Izvor: B92, 17.Apr.2012, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto smo još uvek opsednuti Titanikom
14. aprila 1912. Titanik je na putu za Njujork udario u santu leda i potonuo u Atlantiku. Titanik je, doduše, tada bio najveći putnički brod, ali zašto je upravo on postao legenda - i to je ostao čitav vek?
Titanik je i danas najpoznatiji brod na svetu, a njegovo prvo putovanje početkom prošlog veka postal je legenda koja se još uvek širi. 1514 od 2224 putnika i članova posade je u nesreći izgubilo život. Ali u prošlosti je bilo brodoloma gde je poginulo mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više ljudi, a sam Titanik je - u poređenju sa nekim brodovima koji danas plove morima, bio tek malo veći brodić. Ipak, samo Titanik je zvezda o kojoj su snimani nebrojeni filmovi, pisani romani i isprepletene brojne legende i teorije zavere.
Potonuće "Stare Evrope"
Jedan od razloga te slave jeste što je baš Titanik bio pravi socijalni mikrokosmos tog vremena koji je potonuo - baš kao što je nedugo potom potonula i takva Evropa u vrtlogu Prvog svetskog rata.
Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka pomorske linije iz Evrope u Severnu Ameriku imale su izuzetno značenje. Stotine hiljada iseljenika odlučilo je da isproba sreću u "Novom svetu" i često su prodavali sve što su imali da kupe kartu za brod koji će ih odvesti "u Ameriku".
S druge strane, potpuno odvojeni od takvih iseljenika, bogati su putovali preko Atlantika okruženi svim zamislivim luksuzom. Njima put nije bila potreba, nego tek užitak iz dokolice i prilika da pokažu svoje bogatstvo. I tako, na istom brodu su putovali i oni i oko hiljadu putnika treće klase kojima je najveći luksuz Titanika bio da je to bio jedan od prvih brodova s kabinama i za najsiromašnije putnike koji sada nisu morali da borave u masovnim spavaonicama, i da se u njihovu cenu karte bili uračunati i topli obroci.
Ali da ne bi sasvim izgubili kontakt s realnošću oni su bile smešteni na krmi broda duboko ispod palube, nedaleko od večne buke iz kotlarnice.
Prošetajte replikom TItanika
Šta ti vredi debeli novčanik?
U luksuznim salonima prve klase naravno da se nisu mogli čuti ni motori, niti su se videli ti suputnici. Još i danas oduzima dah luksuz kojim je Titanik bio opremljen za imućne putnike. Osim stepeništa koje se prostiralo kroz šest paluba namenjenog prvom razredu, obloženog plemenitim drvetom i osvetljenim staklenom kupolom, već onda je putnicima bio na raspolaganju i ugrejani bazen, sauna, prostor za sport... Naravno, tu su bili i restorani sa vrhunskim kuvarima tako da je, za imućne putnike, Titanik bio ploveći luksuzni hotel.
Ipak: nakon što je Titanik udario u ledenu santu, morali su se boriti za život i siromašni iseljenici iz Irske koji su prodali svoje poslednje ovce u nadi da će naći posao u Americi, baš kao i oni koji su posedovali čitava ekonomska carstva.
Na Titaniku su bili Džon Džejkob Astor IV i Bendžamin Gugenhajm, tajkuni poput Martina Rotšilda ili tadašnja zvezda tenisa i kasniji bankar, Harl Hauel Behr koji je na brod došao kako bi zaprosio izabranicu svog srca, Helen Njusom. Naravno da u takvom društvu nisu nedostajali ni hoštapleri poput Alfeda Nourneja - koji je takođe preživeo sudar.
Pouka ljudskoj nadmenosti
Drugi razlog tolike slave Titanika jeste to što se on i tada smatrao "konačnom pobedom" ljudskog umeća nad silama prirode. Titanik je, baš kao i njegovi sestrinski brodovi kompanije "White Star Line”, "Olympic” i "Gigantic”, već i imenom je trebao da pokaže kako je inženjerima baš sve moguće i kako mogu da savladaju sve izazove.
Brodski motori od ukupno pedesetak hiljada konjskih snaga uspevali su ovaj kolos dugačak 269 metara i zapremine 45 hiljada bruto-registarskih tona terati da juri brzinom do 24 čvora. Bio je opremljen tada najsavremenijom tehnikom, na primer radio-stanicom, a brodograditelji su bili uvereni kako je nepotopiv jer je imao posebne komore koje su trebale da spreče katastrofu, čak i ako u jednu ili dve od njih uđe voda.
Sva ta ljudska nadmenost uverenje kako su savladane sile prirode su nestale već na prvom putovanju ovog giganta. Ledena santa koju je udario je bila nekoliko puta veća od Titanica i daleko veća nego bilo koji brod koji je stvoren sve do današnjih dana. Pouka Titanika je svakako da ljudska ruka može da stvori čuda, ali ni jedno od njih se ne može meriti sa silama i čudima koja vladaju u prirodi - a posebno na morskoj površini.
Tajna hrani samu sebe
Zato legenda i priča o Titaniku nikad neće prestati, a počela je praktično na dan kada se čulo da je potonuo. Već iste godine, 1912. su snimljena čak dva nema filma - u jednom od njih je glumila i Doroti Gibson koja je mesec dana ranije zaista i preživela potonuće Titanika. U međuvremenu je napisano na hiljade knjiga i napravljeno mnoštvo pozorišnih predstava i filmova o potonuću Titanika, a na ovu okruglu godišnjicu tragedije u bioscope je došao i film Džejmsa Kamerona iz 1997. u trodimenzionalnoj tehnici.
Slava Titanika traje i u gradu Belfastu, gde je izgrađen taj brod i gde već odavno čitava četvrt nosi njegovo ime.
Mit Titanika neće tako skoro nestati zato i jer se uvek iznova pojavljuju nove teorije i priče o tome što je on u stvari nosio u svojoj utrobi. Da li je tu bilo nekog neprijavljenog blaga? Ili je je Titanik potonuo jer se zapravo htela ubrati premija od osiguravajućih društava? A možda je on nosio nešto što nije smelo da dođe u Ameriku?
Pravi spektakl su bile i prvi snimci podmorske sonde koja je došla do olupine 1985. ali još ćemo morati pričekati da iko temeljno pretraži ostatke Titanika. Konačno, on je svoj grob našao ispod 3800 metara hladnog mora severnog Atlantika. A s Atlantikom se, to znamo još od Titanika, ne treba šaliti.
Ove sedmice se obeležava 100 godina od potapanja broda "Titanik".
Šta nas je Titanik naučio o ljubavi?
Pogledaj vesti o: Nju Jork
