Izvor: N1 televizija, 15.Avg.2018, 09:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Anđelković: Nisam siguran da bi SAD podržale razgraničenje

Analitičar Dragomir Anđelković smatra da bi rešavanje kosovskog problema trebalo prebaciti na sledeću godinu, zbog izbora u Evropskom parlamentu. Do radikalnog zaokreta Berlina i Pariza o ovom pitanju neće doći, kaže. Nije siguran ni u to da bi SAD podržale razgraničenje, ali smatra da bi pustili Srbiju da se dogovori sa Albancima.

Anđelković kaže da predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada nikada tako eksplicitno nije govorio o razgraničenju, i da bi, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << navodi, u narednim koracima trebalo da čujemo šta to podrazumeva. Prema njegovom mišljenju, nije trebalo govoriti o razgraničenju ili nečem drugom, dok se ne postigne neki sporazum, jer kad ovako nešto izađe u javnost, teže je postići dogovor s drugom stranom.

Kaže da mora da se zna šta podrazumeva razgraničenje. Ističe da lično nema ništa protiv podele, ali ako razgraničenje podrazumeva razmenu teritorija, navodi da je apsolutno protiv toga. "Zašto bi pričali o razgraničenu koje izlazi iz okvira Kosova", pita.

Anđelković ocenjuje da se menja situacija u svetu kad je reč o kosovskom pitanju. "Podrška koju Priština dobija od Vašingtona i nekih drugih centara je manja. Daleko od toga da su oni promenili stav, ali mnogo manje se bave kosovskim pitanjem", kaže. Analitičar dodaje da možda u takvim uslovima dođe do "evolucije u stavovima i prištinske političke elite pa prihvati sporazum". Ističe da do sada takva volja nije postojala.

Stvar bi trebalo prebaciti na sledeću godinu, kaže Anđelković koji dodaje da slede izbori za EP, i da se očekuje da će "mejnstrim" partije, koje su do sada odlučivale o Kosovu, lošije proći, a da će desnica da dobije veći značaj u EP. Ocenjuje da su oni ("evropska" desnica) mnogo manje zainteresovani za podršku albanskoj strani.

Ne treba, ističe, očekivati neki radikalni zaokret Berlina ili Pariza, jer do toga neće doći.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, nakon sastanka sa predsedavajućim Veća ministara Bosne i Hercegovine Denisom Zvizdićem, poručila da nema promena granica na Zapadnom Balkanu.

Komentarišući to, Anđelković kaže da je za nemačku kancelarku pitanje Kosova definitivno rešeno. Podseća da je Nemačka prihvatila nezavisnost Kosova i njegov teritorijalni integritet, ali napominje i to da pozicija Angele Merkel nije kao što je bila pre tri ili pet godina. Ona je u Nemačkoj na samoj granici pada s vlasti, a imamo i sledeće godine izbore za EP, dodaje. Zapad nema takvu moć kao što je imao nekad, ističe.

Anđelković kaže da je cilj Srbije zaštita nacionalnih interesa i po cenu toga da se odnosi sa Nemačkom pogoršaju, i izgubimo podršku na putu ka evrointegracija.

Odnosi sa Sorošem i da li je moguć uticaj na američki stav

Što se tiče odnosa Vašingtona, kaže da nije siguran da bi SAD podržale razgraničenje. "Ljudi oko Trampa su nezainteresovani za kosovsko pitanje, spremni su da promene odnos prema Beogradu... Ne da nas podrže, nego da nas puste da se sa Albancima dogovorimo".

Misli da američki predsednik Donald Tramp skoro i da nije ni čuo za Kosovo.

"Vidimo da su poslednjih godina uspostavljene veze između oficijelnog Beograda i nekih ljudi, kao što je na primer Soroš, koji imaju uticaja na dubinsku državu. Da li će to rezultirati promenom stava i većim manevarskim prostorom za nas, videćemo..."

Kaže da je, koliko zna, bilo razgovora između srpske i albanske strane, ali da se nije daleko stiglo. Albanci pričaju o razmeni teritorije po principu "metar za metar", spremni su da se daju sever gde i nemaju kontrolu, za jug Srbije, za šta Srbija nije spremna, navodi Anđelković.

"Ojačati srpsku civilnu zaštitu na severu"

Govoreći o bezbednosti Srba na Kosovu, Anđelković kaže da će se pripadnici našeg naroda južno od Ibra "u svim okolnostima osećati nebezbedno".

Treba podeliti sever i posmatrati Kosovo u dva dela, kaže i dodaje da je neophodno ojačati srpsku civilnu zaštitu na severu. Kad su 2011. godine albanske snage upale na sever, to se pokazalo kao dobar model odbrane, ističe.

"Kad je u pitanju jug, ne znam šta raditi, sve zavisi od dobre volje Albanica", navodi. Anđelković konstatuje da je možda bila greška što su se ljudi vraćali tamo odakle su proterani, i da je možda trebalo da se grupišu u tri ili četiri zone oko Gračanice i sl, gde su u stanju da se brane i gde međunarodna zajednica može da im priskoči u pomoć.

"Gubi se nada da će slučaj Olivera Ivanovića biti rešen"

Govoreći o istrazi ubistva Olivera Ivanovića, Anđelković kaže da se gubi nada da će taj slučaj da bude rešen, kad nije bilo rezultata u prvih nekoliko nedelja.

"Ubijen je čovek, i da je najobičniji prodavac u nekom kiosku, normalno bi bilo da se borimo za pravdu, a tim pre kad je neko kao što je on u pitanju", naveo je gost Novog dana.

Smatra da Beograd nije mogao mnogo da uradi po tom pitanju, ali da može tu temu da nameće u međunarodnim krugovima. Konstatuje da bi verovatno onda bio optužen da remeti pregovore, ali ističe da bi tom pitanju Beograd morao da bude borbeniji.

Govoreći o stanju na političkoj sceni i odnosima vlasti i opozicije, Anđelković kaže da kad se pogleda naša politička kultura, od uspostavljanja višestranačja i devedesetih, "mi nismo imali jednu godinu sa normalnim odnosima vlasti i opozicije, ko god bio na vlasti i ko god bio u opoziciji". Imali smo stalnu atmosferu polugrađanskog rata između vlasti i opozicije, sve se menja to ostaje konstanta, zaključuje Dragomir Anđelković.

Nastavak na N1 televizija...