih politika? - Živimo u slobodnom svetu i, nažalost, ne možemo da zabranimo manipulativno tumačenje istorije. Na takve polemike treba odgovoriti verodostojnim podacima i činjenicama, ne dozvoljavajući im da imaju odjeka. Ali, s druge strane, život je veoma ubrzan, nemamo mnogo vremena za gubljenje da bismo se bavili iskonstruisanim polemikama, jer imamo mnogo značajnijih stvari koje bi trebalo da uradimo. Ostavimo one koji žele da polemišu, i ne ulazimo u tu igru. To je moj lični osećaj.

Nastavak na Večernje novosti...