Izvor: B92, 06.Feb.2022, 17:32
Za manje vremena - ista količina posla, ali radnici i dalje žele ovaj model
Digitalna konsultantska firma "Elephant Ventures" sa sedištem u Njujorku u avgustu 2020. je prešla na četvorodnevnu radnu nedelju.
Tada je zaposleni ove firme, Erik Harkrejder, postao mnogo učinkovitiji.
Kompanija je promenila svoj radni raspored na četiri 10-satna dana kako bi se borila protiv izgaranja, povećala vreme jutarnjeg fokusa i povećala vreme preklapanja među svojim zaposlenima širom sveta. Harkrejder je dotad radio 50 sati nedeljno. Uprava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije nameravala da žrtvuje produktivnost, pa je Harkrejder komprimovao svoj posao kako bi mogao da uzme slobodne petke bez odrađivanja 12-satnog radnog vremena, piše "Wired".
Osećao se slomljeno, ali...
Na kraju svoje četvorodnevne radne nedelje osećao se slomljeno. "Bio sam biljka. Četvrtkom uveče bilo je 'naručiti picu, buljiti u TV i samo se ugasiti'", kaže Harkrejder, ali dodaje da mu se novi raspored zapravo svideo: "Stvarno je kul kad možete da ustanete u petak, pokosite travnjak, obavite kupovinu kada nikoga nema u trgovini".
Izmamio osmehe, čak i suze: Vlasnik firme uveo četvorodnevnu radnu nedelju, a plate ostale iste
Subotu koristi za zabavu, a nedelju za dekompresiju: "Shvatio sam da sam u ponedeljak ujutru spreman za akciju".
Četvorodnevne radne nedelje sve su popularnije, zahvaljujući testiranjima koja su pokrenuta u nekoliko zemalja u poslednjih nekoliko meseci, kao i kompanijama koje obeležavaju prelazak burnim najavama, prenosi Index.
Za manje vremena mora se odraditi ista količina posla
"Wired" je razgovarao sa 15 radnika u šest tehnoloških firmi koje su usvojile skraćenu nedelju. Zaposleni generalno to odobravaju, uprkos činjenici da se precizno tumačenje "četvorodnevne radne nedelje" razlikuje. Neke firme drže se 40 sati; mnogi koriste 32-satnu nedelju, ali svi insistiraju da se mora obaviti ista količina posla - u najmanju ruku.
Bilo da se radi o tome što u svaki sat uguraju više rada ili rade za vreme svog navodnog slobodnog dana, mnogi službenici moraju učiniti više i brže. Ipak, mnogi su zahvalni na tome. Kao što je jedan zaposleni rekao, "to pokazuje da je firmi stvarno stalo". Ovaj aranžman je blagodat za firme, pomažući im da podstaknu dobru volju i lojalnost zaposlenih bez povećanja ukupne plate ili smanjenja radnog opterećenja.
Skraćeno radno vreme odavno je bio zahtev zaposlenih. Sindikati su se početkom 20. veka izborili smanjenje sa šest na pet radnih dana u nedelji, a američki Zakon o poštenim radnim standardima propisao je 1938. godine 40-satnu radnu nedelju. Međutim, iako je u međuvremenu produktivnost porasla triput, plata je rasla dvostruko sporije, prema neprofitnom Institutu za ekonomsku politiku. Dužina radne nedelje uglavnom je ostala ista.
Velika studija pokazala da je kraća radna nedelja poboljšala dobrobit
Sada su napori da se skrati radno vreme ponovno aktualizovani. Prošlog leta, američki kongresmen Mark Takano (demokrata iz Kalifornije) predložio je zakon kojim bi se radna nedelja smanjila na 32 sata bez žrtvovanja plate. U Evropi je ove nedelje započelo irsko testiranje četvorodnevne radne nedelje, a nakon toga u junu u Velikoj Britaniji.
Osamdeset i šest odsto Islanđana već je prešlo na kraće radno vreme ili je steklo pravo da pregovara o tome, nakon što je velika studija pokazala da je kraća radna nedelja poboljšala dobrobit, te smanjila stres i izgaranje bez žrtvovanja produktivnosti.
Radna nedelja do četvrtka postala hit među poslodavcima
"Prva generacija direktora koja je usvojila četvorodnevnu radnu nedelju nije pokušavala iznova da osmisli budućnost kapitalizma. Svi oni govore kako bi propali u sledećih 18 meseci da nisu napravili veliku promenu", kaže Aleks Pang, autor knjige "Shorter" (Kraći) o četvorodnevnoj radnoj nedelji.
Četvorodnevna nedelja pojavila se kao sveobuhvatno rešenje za ceo niz problema koji su se često rešavali parcijalno, od zadržavanja zaposlenih roditelja do borbe protiv izgaranja u korporativnoj hijerarhiji.
Pandemija je pogoršala taj scenario širom sveta. Godinu dana od izbijanja kovida 19, veb stranica za oglase za posao "Indeed" otkrila je kako je polovina anketiranih radnika rekla da oseća sindrom izgaranja, a dve trećine njih reklo je da se izgaranje povećalo tokom pandemije. Rešenje, nadaju se neke tehnološke kompanije, leži u četvorodnevnoj radnoj nedelji.
Zaposleni uzimaju kraće pauze i manje se vremena zadržavaju na "čavrljanju" uz kafu
Endrju Barns, saosnivač neprofitne organizacije "4 Day Week Global", kaže da se mera ne odnosi na ravnotežu između posla i života: "Ovo je vrlo razumna i racionalna poslovna praksa koja poboljšava vašu produktivnost i profitabilnost dajući vašem osoblju više slobodnog vremena".
Barnsova organizacija, koja radi sa univerzitetskim istraživačima na testiranju četvorodnevne nedelje u različitim industrijama, promoviše model 100/80/100: 100 odsto produktivnosti u 80 odsto vremena uz 100 odsto plate. Najveći doprinos menadžera obično je smanjenje broja i dužine sastanaka. "Može li ovaj sastanak postati samo jedan mejl?", bio je popularan refren među zaposlenima sa kojima je "Wired" razgovarao.
Ali kada istu količinu posla (ili još veću) stisnete u manje vremena, posao se intenzivira. Kada su Helen Dilejni sa Univerziteta Okland i Ketrin Kejsi sa Univerziteta Lafboro proučavale novozelandsku kompaniju koja je testirala četverodnevnu radnu nedelju 2018. godine, otkrile su da zaposleni uzimaju kraće pauze i manje se vremena zadržavaju na "čavrljanju" uz kavu, umesto toga se žurno vraćaju svojim stolovima da nastave s radom.
U studiji Dilejni i Kejsi, neki su radnici uživali u "uzbudljivom i snažnom ritmu", dok su drugi smatrali da "hitnost i pritisak uzrokuju povišen nivo stresa", zbog čega im je potreban dodatni slobodan dan za oporavak od intenziteta posla. Jedan čovek kog su intervjuisale preferirao je petodnevnu radnu nedelju jer je želeo da ima vremena za ukrštenicu tokom ručka.
Kada se posao nagura u četiri dana, ljudske interakcije koje ispunjavaju vreme mogu patiti
Rajan Brezlou, bivši izvršni direktor finansijsko-tehnološkog startapa "Bolta" iz San Franciska, često se poziva na izreku "radi kao lav, a ne kao krava" kako bi opisao rafale visokog intenziteta koje preferira u odnosu na laganu "ispašu" tokom radnog dana, prenosi Indeks. Međutim, nije svaki radnik lav. Kada je "Bolt" ispitao svoje osoblje nakon testiranja četvorodnevne nedelje, 94 odsto zaposlenih i 91 odsto menadžera bilo je za nastavak ove prakse. Međutim, 40 odsto ispitanika je izjavilo da se oseća pod većim stresom nakon ove tranzicije.
Malo ko je pustio suzu zbog neodržanih sastanaka, pristalice agilnog razvoja softvera dugo su se žalile da im sastanci ometaju fokusirano vreme koje im je potrebno za programiranje. "Ne volim da mi prekidaju posao, osim ako kuća gori", rekao je jedan inženjer "Bolta".
Da li biste radili četiri dana nedeljno, ali deset sati na dan? ANKETA
Kada se posao nagura u četiri dana, ljudske interakcije koje ispunjavaju međuprostorno vreme mogu patiti. "Nije bilo vremena za zafrkanciju", rekao je jedan zaposleni čiji je startap napravio promenu. Drugi je rekao da više nema "vremena za sanjarenje na poslu".
"Postoje neki ljudi čija je glavna motivacija na poslu da sve završe i odu kući", kaže Brendan Burčel, profesor sociologije na Univerzitetu Kembridž koji proučava globalna ispitivanja četvorodnevne radne nedelje. Mnogi drugi su najsrećniji kada se odvijaju interakcije, kaže Burčel. Na primer, samohrani roditelji čiji je glavni izvor socijalizacije sa odraslima možda na poslu. "Za njih je jako važno da imaju te kafe ili opuštajuće razgovore sa svojim kolegama", ističe Burčel.
Kada zaposleni ne uspeju da uguraju sav svoj posao u skraćenu nedelju, to se preliva u njihov slobodan dan. Više zaposlenih "Bolta" tretiralo je petak kao dan bez sastanaka, tokom kog su mogli da radite usredsređeno posao bez ometanja.
Jedan menadžer to je video kao priliku da svoju produktivnost podigne na visoku brzinu: "Petkom mogu učiniti još puno toga. Dobio sam prostor da zapravo jasno razmišljam o stvarima koje želim da učinim za firmu".
To takođe predstavlja izazove za kompanije koje se moraju baviti klijentima koji rade petodnevno. "Većina mojih klijenata i dalje bi mi petkom slala mejlove", kaže Harkrejder. Nerado ih zanemaruje, pa je na kraju na svoj slobodan dan odgovarao na mejlove, što je značilo da nije mogao da se potpuno opusti.
Mnogi radnici smatrali su četvorodnevnu radnu nedelju poklonom
Dilejni i Kejsi otkrivaju da su mnogi radnici smatrali četvorodnevnu radnu nedelju poklonom, što ih je podstaklo da planiraju svoj slobodan dan, rade više i prihvate kompromise kao što je pojačani nadzor. To su uglavnom ponovili ljudi s kojima je "Wired" razgovarao. To naglašava problem s ovim inicijativama koje nameću poslodavci, kaže profesor sa Univerziteta u Gentu Sten De Spiegelere, koji je radio kao istraživač u Evropskom sindikalnom institutu.
"Zamislite da morate da se dokažete kako biste imali slobodnu nedelju. Ono čemu težimo iz sindikalne perspektive je pravo na smanjenje radnog vremena, a ne kao dar uprave", kaže De Spiegelere.
Još jedna zemlja skraćuje radnu nedelju - sa 48 na 42 sata
Dok se zakonom ili kolektivnim ugovorom ne propiše kraća radna nedelja, na poslodavcima je da odrede kako će se četvorodnevna radna nedelja odvijati. Radnici su za "Wired" rekli da je dodatni slobodan dan napravio duboku promenu u njihovim životima.
Jedna žena ga je koristila da se brine za svog bolesnog oca. Nekoliko ljudi izjavilo je da se osećaju zdravije jer su imali više vremena za vežbanje. Neki su koristili dodatno vreme za putovanja i bavljenje hobijima, dok su ga drugi koristili za razne svakodnevne zadatke, što znači da su manje izlazili s posla.
Jedna žena to je opisala kao blagodat za njeno mentalno zdravlje, jer joj je to dalo vremena da suzbije teskobu koju je često osjećala na poslu. Zaposleni roditelji uživali su u prilici da provedu više vremena sa svojom decom. "Moj sin ima samo 15 meseci, tako da se razne prekretnice događaju na nedeljnoj bazi", rekao je Tajler Suomala, koji radi na poslovnom razvoju u arhitektonskom softverskom startapu "Monograph".
Burčel, sociolog iz Kembridža, proučavao je koliko je rada ljudima potrebno da bi dobili povezane dobrobiti za mentalno zdravlje – društveni kontakt, osećaj smisla i strukturu, da spomenemo samo neke. Njegovi nalazi pokazuju da je jedan dan u nedelji, a ne četiri, sve vreme potrebno za takvo nešto. Iznad toga, prednosti blede. "Posao je dobar za nas, nije nam potrebno baš puno", zaključuje Burčel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
