Izvor: NisCafe.com, 18.Jul.2025, 11:36
Zašto nam “zvoni” u ušima? Sve što treba da znate o tinitusu
Ako ste se ikada zapitali odakle dolazi to misteriozno „zvonjenje“, „pištanje“ ili „zujanje“ u vašim ušima kada je sve oko vas tiho – niste jedini. Ovaj fenomen, poznat kao tinitus, pogađa milione ljudi širom sveta i često izaziva zabrinutost, naročito kada se ponavlja ili ne prestaje. Iako ne postoji spoljašnji izvor tog zvuka, subjektivni doživljaj može biti izuzetno intenzivan i remetiti svakodnevni život.
Ono što dodatno komplikuje tinitus jeste činjenica da ne >> Pročitaj celu vest na sajtu NisCafe.com << postoji univerzalno rešenje, niti jasno pravilo kada i zašto se javlja.
Ali da li ste znali da tinitus ne mora biti direktno vezan samo za slušne probleme? Da može biti povezan sa stilom života, načinom na koji spavate, čak i sa načinom na koji se hranite i dišete? Ovaj tekst će vam pomoći da sagledate tinitus iz šire perspektive.
Tinitus nije bolest – već signal da nešto treba da promenite
Mnogi tinitus pogrešno posmatraju isključivo kao medicinski problem vezan za uho. Iako je istina da pištanje u ušima je simptom koji može ukazivati na oštećenje sluha, ovaj osećaj zapravo može biti odraz mnogo složenijih procesa u telu i umu. U nekim slučajevima, tinitus nije ni povezan sa oštećenjem slušnog aparata – što zbunjuje i pacijente i stručnjake. I tada, tinitus više nije pitanje ušiju, već pitanje mozga i njegovog načina obrade signala.
Naš slušni sistem nije samo fiziološki – on je i neurološki. U mnogim slučajevima, tinitus nastaje kada mozak pokušava da „popuni tišinu“ u situacijama kada određeni frekventni opseg više nije u potpunosti pokriven zvucima iz spoljašnjeg sveta.
Mozak „izmišlja“ zvuk – ne iz hira, već kao adaptivni mehanizam. To se često dešava kod ljudi koji imaju blagi gubitak sluha koji još nije dijagnostikovan, ili kod onih koji žive u jako tihim sredinama, gde je „pozadinska buka“ skoro nepostojeća.
Još zanimljivije: tinitus je kod mnogih ljudi podložan emocionalnim i mentalnim stanjima. Kada ste pod stresom, kada se suočavate sa anksioznošću ili neispavanosti, tinitus se može javiti ili pojačati. Tinitus je ponekad odraz neravnoteže u celom organizmu, a ne samo u uhu – i upravo zato je važno gledati ga holistički, a ne samo kao simptom za otorinolaringologa.
Tinitus i način života – kako male navike utiču na percepciju buke?
Jedna od manje poznatih, ali izrazito važnih činjenica u vezi sa tinitusom jeste njegova povezanost sa svakodnevnim navikama. Ljudi koji imaju hronično prisutan tinitus često vode život koji, svesno ili nesvesno, podstiče pojavu ili intenziviranje ovog zvuka. Bilo da je reč o konstantnoj izloženosti buci, nedostatku sna, lošoj ishrani, dehidrataciji ili preteranoj stimulaciji nervnog sistema – sve to može uticati na to kako vaš mozak „čuje“ tinitus.
Kofein, alkohol i nikotin su česti okidači za pojačavanje tinitusa, a često se koriste upravo kao način da se izborimo sa stresom koji tinitus sam po sebi izaziva. Tako ulazimo u začarani krug – više stresa, više stimulansa, jači tinitus. Zanimljivo je i to da određene navike u ishrani mogu uticati na cirkulaciju, inflamaciju i hemijsku ravnotežu mozga, što se sve može reflektovati kroz slušnu percepciju.
Isto tako, preterano izlaganje tišini može biti ko ntraproduktivno. Iako vam se čini da ćete u miru odmoriti, potpuno tiho okruženje može pojačati percepciju tinitusa jer mozak tada nema druge zvučne stimulacije na koje bi mogao da usmeri pažnju. Zato su lagani „beli šum“, prirodni ambijentalni zvuci koji vas relaksiraju ili nežna muzika korisni u smanjenju uticaja tinitusa – oni pomažu mozgu da preraspodeli pažnju.
Psihološki aspekti tinitusa – kako mozak “uči” da ga ignoriše
Možda najfascinantniji deo u razumevanju tinitusa jeste činjenica da se njegov intenzitet često ne menja – ali vaša percepcija toga da li vam smeta ili ne, itekako može. Ljudi koji se suočavaju sa tinitusom često opisuju kako je u jednom trenutku bio nepodnošljiv, dok su kasnije „naučili da žive s tim“ ili ga gotovo više i ne primećuju. Kako je to moguće?
Rešenje leži u mehanizmima pažnje i navike u mozgu. Naš nervni sistem ima sposobnost tzv. perceptivne adaptacije – sposobnosti da ignoriše informacije koje nisu relevantne za preživljavanje ili svakodnevno funkcionisanje. Isti mehanizam koristi se kada prestanemo da primećujemo sat na ruci ili buku klima uređaja u pozadini.
Kroz određene tehnike – poznate kao tinnitus retraining therapy (TRT), kognitivno-bihejvioralne terapije ili čak mindfulness meditacije – mozak se postepeno „trenira“ da tinitus percipira kao neutralan signal, umesto pretnje. To ne znači da tinitus nestaje, već da više ne izaziva negativan emocionalni odgovor.
Zato je važno da se fokus sa „kako da ga uklonim“ prebaci na „kako da ga integrišem u svoj život“. Upravo taj preokret u razmišljanju donosi olakšanje velikom broju ljudi koji su se ranije borili sa nesanicom, panikom ili osećajem bespomoćnosti zbog tinitusa.
Zujanje ili pištanje u ušima nije nešto što treba zanemariti, ali ni nešto što treba da vas parališe. Tinitus jeste neprijatan, ali nije opasan. Najvažnije što treba da zapamtite jeste da tinitus ne definiše vas, niti vašu svakodnevicu – osim ako mu to sami ne dozvolite. Razumevanje njegovih uzroka, faktora koji ga pojačavaju i načina na koji mozak obrađuje te signale daje vam moć da se postavite drugačije.
Umesto da se fokusirate na traženje „isključivača“ za tinitus, posmatrajte ga kao signal – da se osvrnete na svoj način života, stres, navike i unutrašnju ravnotežu. Svaka promena u tim segmentima može dovesti do značajnog olakšanja. Za još tekstova, posetite naš sajt!
The post Zašto nam “zvoni” u ušima? Sve što treba da znate o tinitusu first appeared on NisCafe.
