Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jun.2020, 09:16

Bogat program KCNS: Izložba crteža i kolaža, "Svet digitalne umetnosti", predavanje "Gračanica pored Sene"

Predavanje dr Aleksandre Kolaković na temu „Gračanica pokraj Sene: Svetska izložba u Parizu 1900. godine“ možete pogledati 08. juna u 18 časova na Jutjub kanalu KCNS.

Predavanje je prilog istoriji srpske kulturne diplomatije kroz prikaz učešća Srbije na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godine. Pripreme za izložbu trajale su nekoliko godina, a na prostoru od 1,12 kilometara pojavilo se 76 hiljada izlagača, koje je u periodu od 15. aprila do 12. novembra posetilo više od 50 miliona ljudi.

Paviljon Srbije, koji je savremenicima imao sličnosti sa Gračanicom u blizini mosta Alma slao je afirmativnu sliku Srbije. Exposition Universelle 1900 u Parizu bila je ne samo manifestacija moći velikih sila, dostignuća 19. veka i novog stila u umetnosti – Art Nouveau, već i mogućnost za promociju manje poznatih naroda i država, među kojima je bila i Srbija. Na osnovu analize Svetske izložbe i učešća Srbije sagledaće se diplomatska aktivnost tadašnje Srbije u potrazi za ekonomskom saradnjom i političkom zaštitom u periodu pred Veliki rat.

Crtice uz crteže i kolaže Tatjane Janković Nedelkov

Izložba crteža i kolaža Tatjane Janković Nedelkov može se pogledati od 08. do 19. juna u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, uz propisane mere zaštite ili na linku Virtuelne galerije likovnog programa.

Poznate priče o ženama u svetu umetnosti uglavnom su varijacije neprestanog otimanja vremena i malenog prostora Sopstva i/ili puta do Svoje sobe, pokušaj prelaska zidina koje dele prihvatljive društvene forme – vaspitanje, tradiciju, stil života, (prve) podele uloga – od izgredničkog bekstva u prostor želja i stvaralačke fantazme kao novog duhovnog utočišta. Ovaj novi stupanj u životnom ciklusu i okretanje ka drugim idealima riskantan je kao i toliko željena Sloboda ili fatum Praznine. U tom procesu promena javlja se razlika između Sebe i Okoline ispoljena, u prvom redu, kao oslobođena volja zaklonjena izvesnim tajnama. Tajna, u enigmatskom podsticaju za likovno izražavanje, kao svojevrstan mehanizam odbrane, artikuliše pitanje sopstvenog identiteta, svrhe i kontinuiteta u životu Eve, Isidore, Milunke, Jefimije, Tanje… Feministički diskurs nije oslobodio ženu mnogih uloga – žena-majka, žena-zaštitnica, žena-brzine ili žena-(ne)rasute pažnje – neke od kardinalnih pozicija koje po biološkoj definiciji čine razliku između žene i muškarca.

Za Tatjanu Janković crtež-kolaž je jedna od tačaka stvaralačkog oslonca u kojima je broj likovnih kombinacija gotovo neograničen. Oslobođeno radikalnih zahteva, crtanje ili stvaranje kolaža je danas gotovo intimna zona u kojoj femina (verovatno) čuva najintimniji deo stvaralačkog bića. Vizuelizacija (ne)mogućeg. Ovaj medij je i prostor za poigravanje spontanim impulsima i ortografskim sugestijama, ali i malo odmorište i zona mentalne relaksacije. Vraćanje Sebi. Crtež i kolaž svojim medijskim kvalitetima ostavljaju široko polje delovanja. I mogućnosti kolaža su velike, on je zahvalna tehnika utemeljena u radovima velikih majstora – Braka, Pikasa, Tabakovića…

Ipak, u savremenoj likovnoj praksi kolaž je zadržao poziciju tihog prisustva. Tatjana Janković kombinuje crtež sa kolažom čija plastična rešenja postiže decentnim aplikacijama, uslojavanjem, crtanjem, docrtavanjem, tragovima boda i uboda u tkivo papirne podloge. Taktilno, krhko i fragilno. Ovo apartno polje oživljeno je i dodavanjem pausa u čijoj se srebrnoj transparentnosti naziru skriveni autorski znaci, moć poruke. Koloristički akcenti bliski Volsovim mrljama deo su tananih faktura malih apstrakcija kolažnih pasaža i nagoveštenih situacija. U građenju kompozicije gotovo muzičkog piana spontani zapisi i zapisivanje grade senzibilizovano crtačko tkivo sugestivnih tonova u kojima su često sačuvani i asocijativni tragovi figure. Očito, slikarka svojim malim formatima obezbeđuje da se u fokusu vidnog polja rad sagleda kao celina. Kolažni radovi na papiru Tatjane Janković svojim fragmentarnim delovima mogu se razumeti i kao deo procesa u toku nastajanja jedne celovite idejne i vizuelne celine.

Ciklus "Svet digitalne umetnosti"

O video umetnosti eksperimentalnog filmskog i video umetnika Petera Lihtera govoriće Andrej Tišma. Ovo izlaganje možete pogledati 11. juna na Jutjub kanalu „Svet digitalne umetnosti“.

Peter Lihter je mađarski eksperimentalni filmski i video umetnik. Studirao je istoriju i teoriju filma u Budimpešti. U svojim radovima najčešće koristi nađene filmske snimke, apstraktne materijale i tekstove poezije. Radovi su mu prikazani na festivalima i projekcijama širom sveta, u Berlinu, Roterdamu, Njujorku, Visbadenu, Seulu, San Francisku, Cirihu i Los Anđelesu. Naša publika će imati priliku da vidi neke od najboljih video radova Petera Lihtera.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...