Izvor: Politika, 08.Jan.2015, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska u šoku, ubice još nisu uhvaćene
Teroristički napad na satirični list „Šarli ebdo” mogao bi da bude prekretnica u savremenoj francuskoj istoriji
Dan nakon najveće terorističke akcije u novijoj istoriji Francuske, u kojoj je u napadu na list „Šarli ebdo” ubijeno 12, a ranjeno 11 osoba, nacija je i dalje u šoku, a glavni osumnjičeni još nisu uhvaćeni. Napetosti je doprinelo ubistvo jedne policajke koja je pokušala da se umeša u saobraćajnu čarku u jednom pariskom predgrađu, zbog čega ju je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upucao jedan od zavađenih vozača, dok zasad nema dokaza koji bi povezali taj incident sa napadom na satirični nedeljnik.
Braća Said (34) i Šerif (32) Kuači identifikovani su kao napadači na „Šarli ebdo” i poslednji put su viđeni u mestu Vile-Kotre na severu Francuske, gde su opljačkali benzinsku pumpu. Francuski mediji javljaju da ih je prepoznao radnik na pumpi iz koje su oteli hranu i gorivo i navodno se uputili u pravcu Pariza. U tom delu zemlje raspoređene su jake bezbednosne snage jer se pretpostavlja da su braća Kuači naoružana „kalašnjikovima” i raketnim bacačima.
Kako se naknadno ispostavilo, oba brata su odranije poznata policiji, a mlađi Šerif je zbog optužbi za terorističko udruživanje odležao neko vreme u zatvoru. Bio je pripadnik islamističke organizacije zadužen da u jednoj lokalnoj džamiji pridobija naklonost mladih muslimana i šalje ih u rat u Irak, ali je uhapšen pre nego što je i sam otputovao na ratište.
U vreme suđenja „Mond” je pisao da je Kuači prošao obuku za ratovanje, da je džogirao u pariskom parku u sklopu priprema i da ga je jedan muškarac iz džamije naučio osnovnim tehnikama rukovanja „kalašnjikovom”. Kuači je priznao na sudu da je bio motivisan mučenjima koje su izvodili američki vojnici u zatvoru Abu Graib u Iraku, ali je naveo da mu je „laknulo” kad je uhapšen.
„Što sam bio bliži odlasku, to sam više želeo da odustanem. Ali da sam to uradio, bio bih u opasnosti da ispadnem kao kukavica”, rekao je on.
Stariji brat Said takođe se u jednom trenutku našao pod lupom policije, ali njegov slučaj nije privukao veću pažnju. Do pomaka u identifikaciji napadača došlo je zahvaljujući omaški jednog koji je u automobilu kojim su bežali zaboravio lična dokumenta.
„To je njihova jedina greška”, izjavio je jedan policijski službenik, a prenosi Rojters.
„Mond” je ranije izvestio da je napad na „Šarli ebdo” izvršila porodična teroristička ćelija u koju je osim braće Kuači uključen najmanje još jedan saučesnik. Kao treći čovek zasad se pominje izvesni Hamid Murad (18), koji se predao policiji kada je video da se njegove ime pojavljuje u komentarima na društvenim mrežama. Britanski Skaj je preneo da je Murad zet braće Kuači i da još nije jasna njegova eventualna uloga u napadu jer se u trenutku masakra nalazio u školi.
Napad na satirični časopis mnogi ocenjuju kao prekretnicu francuskoj savremenoj istoriji, ali i ukazuju na opasnost od pogrešnog kanalisanja besa građana. Širom zemlje zabeleženo je nekoliko incidenata čija su meta bili objekti i bogomolje muslimanske zajednice. Predstavnici islamskih organizacija u Francuskoj odali su minutom ćutanja poštu žrtvama terorističkog napada.
Oni su se okupili na jutarnjoj molitvi u Velikoj džamiji u Parizu kako bi razmotrili zajedničku inicijativu povodom ovog zločina, a nešto ranije na istom mestu održan je i sastanak Saveta islamskih verskih organizacija u Francuskoj, na kojem su usvojene instrukcije za hodže za molitvu u petak kako bi se izrazila solidarnost sa žrtvama napada.
Kao što se moglo i pretpostaviti, trenutak nacionalne tragedije pojedini političari su iskoristili kao zgodnu platformu za propagiranje svojih ideja. Osim predsednika Fransoa Olanda i premijera Manuela Valsa, koji su pozvali na jedinstvo svih političkih aktera, ponovo je aktuelizovan Nikola Sarkozi, a svojih pet minuta imala je i Marin le Pen.
Šefica francuske ekstremne desnice je povodom terorističkog napada ponovila svoje zalaganje za vraćanje smrtne kazne u francusko zakonodavstvo. Ona je istakla, kako prenosi „Liberasion”, da će, ako bude izabrana za predsednicu Francuske, organizovati referendum o ponovnom uvođenju smrtne kazne.
„Uvek sam govorila da ću ponuditi Francuzima mogućnost da se izjasne o tome putem referenduma. Lično smatram da smrtna kazna treba da postoji u našem zakonodavstvu za najteža krivična dela”, poručila je Lepenova.
Protest ispred redakcije „Šarli ebdo” (Foto Rojters)
Istovremeno je zatražila bolje upravljanje na granicama i podizanje značaja državljanstva, ali i jačanje sredstava koja policija ima na raspolaganju.
Ona je podvukla da učestvuje u „nacionalnom jedinstvu”, na koje je pozvao predsednik Oland, ističući da je zemlja ujedinjena, ne samo u žalosti već i oko činjenice da je Francuska napadnuta, da su ugrožene kultura, slobode i vrednosti zemlje, kao i način života. Takođe je kazala da očekuje poziv premijera Valsa da se pridruži pozivu na solidarnost.
„Čekam da zazvoni telefon i da premijer pozove predstavnicu stranke koja je osvojila 25 odsto glasova na prošlim izborima da učestvuje u manifestaciji nacionalnog jedinstva”, poručila je ona.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju sve veću naklonost Francuza prema desnici, a upravo se Lepenova pominje kao jedan od favorita na predsedničkim izborima 2017. godine. Usred narasle polarizacije društva, čini se opravdanim strah da bi masakr u „Šarli ebdou” mogao da bude okidač sa otvaranje šireg fronta sukoba na religijskoj osnovi.
Dok se opravdano strahuje za bezbednost muslimanske zajednice ne samo u Francuskoj nego i širom Evrope, moguća je i eskalacija nasilja nad francuskim trupama firom sveta. Oko 3.000 francuskih vojnika raspoređeno je u regionu od Mauritanije do Nigera i Čada nakon što su Francuzi intervenisali u Maliju 2013. godine. Mnogi sada ponavljaju Olandovu izjavu kada je prilikom posete Maliju poručio da je to „najvažniji dan” njegovog političkog života, ocenjujući da cenu pogrešno postavljenih prioriteta danas plaća celo društvo.
Iako je mondenski francuski filozof i apologeta takozvanih humanitarnih intervencija Bernar Anri-Levi preksinoć na Si-En-Enu izjavio da je za Francusku napad na „Šarli ebdo” isto što je za SAD bio 11. septembar, čini se da ponavljanje istih grešaka koje su Amerikanci napravili ovog puta moglo da bude još destruktivnije za svetski mir. Krenuvši u „rat protiv terorizma” Buš i njegovi naslednici ne samo da nisu iskorenili ovu pošast nego je danas situacija kada je reč o tome opasnija nego ikada. Odmazda Francuske potpomognute saveznicima mogla bi da bude još kobnija po svetionako opterećen opasnošću od novog globalnog sukoba.
D. Vukotić
----------------------------------
Novi „Šarli ebdo” izlazi iduće srede u milion primeraka
Pariz – Poznati francuski lekar i član redakcije „Šarli ebdo” Patrik Pelu najavio je da će naredno izdanje ovog nedeljnika biti izdato iduće srede. Novi broj biće odštampan u čak milion primeraka, dok, poređenja radi, uobičajeni tiraž iznosi 60.000, izjavio je advokat „Šarli ebdoa” Rišar Malka za agenciju AFP. On je dodao i da će novo izdanje imati osam strana, umesto uobičajenih 16. Pelu je izjavi „Frans interu” sa suzama u očima objavio da su članovi redakcije na danas održanom sastanku odlučili da nastave sa radom.
----------------------------------
Učestali napadi islamističkih ekstremista u Francuskoj
Pariz – Teroristički napad na redakciju satiričnog nedeljnika „Šarli ebdo” u Parizu najsmrtonosniji je napad islamističkih ekstremista koji se dogodio u Francuskoj. Uočljivo je da su incidenti s verskim motivima učestali decembra prošle godine.
Deset ljudi je povređeno, od kojih dvoje teže, kada je uoči Božića kombi uleteo među kupce na pijaci u Nantu. Vozač kombija pokušao je potom samoubistvo.
U Dižonu je dan ranije povređeno 13 osoba kada je čovek, vičući „Alahu akbar”, automobilom uleteo među pešake. Policija je u decembru ubila napadača koji je, uzvikujući istu frazu, nožem ranio tri policajca u policijskoj stanici u mestu Žue le Tur, u centralnom delu Francuske.
U prethodnim terorističkim akcijama najveći broj žrtava bio je marta 2012. godine, ukupno sedam u tri napada.
Četiri osobe ubijene su 19. marta u napadu naoružanog motocikliste u Tuluzu ispred jevrejske srednje škole. U pitanju su bili rabin, njegova dva sina i jedna devojčica, a tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi incident je nazvao nacionalnom tragedijom.
Osumnjičeni za ubistvo tih ljudi i još tri vojnika u Tuluzu i Montobanu nekoliko dana ranije, Muhamed Merah (23), ubijen je 22. marta 2012. u akciji policije prilikom upada u njegov stan.
Oktobra 2012. pariski tužilac Fransoa Molen izjavio je da su uhapšeni osumnjičeni islamski ekstremisti deo „aktivne terorističke ćelije koja predstavlja najveću pretnju Francuskoj od sredine devedesetih godina, kada je alžirska GIA očišćena”.
Sedmoro od 12 tada pritvorenih su francuski državljani, starosti od 19 do 25 godina.
Kada su oktobra 2014. u Maroku uhapšena dvojica džihadista koji su planirali napade na bankarske i multinacionalne agencije u Francuskoj i Maroku, jedan Francuz i jedan Marokanac, obelodanjeno je da im je inspiracija bio francusko-alžirski terorista Muhamed Merah.
Marokanske vlasti tada su objavile da se više od 2.000 islamskih fanatika iz te zemlje trenutno bore u Siriji i Iraku.
Dvadeset i petog jula 1995. godine, osam ljudi je izgubilo život, a 119 je povređeno kada je eksplodirala bomba u metrou u centru Pariza. Napad, pripisan alžirskim islamskim ekstremistima, bio je najsmrtonosniji u nizu od devet terorističkih akcija tog leta, kada je ranjeno više od 200 ljudi.
Krajem iduće, 1996. godine u napadu eksplozivom na stanici metroa u Parizu poginule su četiri osobe, a 91 osoba je ranjena.
Najveći deo muslimana u Francuskoj doseljenici su iz Magreba (Marko, Alžir, Tunis), koji je dugo bio francuska teritorija (izuzev španskog Maroka).
Iako su Maroko i Tunis 1956. postali suverene zemlje, a Alžir 1962. posle žestokog rata, masovno doseljavanje matičnog stanovništva tih zemalja u Francusku nastavljeno je.
Jula 2010. istaknuti predstavnik islamske zajednice u Francuskoj Dalil Boubakeur, rektor Velike džamije u Parizu i bivši čelnik Veća za francuske muslimane, naglašavao je da bi broj džamija u Francuskoj trebalo da bude udvostručen na 4.000. Po njemu, to je neophodno kako bi najveća muslimanska populacija u Evropi imala priliku za dostojanstven verski život.
U Francuskoj živi više od pet miliona muslimana od ukupno 66 miliona građana.
Tanjug
objavljeno: 08.01.2015.
.jpg)
