Izvor: Danas, 06.Mar.2016, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dlanom o dlan
Izbeglice u Turskoj "moraju biti dobrodošle što je više moguće", rekao je predsednik Francuske Fransoa Oland u petak, na konferenciji za novinare u Parizu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a posle njihovog sastanka koji je bio priprema za današnji samit EU-Turska. Prirodno je, sledeći ovu ne samo Olandovu već manje-više sveevropsku logiku, da onda to znači da izbeglice u zemljama EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << moraju biti dobrodošle što je manje moguće.
Dakle, današnji samit EU-Turska treba da rezultira drastičnim merama. One, najjednostavnije rečeno, podrazumevaju zatvaranje ostatka Balkana prema Grčkoj, Grčke prema Turskoj, a Turske prema istoku, pre svega prema Siriji, odakle dolaze izbeglice i migranti. Čuveni domino efekat.
Jedan aspekt dogovora je direktno preseljavanje - avionima - izbeglica u države EU, ali tu humanost, jasno je, moći će da oseti vrlo mali broj ljudi. Oni koji nisu izbeglice, već "ekonomski migranti" ili osobe čije su zemlje dlanom o dlan proglašene bezbednim - nadležni britanski sud je upravo proglasio Avganistan "dovoljno bezbednim" - u EU neće imati šta da traže.
Krajnji cilj je normalizacija šengen zone već do kraja godine.
Ključna pitanja jesu hoće li evropski plan moći da zaživi i zašto bi Turska trebalo da ga prihvati - odnosno, koja je njena korist? Tri milijarde evra obećanih Ankari u novembru pokazala su se kao ne naročito primamljiva ponuda, a ukidanje viza za Turke verovatno kao nesprovodivo obećanje. Turski premijer Ahmet Davutoglu je prošle nedelje, prema navodima diplomata, već u ime Turske prihvatio da će osobe nekvalifikovane za azil u zemljama EU biti zadržavane, što bi podrazumevalo da Ankara postigne sporazume o vizama i readmisiji sa sedamdesetak država, za šta će biti potrebno vreme.
Odgovor na pitanje koristi za Tursku bi mogao da glasi da će predsednik Redžep Tajip Erdogan i dalje imati odrešene ruke za svoju unutrašnju politiku u koju, osim obračuna sa Kurdima, spada i represija nad opozicijom i nad medijima. Kao što je EU u novembru, pred prvi samit s Turskom o izbeglicama, odložila objavljivanje izveštaja o napretku država kandidata za članstvo - da ne naljuti Ankaru pošto o njenom bilansu u oblasti vladavine prava nije mogla da se izjasni afirmativno - tako je i sada mlako reagovala na državno preuzimanje opozicionog lista Zaman. Preuzimanje, praćeno korišćenjem suzavca i vodenih topova protiv demonstranata u Istanbulu, dogodilo se dan pošto je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk u Ankari pohvalio "posvećenost" Turske rešavanju zajedničkog problema i istakao "strateško partnerstvo" dve strane.
Drugi deo plana za rešenje izbegličkog pitanja je još teže sprovodiv - uspostavljanje mira u Siriji, promena tamošnje vlasti i obnova zemlje. Iako se i Rusija i Zapad slažu da se primirje u Siriji poštuje, to je još daleko od mira, a Islamska država i dalje je najjača oružana grupa u toj zemlji i pod svojom kontrolom drži najveći deo njene teritorije - ruske bombe očigledno ne mogu da je pobede same, kao što to u zaboravljenom Iraku ne mogu američke.
Pogledaj vesti o: Pariz, Angela Merkel, Turska
