Izvor: Politika, 05.Jun.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlin i Pariz prave svoju uniju u EU
Posle prvih nagoveštaja Angele Merkel i Fransoa Olanda, ministri ekonomija Nemačke i Francuske izneli detalje kako vide reformu evrozone
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Još sredinom osamdesetih godina prošlog veka nemačko-francuska osovina evropske porodice naroda iznedrila je ideju „Evrope promenljive geometrije” ili „Evrope u dve brzine”, ali minulih nedelja Berlin i Pariz više nego ikada rade na tome da stvore „svoj” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znatno integrisaniji deo Evropske unije. Posle nedavnog otkrića francuskog „Monda” i nemačkog „Cajta” da su se francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovorili da se bez promena Lisabonskog sporazuma uspostave tešnje veze unutar evrozone, ministri ekonomije dve zemlje izašli su juče u javnost i sa konkretnim predlozima.
U zajedničkom autorskom članku objavljenom u nekoliko dnevnih listova širom EU, francuski ministar ekonomije Emanuel Makron i nemački vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel istakli su da je „došlo vreme da se osnaži evrozona najvećom reformom EU dosad”. Kao deo razloga za to navode britansko preispitivanje ostanka u EU, ali i krizu sa Grčkom i njenim dugovima, ističući da „grčka i britanska situacija, ma koliko bile različite, svedoče da se sve više razilaze opšti evropski interesi i nacionalni interesi” te da je „evropski ideal pogođen u srce”. Zbog svega toga oni traže ekonomsko i socijalno ujedinjavanje evrozone, ne čekajući da se to dogodi u celoj EU.
„Moramo da stvorimo ekonomsku i socijalnu uniju dogovorom o novom stupnju usklađenosti koja će podrazumevati strukturalne reforme (u oblasti rada i poslovnog okruženja), institucionalne reforme (funkcionisanja upravljanja privredom), ali i socijalno i poresko približavanje tamo gde je neophodno (usklađene ali ne nužno i iste minimalne plate, kao i usklađeni porez na dobit)”, istakli su ministri.
Osim zajedničkih poreza, Makron i Gabrijel predlažu i da evrozona ima svoj budžet i „fiskalni kapacitet koji je iznad nacionalnih budžeta”.
Oni ističu da je kriza istakla dve ključne slabosti evropske arhitekture – prva je ekonomska neusklađenost u EU, što izaziva ogromnu nezaposlenost, posebno mladih, a druga je „jačanje političkih zategnutosti, snaženje antievropskih struja i sukobi između samih članica EU”.
Ovim predlogom Pariz i Berlin zapravo žele da unutar EU stvore političku uniju delom nezavisnu od ostatka EU, budući da predlažu da u okviru Evropskog parlamenta postoji posebno telo u kojem će biti evropski poslanici zemalja evrozone i koje će imati pravo da kontrolišu rad komesara zaduženog za funkcionisanje evrozone.
O ovoj za neke radikalnoj reformi evrozone biće raspravljano na junskom samitu lidera EU, a pojedine političke grupe već strahuju da se ovim želi zapravo podeliti evrozona na bogate i siromašne, a EU na federaliste i evroskeptike.
Ideja o „Evropi u dve brzine” iskristalisala se, inače, prvi put na samitu evropskih lidera u junu 1985. u Milanu kada je oko koncepta kako treba nastaviti evropske integracije tadašnje Evropske zajednice došlo do sukoba, s jedne strane Francuske i Nemačke, a s druge strane Velike Britanije, Danske i Grčke. Budući da potonji nisu želeli brzi prelazak na zajedničku valutu i predavanje mnogih nadležnosti Briselu, savetnici nemačkog kancelara Helmuta Kola i francuskog predsednika Fransoa Miterana iznedrili su ideju o takozvanoj Evropi u dve brzine. Prema ovoj ideji, svi bi se dogovorili o konceptu dalje integracije, ali bi svaka država mogla da odredi svoj rok ili da li uopšte želi da učini korake ka tešnjem ujedinjenju.
Tadašnjoj britanskoj premijerki Margaret Tačer se to nije sviđalo jer je uvidela opasnost da bi London mogao da bude skrajnut u odlučivanju u odnosu na takozvano čvrsto jezgro – Nemačku, Francusku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg i Italiju. Uprkos protivljenju Londona, Kopenhagena i Atine, preglasavanjem je doneta odluka da bude sazvana međuvladina konferencija, čime se krenulo u menjanje osnivačkih akata tako da se postepeno došlo do formiranja Evropske monetarne unije i zajedničke valute evra.
Za minule tri decenije nekoliko puta je vaskrsavana ideja o „Evropi u dve brzine”, i to uvek u vreme kada je EU bila u krizi. Između ostalog, to je predložio francuski predsednik Žak Širak krajem 2003. posle propasti pregovora o evropskom ustavu, ali i njegov naslednik Nikola Sarkozi 2011. u jeku krize evrozone. Nekoliko meseci kasnije i Merkelova je otvoreno rekla da se zalaže za „političku uniju” u Evropi, pa ako neke zemlje to blokiraju ona bi prihvatila čak i ideju o „Evropi u dve brzine”.
Sada, kako su juče napisala dvojica ministara, „Evropa više ne može da čeka”, tako da je sva prilika da će do ove vrste reforme i doći. To će, međutim, poprilično dovesti u pitanje opstanak Grčke u evrozoni, ali i pokušaj britanskog premijera Dejvida Kamerona da isposluje za Britaniju veće ustupke nego što je svojevremeno to učinila „Gvozdena ledi”.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
