Izvor: Studio B, 03.Apr.2012, 18:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar II nema pravo na Brdo kod Kranja
Aleksandar II Karađorđević, sin kneza Pavla, nema pravo na posed zamka na Brdu kod Kranja, odlučio je Viši sud u Ljubljani, a preneo slovenački dnevnik "Delo".
Time je potvrđena ranija odluka Okružnog suda u Kranju, koji je maja prošle godine odbacio zahtev Aleksandra II na polovinu imanja, u vrednosti od 260.000 evra.
Aleksandar II, koji živi u Parizu, najavio je da ipak neće odustati od svog zahteva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << />
Njegov advokat Peter Kos izjavio je da će Karađorđević zatražiti reviziju postupka na Vrhovnom sudu, prenela je agencija STA.
U slovenačkom državnom tužilaštvu za "Delo" ocenjuju da je presuda - koja je doneta 28. marta - očekivana.
Karađorđević će, takođe, morati da plati sudske troškove u iznosu od 3.500 evra.
Sud u Kranju odbacio je u maju 2011. godine sve zahteve Aleksandra II koji se tiču imovine koju je njegov otac kupio pre Drugog svetskog rata, a koja je sada u posedu države Slovenije. Osim zahteva za oko polovinom parcela na Brdu kod Kranja, on je podneo i zahtev za isplatu odštete.
Procedura denacionalizacije poseda na Brdu kod Kranja je odavno završena, a porodica Karađorđević nema pravo na povraćaj prethodnog vlasništva u skladu sa zakonom iz 1991. godine o povraćaju imovine koja je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata.
Aleksandrova sestra Jelisaveta Karađorđević nije uložila zahtev kojim bi tražila drugu polovinu ovog imanja.
"Dekretom iz 1947. godine Brdo kod Kranja je konfiskovano od kneza Pavla. Istim Dekretom su konfiskovane vile na Bohinjskom i Bledskom jezeru, imovina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije, vladajuće grane Doma, čiji je direktan naslednik princ Aleksandar", razjasnila je ranije i Kancelarija princa Aleksandra.
Brdo kod Kranja (slovenski: Brdo pri Kranju; nemački: Egg) je dvorac u Sloveniji, zapadno od sela Predoslje u Gorenjskoj.
Smatra se najbolje očuvanim renesansnim dvorcem u Sloveniji.
Sagradio ga je početkom 16. veka (1510) gorički velmoža i kranjski grof Jurij Egh.
Često je dograđivan i menjao je vlasnike - sredinom 18. veka je bio u vlasništvu barona Zoisa.
Od godine 1935. je bio u vlasništvu jugoslovenskog kraljevskog namesnika, kneza Pavla Karađorđevića.
Po završetku Drugog svetskog rata je postao slovenačka rezidencija Josipa Broza Tita.
Kada je Slovenija stekla nezavisnost, počeo je da služi za protokolarne potrebe Vlade Republike Slovenije.
U njemu su izložena vredna umetnička dela - slikari Zoran Didek, France Mihelič, France Pavlovec, Maksim Sedej, skulptori Boris i Zdenko Kalin, Karel Putrih i Frančišek Smerdu.
Godine 2001, bio je mesto sastanka na vrhu između američkog predsednika Džordža Buša i ruskog predsednika Vladimira Putina.
