Izvor: Politika, 12.Sep.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatski rat Pariza i Moskve oko Sirije
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Inicijativa Moskve za rešavanje sirijske krize zaustavila je neposrednu opasnost od vojnog napada, ali nije zaustavila diplomatski rat između Francuske i Rusije koji se sada vodi na terenu Ujedinjenih nacija. U jednom od najsnažnijih dramskih momenata u međunarodnoj politici koji se u ponedeljak odvijao pred očima celog sveta, Rusija je izvela manevar koji je zaustavio plan Pariza i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtona da napadnu Siriju, u trenutku kada su na terenu već označeni ciljevi za bombardovanje.
Francuske diplomate su izgledale zatečene predlogom Moskve da se sirijsko hemijsko naoružanje stavi pod međunarodnu kontrolu, u koji su, kako se ispostavilo, bili upućeni njihovi američki saveznici još u toku samita G-20 prošle nedelje u Sankt Peterburgu. Administracija francuskog predsednika Fransoa Olanda nije želela da ispadne iz igre te jee isto veče izašla sa nacrtom rezolucije koju je podnela Savetu bezbednosti UN. Ovaj predlog rezolucije Moskva je, međutim, ocenila kao neprihvatljiv, što je Pariz dočekao kao novi dokaz da Rusija koči put ka pronalaženju političkog rešenja.
Tekst rezolucije, koji je predložio Pariz, otvara put vojnoj akciji protiv režima u Damasku ukoliko u roku od 15 dana od usvajanja rezolucije ne omogući pristup zalihama hemijskog naoružanja, kao i izvođenje pred međunarodni krivični sud odgovornih za napad nervnim gasom u predgrađu Damaska 21. avgusta. Za Moskvu ovde je reč o zamci.
„Ne želimo da upadnemo u zamku kao u slučaju Libije”, rekao je ruski ambasador u Francuskoj Aleksandar Orlov, u veoma slušanoj emisiji radija Frans enter.
Rezolucija 1973 Saveta bezbednosti UN otvorila je put vojnoj intervenciji zapadnih zemalja u Libiji 2011. godine. Zbog toga, francuski predlog Rusija smatra „ishitrenim”, jer se u tekstu rezolucije koriste isti termini kao u ranijim nacrtima koji su odbačeni.
„Pitamo se zašto je Francuska podnela ovaj predlog, šta je bio cilj”, zapitao se Orlov.
Moskva želi kontrolu, ali ne i sankcije protiv zemlje koja kaže da je spremna da podvrgne kontroli svoj arsenal hemijskog naoružanja.
„Imamo poverenje u Damask (kada kaže da će da podvrgne hemijsko oružje međunarodnoj kontroli), ali ne i u ostale aktere na međunarodnoj sceni”, objasnio je ruski ambasador, govoreći o interesima zemalja u regionu i njihovih zaštitnika.
Predlog Moskve je da se Savet bezbednosti usredsredi na pronalaženje mehanizama za međunarodnu kontrolu sirijskog hemijskog naoružanja i da od nje traži da potpiše međunarodnu konvenciju o zabrani hemijskog oružja.
„Rusija nije isporučila Siriji hemijsko oružje zato što je potpisnica konvencije o njegovoj zabrani”, rekao je ruski ambasador, objašnjavajući da je oružje isporučilo „više zemalja, među kojima su i Sovjetski savez, Nemačka i Francuska”.
„Obe strane u sukobu poseduju hemijsko oružje”, rekao je Orlov, dodajući da postoji opasnost da ovo oružje padne u ruke pobunjenika, „kao što se to već dogodilo dva puta u poslednje vreme”. „Političko rešenje je jedini način da se sačuva verska i etnička raznolikost Sirije.”
Poznati geopolitički stručnjak Bernar Geta izrazio je, međutim, sumnju da je to moguće, poredeći Siriju sa Jugoslavijom.
„U Jugoslaviji je bila vojna intervencija”, odgovorio je Orlov, na šta je usledio komentar francuskog hroničara: „To nije važno, nego ako nije bilo moguće u Jugoslaviji zašto je moguće u Siriji?”
„Jugoslovenski primer nije najsrećniji, ali verujem da je to i dalje moguće u Siriji, zbog toga se borimo za to političko rešenje”, rekao je ruski ambasador.
Francuska je, međutim, u sredu saopštila da „sve opcije ostaju otvorene”, u saopštenju portparola vlade u kome se govori o „pobedi francuske diplomatije”.
Ana Otašević
objavljeno: 12.09.2013.
Pogledaj vesti o: Pariz, Sirija
