Izvor: B92, 23.Apr.2012, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska: Desnica pravi preokret
Pariz/Berlin -- Socijalista Fransoa Oland je favorit u trci za mesto predsednika Francuske, ali bi ekstremno desničarski birači u drugom krugu izbora mogli da naprave preokret.
Francuska štampa ocenjuje da Olandova pobeda još nije izvesna i da sve zavisi od birača ekstremne desnice.
Oland je na jučerašnjem glasanju osvojio 28,6 odsto glasova, što je najbolji rezultat nekog socijalističkog kandidata u prvom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krugu izbora posle Fransoa Miterana 1988. godine.
Prema rezultatima anketa koju su sproveli instituti Ipsos i Ifop, Oland bi u drugom krugu, 6. maja, trebalo da osvoji oko 54 odsto glasova, a odlazeći desničarski predsednik Nikola Sarkozi 45-46 odsto.
Pariski dnevnici, međutim, primećuju da su sve ankete sprovedene pre izbora načinile jednu veliku grešku - potcenile su izborni rezultat antiimigracionog Nacionalnog fronta - koji je najbolji do sada.
Njegovu kandidatkinju Marin le Pen je podržalo skoro 19 odsto birača, nasuprot prognozama da bi mogla da osvoji najviše 14 odsto glasova.
Konačni ishod drugog kruga izbora zavisiće od načina na koji će Oland i Sarkozi u drugom krugu podeliti glasove Marin le Pen i centriste Fransoa Berua, ocenjuje "Mond", napominjući da je veoma teško prognozirati rezultat.
"Figaro" i "Liberasion" ukazuju na to da neočekivano dobar rezultat Le Penove komplikuje situaciju za Olanda i da Sarkozijev tabor već priprema strategiju kako bi u naredne dve nedelje obezbedio podršku njenih pristalica.
Prema različitim anketama, između 48 i 60 odsto pristalica Le Penove podržaće 6. maja Sarkozija, a između 18 i 31 odsto Olanda, dok će svaki peti birač biti uzdržan.
Izgleda da će između 83 i 91 odsto birača ekstremnolevičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona, koji je juče osvojio preko 11 odsto glasova, u drugom krugu glasati za socijalističkog kandidata, dok su Beruove pristalice podeljene - jedna trećina će verovatno podržati Sarkozija, isto toliko njih Olanda, a preostali bi mogli da budu uzdržani.
Le Penova i Beru se još nisu izjasnili kako će uputiti svoje birače da glasaju u drugom krugu, dok je Melanšon pozvao pristalice da glasaju za Olanda.
Debata dvojice predsedničkih kandidata trebalo bi da bude održana 2. maja, a glavne teme će biti ekonomska, socijalna i međunarodna pitanja. Sarkozi je bio predložio tri debate, umesto uobičajene jedne, ali je Oland to odbio.
"Nuvel observater" navodi da će oba kandidata, u pokušaju da privuku birače, morati da uzmu u obzir njihovo nezadovoljstvo, strahovanja i očekivanja.
Francuzi se plaše gubitka posla, pada kupovne moći i slabljenja kulturnog identiteta, a pretnju vide u globalizaciji i imigrantima, piše u tekstu.
Francuski birači, prema pisanju tog dnevnika, veruju u rad, solidarnost i žele odlučno razračunavanje s privilegovanima, kao i borbu protiv sukoba interesa i korupcije.
Nemačka: Sarkoziju se ne piše dobro
Nemačka štampa danas, posle prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, ocenjuje da se francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju, izgleda, "ne piše dobro" i da će on za pobedu morati da "peca" u "desnim" vodama, ali da desničarski populista Marin le Pen pokazuje malo interesa da ga podrži.
Štampa navodi da ostaje knap 13 dana obojici kandidata do konačnog odgovora i da se birači suočavaju za izborom "manjeg zla" i pitanjem sme li Sarkozi dalje da vlada i da li Fransoa Oland treba da preuzme vlast.
"Oland, ipak, ima bolje karte", piše politički nedeljnik "Špigl", navodeći da se u glavnim štabovima oba kandidata od sinoć vredno računa koliko je visok potencijal birača koji će promeniti stranu.
Sarkoziju za pobedu treba pomoć Le Penove, a socijalista Oland može samo da pobedi uz podršku levice i zelenih, ocenjuje štampa novonastalu situaciju u Francuskoj.
Mediji smatraju da je jučerašnje glasanje za Sarkozija - koji se našao iza Olanda - i psihološki i matematički negativan rezultat, jer se još nikada u istoriji nije dogodilo da je izazivač ispred predsednika.
Le Penova, prema ocenama nemačke štampe, nema interesa da pomogne Sarkoziju da još jednom uđe u Jelisejsku palatu.
Za Sarkozija ima sve manje "vazduha" i on bez birača iz nacionalnog fronta ne može pobediti, ocenjuju nemački komentatori. Nemačka štampa, takođe, piše da se, sudeći prema anketama, Sakroziju ne piše dobro i da će se tek posle 6. maja znati da li će Oland uspeti da "istera" Karlu Bruni i Sakrozija iz Jelisejske palate.
Sarkozi sada mora da "igra" kako Le Penova "svira", a ni Oland ne sme sebi dozvoliti da naljuti njene birače, ocenjuju nemački komentatori, navodeći da i socijalista Oland signalizuje njenim biračima razumevanje, kao neko ko je kandidat onih, koji žele da "raskinu" sa erom "Sarkozi".
Štampa piše da važi kao nemoguće da bi Le Penova mogla da Olandu ponudi bilo kakvu preporuku i da, na kraju krajeva, ona misli već na sledeće predsedničke izbore za pet godina - ako želi da postane predsednik.
Radičević: Pobeda Olanda moguća
Politički analitičar lista "Politika" Nenad Radičević kaže da je Oland u javnom nastupu zaista inferiorniji u odnosu na Sarkozija. Zato je, između ostalog, i moguće, uprkos predviđanjima, da će Oland pobediti i da dođe do preokreta.
"Najbolji mu je argument da usmeri svoju pažnju na Sarkozija i na ekonomske teme, budući da je očigledno upravo te ekonomske teme su se pokazale kao ključne u ovim izborima. Sarkozi će se prosto usmeriti na strah da će Oland promeniit Evropu i odnos sa drugim velikim silama", kaže on.
Oland je, naime, tokom kampanje upozorio da će blokirati pakt EU o fiskalnoj disciplini ako ne uključi mere podsticaja ekonomskog rasta. Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da ona podržava Sarkozija. Radičević smatra da u slučaju pobede Olanda odnosi Francuske i Nemačke ne bi postali mnogo gori.
"Pobeda Olanda bi mogla da znači stvaranje svojevrsnog balansa, u kome do sada je Merkel i nejna politika nametanja mera štednje drugim zemljama bila jedini izlaz. On daje neki novi kvalitet, koji je očigledno potreban Evropi", ocenjuje Radičević.
Debata dvojice predsedničkih kandidata trebalo bi da bude održana 2. maja, a glavne teme će biti ekonomska, socijalna i međunarodna pitanja.
.jpg)
