Izvor: Politika, 16.Nov.2012, 13:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jevtinije se zadužujemo

Za razliku od prethodne dve ponude evroobveznica, koje su bile na deset godina, uz kamatu od 6,6, odnosno 7,25 odsto, sada su emitovani petogodišnji dužnički papiri uz cenu od 5,25 procenata

Nova vlada uspela je da u prva tri meseca rada kompletno stabilizuje državne i javne finansije, pohvalio se juče ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Međutim, posle nove emisije dužničkih papira države, od pre dva dana u vrednosti 750 miliona dolara, jasno je da te >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stabilizacije nema bez novog zaduživanja. Rečju, Srbija nastavlja da povećava svoj javni dug.

Na prvi pogled čini se da su poreski obveznici prilikom najnovijeg zaduživanja zemlje bolje prošli nego prilikom prethodnog u septembru ove godine kada su na desetogodišnji rok prodate obveznice u vrednosti milijardu dolara s kamatom od 6,6 odsto i lanjskog zaduživanja na isti rok i isti iznos, ali uz kamatu od 7,25 odsto. Pre dva dana prodato je, kako je saopštilo ministarstvo finansija, svih ponuđenih 750 miliona dolara petogodišnjih evroobveznica s kamatnom stopom od 5,25 odsto. 

Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe ukazuje da su u pitanju  petogodišnje obveznice, pa poređenje ove stope sa desetogodišnjim papirima ima isključivo političku dimenziju.

– Kada je u pitanju prinos (kamata), zaista je prisutan trend snižavanja cene domaćeg zaduživanja, ali je važno napomenuti da je to i dalje skupo i da mi trenutno možemo samo da sanjamo o stopama privrednog rasta od oko pet odsto koje bi mogle da opravdaju ovu cenu zaduživanja. Delimičan razlog nižih stopa zaduživanja jeste kakva-takva stabilizacija makroekonomskih prilika, odnosno izbegavanje najgoreg scenarija kojeg su se mnogi strani investitori plašili. Ipak, dominantan razlog nižeg zaduživanja u dolarima jeste ekspanzivna monetarna politika američke centralne banke, Feda, koja je intenzivirana sredinom septembra ogromnom masom dolara koja „pliva” svetskim tržištima tražeći utočište – kaže Gujaničić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris ocenio je da je novo zaduživanje države kroz emisiju evroobveznica bilo nužno i iznuđeno, ali da je dobijena vrlo povoljna kamatna stopa. –To je nešto što se nije moglo izbeći. Sa druge strane, ostvarena kamatna stopa je izuzetno povoljna i verovatno je bila bolja nego što su bila očekivanja Ministarstva finansija i bilo koga u Srbiji”, rekao je Fabris agenciji Beta.

Fabris je napomenuo da bi, s obzirom na to da je emisija evroobveznica u dolarima, trebalo razmišljati o tome da se možda uradi „hedžing” (zaštita menjanjem u drugu valutu), imajući u vidu nepredvidljivost kursa dolara u narednom periodu. Mora se voditi računa, kaže on, da svaka emisija evroobveznica znači novo i dodatno zaduživanješto nije dobro, iako je bilo nužno. –U svakom slučaju u narednom periodu treba voditi računa da se što više obaveza isplati iz tekućih prihoda, a da se zaduživanje svede na najmanju moguću meru, smatra Fabris.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić izjavio je da su investitori na međunarodnom finansijskom tržištu svrstali u ovom trenutku evroobveznice Srbije u manje rizične, u odnosu na alternative koje imaju na tržištu, to jest u odnosu na neke druge hartije od vrednosti.

To je zapravo doprinelo padu prinosa, odnosno cene zaduživanja zemlje u okviru ove emisije evroobveznica u odnosu na prethodnu emisiju, objasnio je Đukić agenciji Tanjug.

– Generalno kod svake emisije, uključujući i ovu, imate dva momenta – prvi je zapravo stanje zemlje u pogledu mogućnosti servisiranja obaveza, a drugi ključni element je stanje na finansijskim tržištima iz ugla investitora, odnosno alternativa koje im stoje na raspolaganju – precizirao je Đukić.

Prema njegovim rečima, procena većine investitora je očigledno da je, u odnosu na druge moguće vidove plasmana, prinos koji je ostvaren juče bio dovoljno atraktivan da bi se novac uložio u evroobveznice Republike Srbije.

Ono što pozitivno utiče na pad prinosa jeste činjenica da vlada sprovodi mere usmerene ka fiskalnoj održivosti, odnosno ulaže napore da započne pregovore sa MMF-om, sklopi stend-baj aranžman koji sam po sebi doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, a samim tim i smanjenju rizika ulaganja u Srbiju, rekao je on.

Stručnjak za finansijska tržišta Stojan Dabić istakao je da pri donošenju odluke o ulaganju u određene hartije od vrednosti investitori prvo gledaju kakva je sigurnost zemlje i politički rizik.

– Gledaju i kakva je moć vraćanja, odnosno servisiranja dugova zemlje, zatim koliko inače ima novca na finansijskom tržištu, a četvrto da li je zemlja prosperitetna i kakve izglede ima za razvoj, ili je reč o državi koja će ići u stagnaciju. To su neki osnovni parametri, koje svaki poverilac hoće da vidi pre nego što ide u neko područje – rekao je Dabić Tanjugu.

On je objasnio da na visinu kamatne stope na evroobveznice utiče pre svega međubankarska kamatna stopa koju procenjuje Evropska centralna banka i koja je trenutno jako niska, a kamata zavisi i od marže koju uzimaju kreditori.

Na drugom mestu oni ne mogu dobiti toliku kamatu i zbog toga su se opredelili da idu na evroobveznice Srbije jer to u evropskim razmerama nije mala kamata, to je pristojna kamata, rekao je Dabić.

On je ocenio i da mere Vlade Srbije za fiskalnu konsolidaciju u očima investitora idu u okviru ocene političke stabilnosti i stvaranja razvojnog ambijenta u našoj zemlji.

J. Rabrenović

objavljeno: 16.11.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina,   Mlađan Dinkić

Nastavak na Politika...