Izvor: RTS, 08.Sep.2019, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će funkcionerka HDZ-a odlučivati o evropskom putu Srbije
Društvenim mrežama i među dopisnicima iz Brisela, Berlina i Pariza već tri dana struji lista sa navodno konačnim sastavom Evropske komisije (EK) uz to koje resore je kome namenila Ursula fon der Lajen. I dok se iščekuje utorak kada će predsednica EK zvanično saopštiti svoj predlog sastava izvršnog tela Evropske unije, novinari, analitičari i poznavaoci prilika se na "Tviteru" raspravljaju o verodostojnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << spiska koji cirkuliše.
Rasplamsale su se debate da li je zaista moguće da mađarski komesar dobije resor humanitarne pomoći EU, grčki resor odbrane, slovenački ribarstva i pomorskih pitanja a češka komesarka resor vladavine prava i demokatije.
Pojedini smatraju neslanom šalom i da Luksemburg dobije resor finanijskih usluga, a Austrija da se bavi unutrašnjim poslovima. Ne tako malu pažnju izazvalo je i to da je na listi resor proširenja EU dodeljen hrvatskoj budućoj komesarki i dosadašnjoj evroparalmentarki iz redova Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dubravki Šuici.
I zaista deluje skoro pa neverovatno da Slovenci dobiju resor ribarstva i pomorskih pitanja dok još nije rešen spor oko Piranskog zaliva. Ali, i da Hrvati dobiju resor proširenja EU kada se zna da sa zemljama kandidatima i budućim kandidatima za članstvo imaju sporove oko granica, ali brojne druge nerešene problema.
Uostalom, to bi bilo kršenje nepisanog pravila da komesar za proširenje EU nikad nije iz zemlje članice koja se graniči. Bar tako se u Briselu obrazlagalo kada je Mađarska tražila da njihov kandidat za komesara Laslo Tročanji dobije resor priširenja.
Međutim, ukoliko je Tročanji zaista dobio resor humanitarne pomoći i to će samo po sebi biti iznenađenje, budući da je upravo on kao mađarski ministar pravde strastveno obrazlagao zašto ne treba prihvatiti izbeglice za Bliskog istoka i zašto je neophodno podići žicu na mađarsko-srpskoj granici.
Dakle, to što je neko kadrovsko rešenje mnogima zvuči neverovatno, ne znači da nije i te kako moguć rezultat političkih trgovina u Briselu. Stoga nije zgoreg sagledati šta bi Srbija mogla da očekuje od onih koji se pominju kao naslednici Johanesa Hana.
Šuica često potezala pitanje devedesetih
Nekadašnja profesorka engleskog i nemačkog jezika živela je i radila u Dubrovniku u vreme kada su na njega padale granate JNA, što je uz članstvo u HDZ-u možda poprilično doprinelo da kao evroparlamentarka od 2013. do danas u izjavama o Srbiji najčešće pominje upravo probleme koji se tiču rata devedesetih godina.
"Prošlost je teret s kojim će se beogradske vlasti morati suočiti ako žele postati deo evropske porodice", isticala je u više navrata Dubravka Šuica, taksativno navodeći pitanja koja su za nju sporna.
"Ovde mislim na pronalazak nestalih, otvaranje arhiva bivše Jugoslavije i JNA, povratak otetih umetnina, granicu na Dunavu, prava nacionalnih manjina, ali i ukidanje spornog zakona o univerzalnoj nadležnosti za ratne zločine na teritoriju bivše Jugoslavije, a sve u cilju dobrosusedskih odnosa, pravde i istine".
Osim toga, kao potpredsednica Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta isposlovala je da se u izveštaju o Srbiju uključe njeni amandmani koji se pozivaju vlasti Srbije da rešavaju "pitanja nestalih osoba iz Domovinskog rata, delotvornu istragu ratnih zločina, uspostavljanje politika koje će omogućiti pravednu raspodelu mesta za nacionalne manjine u srpskom parlamentu, kao i zaštitu medija i televizijskih programa na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Srbiji".
Konkretno, Šuica je u više navrata isticala da očekuje da, kako kaže, hrvatska manjina u Srbiji ima ista prava kao srpska manjina u Hrvatskoj.
Osim što je često isticala da za Srbiju neće biti zatvaranja pregovaračkih poglavlja ako ostanu otvorena ova pitanja, među problematičnim pitanjima Šuica je svrstavala i ona koja se tiču reforme pravosuđa Srbije, borbe protiv korupcije, rada Skupštine Srbije i delotvorne kontrole rada izvršne vlasti ali i pitanje usklađivanju spoljne politike sa EU, uključujući i odnos prema Rusiji.
Dakle, evenutalnim imenovanjem Šuice za komesarku za proširenje Srbija bi mogla da se suoči sa znatno drugačijim tonom iz Brisela nego što je dosad stizao od Hana. Uostalom, Šuica je, za razliku od Hana, već otvoreno rekla da su, prema sadašnjim pokazateljima, nerealne najave da bi Srbija mogla da ispuni uslove za članstvo u EU do 2025. godine.
Poruke Balkanu
Ukoliko Šuica zaista bude imenovana za Hanovog naslednika to će biti najmanje dve poruke za Balkan. Prva je ta da Ursula fon der Lajen poslušala poruku francuskog predsednika Emanuela Makrona da proširenja EU nema u bliskoj budućnosti. Druga bi bila direktno upućena balkanskim zemljama i glasila bi "ako ne možete da se pomirite i dogovorite sa vratarom s kojim ste se ranije tukli, ostanite u predsoblju diskoteke".
Međutim, mnogi veruju da će ovaj resor dobiti slovenački kandidat za komesara Janez Lenarčič, a da će Šuica dobiti resor koji je njemu "namenjen", resor ribarstva i pomorstva. To veruje većina izvora, koje je proteklih dana kontaktirao zagrebački Jutarnji list, iako ovaj list sarađuje sa evropskim poratlom Juroaktiv koji navodi Šuicu za mogućeg komesara za proširenje.
Slovenački premijer Marjan Šarec je u više navrata otvoreno rekao bi Slovenija želela resor proširenja. Lenarčič je karijerni diplomata, koji je, između ostalog, bio spoljnopolitički savetnik pokojnog slovenačkog premijera Janeza Drnovšeka, potom šef slovenačke misije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ali i u dva mandata direktor Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Osim slovenačkog, engleskog i francuskog, govori i srpski jezik a u javnim istupima je otvoreno zagovarao ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU.
"Slovenija ističe da aspiracije zemalja zapadnog Balkana ne bi trebalo da budu problem Evropskoj uniji", rekao je on za ljubljansko Delo, dodajući da je, pak, tačno da EU ne želi da uvozi probleme.
"Utisak je da se prag, koji kandidati moraju da dostignu, povećava. Ne mislim da je to istina i kriterijumi ostaju isti. Ono što posebno ne želimo jeste da države zapadnog Balkana dobiju bilo kakvu negativnu poruku".
Prema njegovim rečima, neutemeljen je strah zemalja osnivača EU od daljeg širenja, ali se taj strah mora shvatiti ozbiljno.
"Studija EK je utvrdila da su prošrenjem 2004. godine svi, i novi i stari članovi, bili na dobitku. To je važan nalaz koji razoružava mnoge kritičare", isticao je Lenarčič, čije eventualno imenovanja za komesara za proširenje bi pozitivno odjeknulo na zapadnom Balkanu.
Pozitivno se sagledava i mogućnost, koja se pominje među dopisnicima u Briselu, da ovaj portfelj preuzme belgijski šef diplomatije Didije Rejnders, koji je proteklih godina sagledavan kao pristalica proširenja EU.
U utorak će se znati da li će doći do poniranja priče o Šuici kao novoj komesarki za proširenje baš kao što ponire istoimena reka u Bosni i Hercegovini ili će se dogoditi neočekivani rasplet za koji iskusni dopisnici iz Brisela obećavaju da će, parafrazirajući Pedija Ešdauna, pojesti svoj šešir ako se to dogodi.
Deluje zaista kontraproduktivno i neverovatno da Šuica preuzme resor proširenja. Međutim, oni koji misle da je to moguće, kao argument ističu to da je španski šef diplomatije Žosep Borel izabran za visokog predstavnika za spoljnu odnose i bezbednosnu politiku EU, koji će u tom svojstvu posredovati u dijalogu Srbije i Kosova, iako se javno protivio nezavisnosti Kosova pa čak nedavno i napustio sastanak EU u Helsinkiju jer je na njemu učestvovao predstavnik Kosova.
Pogledaj vesti o: Pariz, Twiter
.jpg)
