Izvor: Politika, 30.Nov.2013, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrte neće biti, ni treća nije bila sreća
Ko kaže da je Jugoslavija bila tamnica naroda, taj nikad nije sreo Čeha u šatoru na dalmatinskoj obali. Sem u moru i suncu, Čehoslovak, Mađar ili retki Rus uživali su u izobilju jugoslovenskih radnji, diskotekama, „Bitlsima”, stranim jezicima, iznad svega u osećaju da su najzad nakratko stigli „na zapad” ili nešto što na to najviše liči. Dobiti dozvolu za put u Jugoslaviju za Ruse je bila premija na lutriji. Kao da putujemo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pariz ili Rim, rekla mi je jedna Ruskinja naknadno, prisećajući se vremena kada su zemlje istočnog bloka svojim građanima ograničavale sva putovanja.
Jugosloveni su, za razliku od njih, putovali kuda su hteli i to je bila razlika između njihovih i naših života.
Autoput bratstva i jedinstva ličio je, doduše, na tamnicu – zaglavljenih automobila. U njima su bili turski, hrvatski, srpski, bosanski, crnogorski, makedonski gastarbajteri, nemački, skandinavski, francuski turisti… naši i strani autostoperi. Svi su se zajedno i dobrovoljno znojili na tom putu na kome su jedva mogla da se mimoiđu dva veća automobila.
Današnja prava autostrada, široka, prazna i skupa, na mestu puta bratstva i jedinstva mogla bi da nas spaja da nije svaka od država pošla nekim svojim putem.
U međuvremenu traju napori da se pronađe zamena za zbunjujući izraz „bivša Jugoslavija”. Novinar londonskog „Ekonomista” Tim Džuda smatra se pronalazačem izraza – jugosfera. „Kad pišući o ovom prostoru upotrebiš termin bivša Jugoslavija, moglo bi se pomisliti da govoriš o bivšoj državi, a ne o današnjim državama naslednicama. Izraz jugosfera se koristi kako bi se izbegle sve političke konotacije izraza Jugoslavija”, navodi Vikipedija. „Reč je o kulturnoj sferi,a ne o političkoj zajednici.”
Gde danas stanuje Jugoslavija kad zabunu unosi i samo njeno ime? U mitu, srcima, ideji, sferi, Haškom tribunalu čije je pravo ime Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju?
Jože Mencinger, vodeći slovenački ekonomista i prvi ministar ekonomije Slovenije posle raspada Jugoslavije, jedan je od onih koji smatra da Evropsku uniju sustiže jugoslovenski sindrom. Evropa zapada u te opasne vode koje nastaju kada ljudi počnu da veruju da su iskorišćavani i traže krivca. Slično kao što su se Slovenci žalili da suviše plaćaju Beogradu, Nemci se ljute što moraju da plaćaju za grčko troškarenje. Što su džepovi prazniji to je nacionalizam agresivniji. Ako kriza potraje, i EU bi mogla da se raspadne kao Jugoslavija. Kud ćemo onda?
Zafir Hadžimanov mi je preksinoć rekao da Jugoslavija stanuje u srcima, a Senka Veletanlić da je to neizbrisiv dragulj mladosti. Njih kao i mnoge druge iz Zafirove i Senkine generacije trpaju u jugonostalgičare. Kao da je činjenica da si rođen i živeo u jednoj zemlji pitanje nekog zašećerenog romantičnog mita.
Zna se, to ponavljaju i deca rođena posle njenog raspada, da se u Jugoslaviji bolje živelo nego što se danas preživljava. Vreme je u međuvremenu pokazalo koliko je zabluda bilo posejano na putu raspada Jugoslavije.
Nekadašnja najprosperitetnija republika, jugoslovenski izlog prema zapadu, Slovenija, ima najveću stopu korupcije u Evropskoj uniji. Sledi je Hrvatska, prema novom istraživanju rađenom u Briselu.
Bosna i Hercegovina je disfunkcionalna država, kaže Ajvor Roberts, bivši britanski ambasador u Jugoslaviji, Italiji i Irskoj. U mostarskoj školi, na jednom spratu deca se obrazuju u odvojenim razredima po različitim udžbenicima i na različitim jezicima, bošnjačkom i hrvatskom. Na drugom spratu pod finansijskim i idejnim nadzorom međunarodnih organizacija deca uče zajedno po istim programima. Jedni s drugim se ne druže.
Multikulturalnost se vežba u BiH u isto vreme kad Angela Merkel izjavljuje da je ona mrtva.
Skoplje je podiglo monumentalne spomenike Aleksandru Makedonskom, ali ovoj bivšoj republici ni danas se ne zna ime. U Ujedinjenim nacijama nema mesta za Makedoniju pod tim imenom jer se tome protive susedi koji nisu deo bivše Jugoslavije.
Jugosferu spasavaju evergrinovi rok muzičara, turbofolk koji ne priznaje da neukus može da ima granicu, mafija koja operiše bez nacionalnih isključivosti, poneka knjiga o ratovima, gostovanja i aplauzi nekadašnjim jugoslovenskim umetnicima.
Jugoslavija, prva, druga, treća, danas ne stanuje ni u jednom fizičkom prostoru. Četvrte neće biti jer se ni treća nije pokazala kao sreća.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 01.12.2013
