Izvor: Politika, 23.Apr.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duh „kabineta” crteža
Na raznim lokacijama izloženi su radovi umetnika svih epoha, među njima i posebna izložba crteža Vladimira Veličkovića, a u Karuselu i najsavremeniji primeri ove tehnike: crtež bez papira, elektronski crtež, crtež rečima, stripovani i ulični crtež, pa i crtež – bez crteža!
Specijalno za Politiku iz Pariza
Pariz uvek ima prestižne likovne prezentacije, izložbe koje se dugo pamte i komentarišu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovog proleća mogle su se videti neke posebno značajne poput: Svete Rusije u Luvru, Tarnera u Gran Paleu, Munka iz privatnih kolekcija u Pinakoteci, Lisjena Frojda i Eroa u Boburu. Zatim dve izvanredne tematske izložbe: Zločin i kazna, čuvenog Žana Klera u Muzeju Orse i To je život od Karavađa do Demjena Hersta u Muzeju Majol, gde se htelo pokazati koliko je smrt integrativni deo života, simbol ljudskog straha, taštine, uobrazilje, ironije.
Pored svih navedenih izložbi, Salon crteža je bio u žiži interesovanja. Čini ga nekoliko manifestacija, lociranih na više mesta. Pored brojnih galerija i dvadesetak institucija učestvuje u ovom crtačkom pohodu, sedmici namenjenoj crtežima svih epoha. Od Luvra, Centra Pompidu, Muzeja Delakroa, Kuće Viktora Igoa, preko Nacionalne biblioteke, fondacija i čuvenih kolekcija. Ceo Pariz je na neki način u znaku Salona crteža.
Brojne galerije i muzeji upriličili su različite postavke crteža. Čak celi kvartovi, poput Marea (IV arondismana) sa svojim galerijama i takođe institucije u regionu (u Sevru je, na primer, prikazan crtež na porcelanu) uključili su se u ovu martovsku likovnu smotru. Kakav izuzetan umetnički doživljaj!
Najveća smotra savremenog crteža, što znači od 1950. naovamo, mogla se videti u srcu Pariza, u prostoru Karusela Luvra, gde su brojne galerije iz cele Francuske i drugih zemalja sveta (ukupno 66) predstavljale crteže autora koje podržavaju i zastupaju. Možete steći uvid u radove na papiru savremenih stvaralaca. Tu je bilo toliko toga: crtež rađen klasičnim tehnikama, crtež na videu, crtež neonom, na instalacijama, na zidu, na drugim objektima, na fotografijama i raznim papirnim podlogama, crtež bez papira, crtež u prostoru, elektronski crtež, crtež rečima, projektovani ili stripovani crtež, fragmentarni crtež, crtež za ilustracije, crtež u serijama, ulični crtež, čak crtež bez crteža – sve su to polja istraživanja unutar ove važne umetničke discipline. Umetnički direktor Salona u Karuselu Luvra, Filip Pike, priredio je tematsku izložbu Istorija crtačkih blokova na kojoj su se mogli pratiti i uočiti najrazličitiji preobražaji i sve širine definicije crteža kroz razne oblike i procese kreacije. Mogao se osetiti duh „kabineta crteža” iz bilo kojeg muzeja koji čuva ovaj osetljivi likovni izraz. Činilo nam se da su podjednako bili opčinjeni učesnici i posetioci ove izuzetne smotre koja beleži izuzetnu posetu. Da li se to crtežu vratio status koji mu inače pripada? Da li je to želja da se skrene pažnja na ulogu crteža u savremenoj umetnosti? Pomenuti Pike na jednom mestu u katalogu ovog Salona kaže: Crtež potpisuje umetnika. On ga obeležava. Ponekad je dovoljan potez koji može biti prepoznatljivo slovo, znak, grafološka odnosno likovna osobenost. Crtež je odavno polje neverovatnih mogućnosti. Pariski Salon crteža to i te kako potvrđuje.
U jednoj od galerija koje su zakupile prostor u Karuselu Luvra, pod nazivom Samanta Selem‚ mogli ste se sresti sa velikom izložbom najrecentnijih crteža našeg i francuskog akademika Vladimira Veličkovića. U razgovoru sa galeristkinjom saznali smo da je prodato deset njegovih crteža, a cene su se kretale, u zavisnosti od formata, od 4.000 do 60.000 evra. Ovo saznanje nas je zaista obradovalo i uverilo u razlike regulisanih i neregulisanih tržišta. Nadamo se da neće ovaj iskaz izazvati poremećaj na našem (nepostojećem) i uglavnom i dalje „crnom” tržištu umetnina. Hteli smo samo da istaknemo kako se kotiraju i cene autori iz naše sredine, ukoliko to uopšte obraduje sredinu iz koje potiču s obzirom na poslovičnu zavist.
U ateljeu Rišelje prvi put je organizovana i jedna nova manifestacija dve mlade istoričarke umetnosti, pod nazivom Šik crtež (Chic Dessin) gde je svaki štand pretvoren u loft u kome su smešteni crteži koji podstiču asocijacije.
Na jednom drugom mestu, u nekadašnjoj zgradi Berze, inače prelepom zdanju, predstavljeni su crteži iz svih epoha, od renesanse do sredine XX veka, umetnika koji nisu živi a koji su za sobom ostavili značajna crtačka ostvarenja. Galerije iz Francuske, Španije, Italije, Nemačke i drugih zemalja, nudile su crteže starih majstora, poznatih i nepoznatih, najvećih imena ili njihovih škola i sledbenika. Na primer, crteži velikog pisca i sjajnog crtača Viktora Igoa, uglavnom pejzaži malih formata, cenjeni su na 135.000 evra, aktovi Modiljanija (oko 250.000 evra), Pikasa, Šilea, Žerikoa (oko 40.000 evra), radovi brojnih drugih autora, pasteli, akvareli, gvaševi, kolaži, pa čak i ulja koja su rađena na papiru za manje i veće sume. Sve je predstavljano pod definicijom crteža. Sve je bilo izvanredno postavljeno i sa dobrim, čak izuzetnim katalozima, sa finim stručnim eksplikacijama koje se obraćaju znalcima, pasioniranim kolekcionarima, publici visokog ranga kakva se, uostalom, i mogla sresti na svakom štandu. Možemo konstatovati, bez ikakve sumnje, da je ovo bila najbolja izložba ikada viđena, posvećena radovima na papiru.
Kao kruna svega, u jednom posebnom salonu ove palate, nekadašnje Berze, predstavljena je (u trajanju od svega pet dana) kolekcija crteža poznatog glumca Alena Delona koju on čuva u svojoj vili u Švajcarskoj. Oduvek smo želeli da zavirimo u sadržaj te kolekcije i evo sada su organizatori Salona našli za shodno da je u dogovoru sa vlasnikom iznesu na svetlo dana, pred brojnu publiku. Predstavljeno je četrdesetak radova kao izbor iz velike i značajne kolekcije, od XV do sredine XX veka. Pomenućemo samo neka imena: Vazari, Tiepolo, Veroneze, Spineli, Rubens, Reni, Žeriko, Dega, Van Gog, Vijar, Domije, Matis, Mije, Kokto. Svaki rad je izuzetan a Van Gogov starac s leđa zaista je vrhunski. Prvi put je ova zbirka koju slavni glumac skuplja od 1960. bila prikazana sa ostalim umetninama iz njegove kolekcije pre dvadeset godina. U međuvremenu je ona dopunjena a neki radovi su i prodati za veoma velike sume.
U intervjuu, koji je Alen Delon dao revijama umetnosti koje prate ovu izložbu, između ostalog, poznati glumac kaže: Crteži su uvek bili i ostali najvažniji deo moje kolekcije... Posedujem crteže jednog Vazarija i drugih velikih majstora od renesanse do moderne umetnosti... Uvek sam opčinjen kad ih gledam... Teško bih se odrekao crteža jednog Mijea, Van Goga, Delakroa ili Žerikoa. Imam desetak Mijea. To je srce moje kolekcije.
Završićemo ovaj prikaz rečima jednog od besmrtnika, akademika Žana Klera koji u svakoj svojoj postavci, a pravio je najprestižnije izložbe u Francuskoj, ističe važnost crteža. U aprilskom broju „Monda” na jednom mestu, on kaže: Možda u heurističnosti crteža ja pronalazim najtajniju vezu između sveta umetnosti i nauke... Ta sposobnost oka da oseti dominaciju crteža mi se čini fundamentalnom. Ona je frapantan impuls koliko i osetljiv. To je najfinija spona između senzualnog i najdubljeg saznanja.
Borka Božović
[objavljeno: 24/04/2010]
.jpg)
