Izvor: Politika, 05.Nov.2011, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antička Makedonija: U carstvu Aleksandra Velikog
Izložba u Luvru, omaž slavi i sjaju velikog grčkog vojskovođe
Francuska prestonica se 13. oktobra okitila još jednom velelepnom izložbom, koja svojom magnetnom snagom privlači reke posetilaca u ovu retko blagougodnu parisku jesen.Nakon dugomesečnih obostranih priprema na najvišem državnom nivou, izložba „Antička Makedonija: U carstvu Aleksandra Velikog”, ugledala je svetlost dana uz prisustvo ministara kulture Grčke i Francuske, a pod pokroviteljstvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednika dveju zemalja, Papuljasa i Sarkozija. Direktor Luvra Anri Luaret, zahvalio se Grčkoj na poverenju i ukazanoj časti jednom od najvećih svetskih muzeja da svoj program obogati kulturnim događajem ovakvog značaja i dometa.
Izložba nudi posetiocima zadivljujući susret sa više od 600 eksponata sa područja Dervenisa, Apolonije, Pindosa, Amfipolisa, Pele, Soluna... Epoha Aleksandra Velikog je oslikana iz svih optičkih uglova: svakodnevica, predstavljena sitnom plastikom, običaji i život zajednice, votivni i sakralni objekti koji upućuju na religiozne obrede i duhovnu misao vremena, zanati, ali i zlatni nakit najfinije izrade koji ni po čemu ne zaostaje za savremenim zlatarskim umećem.
Sam Aleksandar Veliki, koga mnogi smatraju grčkim faraonom, svakako je dominirajuća figura ove izložbe bez presedana. Veliki grčki vojskovođa je preko granica makedonskog rodnog tla odavno iskoračio u legendu svetske baštine. O ovome svedoči, između ostalog, i neprekidni protok posetilaca iz celog sveta. Potpisnica ovih redova se lično uverila da je na informativnom ekranudominirala sve vreme brojka od 350-400 prisutnih na izložbenom prostoru, koja se, kažu, preko vikenda utrostručava. Po celi dan, svakoga trenutka!
U nacionalnoj anketi grčkog radio-televizijskog kanala SKY, Aleksandar Veliki je 2009. godine proglašen najvećim Grkom svih vremena. Ispred spasioca života tolikih žena, doktora Papanikolaua. Činjenica da je stupio na vlast u 23. godini i krenuo u napad na Persiju, a da je do svoje prerane smrti stigao čak do Pendžaba u dubinama Azije, ni danas, očigledno, ne ostavlja Grke, a ni svet, ravnodušnim. Legenda kaže da je na svojim osvajačkim pohodima nosio ‚‚Ilijadu” pod miškom, koju mu je u nasleđe ostavio njegov učitelj Aristotel. ‚‚Sinuo je kao sunce. Vojevao brzinom munje. Aleksandrov život, sveden na kratke 33 godine, objedinjuje rat i ljubav, patnju i slavu, snagu vojne i duha... blistavost i bedu postojanja”, piše u uvodniku impresivnog specijalnog koloritnog izdanja „Figara”, na 115 strana, posvećenom ovoj izložbi.
Eksponatima se jedva može prići. Desetine posetilaca se tiskaju posebno pred objektima neposredno vezanim za samog Aleksandra Velikog, od kojih je svakako najupečatljiviji njegov portret u mermeru iz četvrtog vekapre Hrista, pozajmljen iz muzeja u Peli. Mnogobrojni su novčići u zlatu sa njegovim likom, koji datiraju iz raznih epoha, a i danas su njihove kopije osnov grčkih prstenova pečatnjaka. Od ostalih eksponata, posebnu pažnju privlači zlatni venac od hrastovog lišća najfinije izrade (četvrtivek pre Hrista), otkriven 2008,u verginskoj nekropoli, ali i statueta nepoznate boginje u terakoti, pronađena na arheološkom kopu u Amfipolisu.
Propratna aktivnost izložbe obuhvata Međunarodni simpozijum na temu antičke Makedonije, koji će se održati u vremenu od 2.do 4. novembra, kao i 55-o minutni dokumentarni film,u kom su prikazana sva skorašnja arheološka istraživanja i tokom njih postignuti rezultati. Osim navedenog specijalnog izdanja „Figara”, izložba je propraćena i luksuznim katalogom na više stotina strana, najvećim koji je do sada izdala sekcija Luvra za antičke grčke, etrurske i rimske eksponate.
Aleksandar Veliki je, po predanju, podigao za života 70 gradova, od kojih je otkriveno 16. Mesto njegovog groba je ostalo nerešena tajna. Mnogi su ganarodi svojatali, priča o njemu – božanskom Iskandaru, živela je 2000 godina na 24 jezika, u preko 80 verzija. „Figaro” svoj prikaz zaključuje fotografijom Kolina Farela kao Aleksandra Velikog u filmu Olivera Stouna. U ovo smutno vreme po današnju Grčku, hiljade su onih koji iz celog sveta dolaze da prilože svoj obol legendi slavnijih vremena. Zaključimo stihom velikog Odna: ‚‚Ako ne uspeš da održiš svoje carstvo,idođeš, kao tvoj otac, tamo gde se misao oplakuje a osećanje ismeva, veruj svome bolu...”.
Gaga Rosić
objavljeno: 06.11.2011.
Pogledaj vesti o: Pariz
