Izvor: Blic, 05.Okt.2016, 06:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ako spavam sat vremena duže, 30 ljudi će da UMRE"
Godina je 1944, Pariz je okupiran. Četvoro prijatelja provodi svoje dane u tesnom sobičku stana na vrhu zgrade koja se nalazila na levoj obali, delu južnom od Sene u Parizu. Susedi su mislili da se radi o slikarima, no to je bila samo lažna priča koja je trebalo da objasni miris hemikalija koji je dopirao iz stana.
Prijatelji u stanu su pripadnici ćelije jevrejskog pokreta otpora. Radili su u ilegalnoj laboratoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kojoj su izrađivali lažne pasoše za decu i porodice koje su bile deportovane u koncentracione logore. Najmlađi član grupe, tehnički direktor laboratorije, bio je 18-godišnji Adolfo Kaminski, i sam još praktično dete.
Pravio lažne dokumenta kroz gotovo sve velike sukobe
Kaminski je do svog 19. rođendana pomogao u spasavanju hiljade ljudi izrađujući falsifikovane dokumente kako bi mogli da se sakriju ili pobegnu iz zemlje. Bavio se falsifikovanjem isprava za ljude tokom gotovo svih velikih sukoba koji su se dogodili sredinom 20. veka. Kaminski danas ima 91 godinu i starac je sa dugom sedom bradom i jaknom od tvida koji šeta uz pomoć štapa, piše "The New York Times".
Živi u skromnom stanu, za osobe sa niskim primanjima, nedaleko od onog u kome je izrađivao lažne dokumente. Dok ga je pratio sa snimateljima kroz njegov kvart jedan dan, novinar "Njujork tajmsa" morao je da objašnjava znatiželjnim prolaznicima ko je dedica. Heroj Drugog svetskog rata, rekao bi. Iako se njegova priča nastavila dugo nakon toga. A danas je i dalje bolno relevantna u doba kada deca u Siriji umiru ili se ukrcavaju na opasne brodove kako bi se dočepala sigurnosti.
Nikad nije primao novac, hteo je da mu motivi budu čisti
I dok nas većina ignoriše tu decu, pretpostavljajući da će ih neko drugi spasiti, Kaminski, tada tinejdžer, bio je taj koji je spasavao. I to nije radio za slavu. Sve je radio u tajnosti, a o svojim aktivnostima progovorio je tek godinama kasnije. Njegova ćerka Sara čula je priču svog oca tek kada je pisala knjigu o njemu.
VOJNI DŽEJMS BOND Priča o čoveku koji je sleteo u nacističke redove i dva puta izbegao streljanje
Dok je istraživala čime se njen otac bavio, susrela se s mnogim njegovim saradnicima u Alžiru, Parizu i Njujorku.
- Otkrila sam da je moj otac rizikovao sopstveni život da bi spasio druge od smrti - rekla je Sara za "Špigl" 2011. godine.
Kaminski se nije bavio falsifikovanjem dokumenata ni zbog novca. Kaže da nikada nije primao novac za dokumente kako bi mu motivi uvek ostali čisti i kako bi mogao da radi prema sopstevnim uverenjima. Štaviše, neprestano je bio bez novca, a za život je zarađivao kao fotograf. Rad mu je tokom rata uticao na vid zbog čega je oslepeo na jedno oko.
Stalno razmišlja o ljudima koje nije mogao da spasi
Iako se radi o iskusnom falsifikatoru koji je radio pasoše od nule i koristio improvizovanu spravu koja je činila da izgledaju starije, njegov posao doneo mu je jako malo radosti.
- Ako napravite najmanju grešku možete nekoga poslati u zatvor ili u smrt - rekao je.
- To je velika odgovornost. Teška je. I nije nimalo zadovoljavajuća.
Godinama kasnije njegov rad ga proganja.
- Većinom razmišljam o ljudima koje nisam mogao da spasim - objašnjava.
Kaminski se saosećao sa izbeglicama delimično zbog toga jer je i sam bio izbeglica. Rođen je u Argentini, a roditelji su mu bili ruski jevreji koji su iz Rusije prvo otputovali u Pariz, a nakon toga su izbačeni iz Francuske. Kada je imao sedam godina, njegova porodica, koja je tada imala argentinske pasoše, mogla je da se vratiti kod rodbine u Francusku.
- Tada sam shvatio značenje reči ‘dokument' - objasnio je Kaminski.
Učio je o hemiji u radionici za bojenje odeće i mlekari
Nakon što je kao 13-godišnjak napustio školu da bi mogao da pomogne u izdržavanju porodice, postao je šegrt u radionici za bojenje odeće. Kaminski je provodio sate kako bi pokušao da shvati na koji način ukloniti mrlje, čitao je knjige iz hemije i eksperimentirao kod kuće.
- Moj šef je bio inženjer hemije i dao bi mi odgovore na sva moja pitanja - rekao je.
Vikendima je pomagao hemičaru u lokalnoj mlekari, u zamenu za maslac.
U leto 1943. godine, Kaminski i njegova porodica su uhapšeni i poslati u logor za Jevreje iz okoline Pariza, a taj logor je bio poslednja stanica pre koncentracijskog logora. I ovoga puta su ih spasili pasoši. Argentinska vlada protestovala je zbog privođenja porodice, zbog čega su nakon tri meseca otišli kući, dok su hiljade ostalih poslati u smrt.
Prvi susret s lažnom dokumentacijom
Kaminski se prisetio profesora matematike koji ga je podučavao u kampu.
- Jednog dana kada je došlo vreme za održavanje našeg časa, on se nije pojavio. Nije pre toga hteo da mi kaže da se njegovo ime nalazi na listi - priča.
Porodica Kaminski je oslobođena, ali u Parizu nisu bili na sigurnom jer se Jevrejima večno pretilo.
Porodica je uskoro bila deporovana. Kako bi preživeli morali su da se skrivaju. Njegov otac naručio je lažnu dokumentaciju od jevrejskog pokreta otpora, a Adolfo je otišao po nju. Kada mu je agent rekao da imaju problema sa brisanjem određene plave tinte s dokumenata, on im je preporučio da koriste mlečnu kiselinu, a to je bio trik koji je naučio u mlekari. Njegov trik je funkcionisao, a njemu je ponuđen posao u pokretu otpora.
Najhitniji slučajevi: deca koju su slali u logore
Naime, zahvaljujući dokumentima Adolfo Kaminski postao je Žulijen Adolfe Keler, Francuz iz francuske pokrajine Elzas. Čovek koji mu je pomogao zvao se Mark Hamon čiji je kodni naziv bio Pingvin, a on je radio za ćeliju pokreta otpora pod nazivom "La Sixieme". Kaminski je hteo da se pridruži organizaciji, ali grupi je u početku bila važnija njegova lojalnost, od njegovih umetničkih sposobnosti.
- Testirali su me tri dana kako bi videli jesam li brbljavac - prisetio se za Kaminski.
AZIJSKI AUŠVIC Ovde su amputirali udove, vadili organe i ubrizgavali smrtonosne bolesti
Ćelija u kojoj je Kaminski delovao bila je jedna od mnogih. Dobijali bi informacije o tome ko će biti uhapšen, obavestili bi porodicu i odmah bi im napravili novu dokumentaciju. Njegova grupa bila je usmerena na najhitnije slučajeve: decu koja je trebalo da budu transportovana u logor. Oni su razmeštali decu u seoske kuće ili samostane, ili bi ih prokrijumčarili u Švajcarsku ili Španiju.
‘Ako spavam jedan sat duže umreće će 30 ljudi’
U jednoj sceni iz knjige koju je njegova ćerka napisala, opisuje se kako je Kaminski ostao budan dve noći za redom kako bi napravio enorman broj dokumenata. Naime, njegov saradnik Pingvin naručio je dokumente za 300 dece, a sveukupno mu je trebalo 900 dokumenata koji su morali da budu spremni za tri dana.
- Bila je to jednostavna računica: u jednom satu mogu da napravim 30 dokumenata; ako spavam sat vremena, 30 ljudi će umreti - rekao je.
Kaminski je kasnije otkrio kako je Pingvin zajedno s grupom dece deportovan u Aušvic, ali ni danas ne zna šta se s njima dogodilo.
Istoričari procenjuju da je mreža jevrejskih pokreta otpora u Francuskoj sveukupno spasila do 10.000 dece. Oko 11.400 dece je deportovano i ubijeno. Nakon rata, Kaminski nije planirao da nastavi da se baviti poslom falsifikatora. Ali, zbog njegovog posla i rada sa različitim mrežama za vreme rata mnogi drugi pokreti su došli u kontakt s njim.
Njegova dokumenta koristili ljudi iz 15 zemalja
On je nakon toga nastavio da pravi falsifikovane isprave idućih 30 godina, a zbog svog rada bio je značajna persona u konfliktima od Ažirskog rata za nezavisnost pa sve do Vijetnamskog rata tokom kojih je takođe radio lažne dokumente. Procenjuje se da je 1967. godine samostalno lažnim dokumentima snabdeo ljude u 15 zemalja.
Neverovatna priča o poslednjem nacisti koji se predao u Drugom svetskom ratu
Neke od pobunjeničkih grupa koje je podupirao koristile su se nasiljem. Ubrzo nakon Drugog svetskog rata dobio je dvoje dece, ali ni njima, niti svojoj bivšoj ženi nije pričao o svom tajnom poslu stoga oni nisu znali zašto ih je retko posećivao. Njegove devojke su pretpostavljale da je često bio nedostupan jer ih je varao. Jednom je trebalo da prati jednu damu u Ameriku, ali nikada se nije pojavio jer se pridružio alžirskoj grupi otpora. 1960. godine jedna devojka ga je ostavila jer bi svake noći nestao bez objašnjenja, dok je zapravo čitavu noć izrađivao dokumente u svom studiju.
"Sada više ništa ne mogu da učinim"
- Spasavao sam živote zato što nisam mogao da se nosim sa nepotrebnom smrću – jednostavno nisam mogao. Svi ljudi su jednaki, bez obzira na njihove korene, uverenja i boju kože. Ne postoje superiorni i inferiorni, to mi nije prihvatljivo - kaže hrabri dekica.
Godine 1971. Kaminski je bio uveren da previše grupa zna za njegov identitet te da će uskoro biti uhvaćen i uhapšen.Tada je zauvek prestao da izrađuje lažne dokumente i većinom je zarađivao za život podučavajući fotografiju. Tokom poseta Alžiru Kaminski je upoznao mladu studentkinju prava, koja je bila kći liberalnog alžirskog imama. Sa njom je još u braku i imaju troje dece.
Kaminski posjeduje fotografiju koju je zabeležio nakon oslobađanja Pariza, a na njoj se nalazi tridesetoro dece koja više nisu morala da se kriju i koja su se nadala da će ponovo biti ujedinjeni sa svojim roditeljima. Svestan je činjenice da i danas postoji mnoštvo dece koja se nalaze u sličnoj situaciji kao deca sa te fotografije, te da ih posedovanje lažnog pasoša može koštati života. “Učinio sam sve što sam mogao dok sam mogao. Sada ne mogu da učinim više ništa”.
