Izvor: Radio 021, 26.Apr.2021, 22:28
Čestice iz Černobilja se detektuju u Srbiji i posle 35 godina
Oblak radioaktivnih čestica koji se formirao posle eksplozije na četvrtom bloku nuklearne elektrane u Černobilju, na ukrajinsko-beloruskoj granici, 26. aprila 1986. godine, širio se preko cele Evrope, pa i tadašnje Jugoslavije, a stigao je čak do Japana, SAD i Kanade.
Vedrana Vuletić iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) kaže da Sovjetski Savez nije odmah obavestio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << svetsku javnost o toj nesreći i da je akcident otkriven slučajno jer su se aktivirali alarmi na detektorima u nuklearnoj elektrani u Švedskoj.
"Utvrdili su da radioaktivnost dolazi sa teritorije SSSR i tek tada, na insistiranje međunarodne javnosti, sovjetske vlasti su iznele informacije da se dogodio akcident", kaže Vuletić, rukovodilac Odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije u SRBATOM-u.
Prema prvim zvaničnim informacijama do nesreće je došlo ljudskom greškom, ali je, navodi Vuletić, posle detaljne analize međunarodnih i sovjetskih eksperata zaključeno da je uzrok nesreće bio kombinacija neadekvatnih tehničkih rešenja reaktora prilikom izvođenja testa.
U međuvremenu je mnogo radioaktivnostih čestica ispušteno u životnu sredinu, a radioaktivnost je počela da kontaminira ne samo okolinu Černobilja, nego i celu Evropu, a kasnije celu severnu hemisferu.
"Bio je to šok za celu svetsku javnost. Međutim, međunarodna zajednica se brzo sabrala i insistirala na formiranju komisije koja će da ispita šta se desilo u Černobilju, ali i na donošenju obavezujućih međunarodnih ugovora i konvencije", kaže Vuletić. Dodaje da su četiri meseca posle eksplozije donete dve međunarodne konvencija o ranom obaveštavanju u slučaju nuklearne nesreće i o pružanju pomoći u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti.
U životnoj sredini na teritoriji nekadašnje Jugoslavije pojavili su se cezijum, stroncijum i drugi radioaktivni elementi koji su dospeli u atmosferu kao posledica akcidenta.
"Nismo imali nuklearnu elektranu, a dobili smo veštačke radionukleide", navodi Vuletić.
Navodi da su informacije o nesreći u Černobilju bile oskudne, ali da su vlasti u Jugoslaviji izdavale uputstva kako da se stanovništvo zaštiti od posledica akcidenta i kontaminacije, koja hrana da se izbegava, kao i preporuke da se određene namirnice zamrzavaju zbog joda, čije je vreme poluraspada osam dana.
Srbija i tadašnja Jugoslavija imale su monitoring i pre katastrofe u Černobilju, a laboratorije su detektovale desetak puta veću radioaktivnost u prvim danima posle katastrofe.
"Još uvek merimo radionukleide koji su stigli iz Černobilja, pre svega cezijum koji se još uvek može detektovati u zemljištu, a ponekad u hrani za životinje kao što je seno, ali to su niske koncentracije koje nemaju uticaja na zdravlje životinja i ljudi", ističe Vuletić.
Napominje da je nuklearna katastrofa u Černobilju imala dalekosežne posledice - ekološke, ekonomske, zdravstevne, političke i sociološke, te dodaje da posledice nisu bile isključivo negativne, već da je bilo i pozitivnih, naročito u unapređenju nuklearne sigurnosti i zahtevima za nuklearne reaktore, tako da su današnje nuklearne elektrane mnogo sigurnije.
Neposredno posle katastrofe u Černobilju, bilo je zastoja u razvoju nuklearnih programa, a u Jugoslaviji je, podseća Vuletić, donet zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana koji je i danas na snazi.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
