Izvor: B92, 09.Okt.2011, 23:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vol strit: Kako izvesti promene?

Njujork -- Protesti, koji su se početkom vikenda rasplamsali širom SAD, pokazuju da su građani nezadovoljni državnom korupcijom i uticajem banaka na njihov život.

Pogled s ulice na pokret #OccupyWallSt. Neobična ulična bitka se i proteklog vikenda odvijala na Vol stritu (Wall St.), jednoj od najpoznatijih ulica Njujorka i simboličnog srca američkih finansija. Dokle će se odvijati taj sukob, niko ne zna. Jedan primer navodi učesnica protesta Rebeka Džarvis (Rebecca Jarvis): >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Mi činimo 99 odsto! Dosta je!"

Počelo je sa „šačicom demonstranata" nedaleko od Vol strita. Tada su prolaznici mogli da primete da je protest „neorganizovan". Ipak, tokom poslednje nedelje septembra i početkom oktobra, glas demonstranata se čuo daleko, jer ih je i bilo mnogo, mnogo više, uz parole „Ustajte! U ovom gradu je revolucija!"

„Vol strit je spasen od bankrota, a nas su prodali! Hajde da kažemo istinu!", uzvikuje jedan demonstrant.

Dvadeset tri dana kasnije, pokret Okupiraj Vol strit (Occupy Wall Street) je zauzeo ceo Zukoti park (Zuccotti Park), privukao pažnju prolaznika kao veliki protest, i pažnju medija, koji su ga prvo ignorisali, a potom stidljivo pokrivali kao komunalnu informaciju vezanu za Donji Menhetn (Lower Manhattan).

Američki mediji često tvrde da ciljevi pokreta još uvek nisu određeni i jasni.

„Naša misija je da promenimo sistem. Najviše da korporacije isteramo iz vlasti, i zbog činjenice da one imaju finansijski uticaj na na sve donosioce zakone. Taj sistem je korumpiran", objašnjava Brajan Filips (Brian Phillips), nekadašnji marinac, koji se protestu pridružio dolaskom sa Zapadne obale SAD.

Kako je protest okupljao sve više učesnika, i potom se raširio kao zaraza, sve češće je postajao i agresivniji (na obe strane), i zato privukao sve više pažnje javnosti.

U demonstracija učestvuje i glumac Mark Rafalo (Mar Ruffalo), koji opisuje svoj doživljaj:

„To je pokret bez vođe, koji odslikava glas celine. Videli smo kako su oteli naš novac od poreza. Nema istraga u toku vezanih za izbavljenje banaka. Niko nije izveden pred sud. Mislim da je pokret nastao zbog toga", kaže Mark Rafalo.

Mirna atmosfera i ozbiljni zahtevi

Protest kao da je eho onog s kraja 1960-ih: pevaju se pesme Pitera Jeroua (Peter Yarrow) i Pitera, Pola i Meri (Peter, Paul and Mary), tu su i dnevne novine, i vrlo jednostavan sistem komunikacije.

„Ovde nije dozvoljeno korišćenje bilo kakvog pojačanog zvuka", precizan je planer logistike Krejg Betel (Craig Bethell). Kaže da je „ljudski mikrofon" (ruke sklopljene oko usta) „vrlo kreativno rešenje da se, dok govori jedna osoba, obraća hiljadama ljudi".

Osim toga, protest na Vol stritu se već doživljava kao umetničko delo, posebno zbog korišćenja Interneta da bi se protest raširio zemljom.

Šta je cilj?

„To je dobro pitanje. Neću, i ne mogu, da kažem da smo se kao grupa dogovorili oko ciljeva, zahteva i principa. To je nešto o čemu kao grupa ljudi, grupa okupatora, pa čak i šire, raspravljamo svakoga dana i časa. Sigurna sam da, kada bismo obavili anketu, da ljudi o tome razgovaraju", kaže organizatorka Viktorija Sobel (Victoria Sobel).

Mišljenje stručnjaka

Na pitanje šta misli da će biti tačka preokreta, picsac Majkl Luis (Michael Lewis) odgovara: „Zaista je teško reći kada bol postaje nepodnošljiv, da ljudi budu spremni da krenu u akciju. Ono što je novo jeste da, pogotovo mladi ljudi, već godinama žive u lošoj ekonomiji i nemaju skoro nikakve izglede za zaposlenje."

Majkl Luis je autor knjige „Bumerang" (Boomerang), koja vrlo plastično objašnjava kako se stiglo skoro do sloma sistema.

„Imamo sistem u kojem i sada ljudi u bankama na Vol stritu mogu da preduzimaju veliki rizik - i da mnogo zarade od velikog rizikovanja - i ako nešto krene loše, to je verovatno NAŠA odgovornost. I tako, kapitalizam je za nas, a socijalizam za kapitaliste. Mislim da je to dobar opis. Velike dobitke velikih firmi na Vol stritu dele samo ljudi u tim firmama rade. Silni gubici, zbog kojih ćemo svi mi trpeti su, su 'suviše veliki za propadanja'", kaže Majkl Luis.

Ono što je izazvalo snažnu reakciju je neuspeh političkog sistema da ispravi tu nepravdu, tvrde demonstranti i ljudi koji ih podržavaju.

Profesor Univerziteta Kolumbija u Njujorku (Columbia University), liberalni glas, i posmatrač protesta Tod Gitlin (Todd Gitlin) podseća:

„Pokreti obično počinju na marginama, s ljudima koji hoće sve i hoće sada. (...) Veliku 'buku' stvaraju glasovi da političke i ekonomske institucije nisu samo 'polomljeni', da upotrebimo sadašnji eufemizam, nego da su do srži korumpirani i vrlo neprijateljski okrenuti protiv demokratije. To je najvažnija poruka. Gađenje je masovna politička sila, kada jednom nađe način da se kreće", objašnjava profesor Gitlin.

Za okupaciju Vol strita i protiv nje

Herman Kejn, predsednički kandidat: Nije kriv Vol strit (Foto: Beta - 03.10.2011.

„Sada za sto dolaze sindikati. Za sto dolaze i grupe iz lokalne zajednice. Svi zajedno guraju ovaj pokret", objašnjava predsednik Ujedinjenog saveza nastavnika Njujorka (NYC United Federation of Teachers) Majkl Malgru (Micahel Malgrew). Članovi tog sindikata su na protestima od 5. oktobra.

„Devdeset devet odsto ljudi mora da oseti prosperitet, ne samo vrh od jednog procenta," kaže Malgru. „To je potrebno, da svi zajedno guraju. Zato što svaka zajednica zna šta je boli, šta je krenulo naopako. Vreme je da se to zaustavi, i stvari izmene, da se učini da ljudi počnu da prosperiraju."

Ipak, i Vol strit ima svoje branioce. Jedan od njih je republikanski predsednički kandidat i biznismen Herman Kejn (Herman Cain), koji je 5. oktobra prokazao proteste:

„Biti ljut na nekoga zbog toga što je uspešan je, po mom mišljenu, antiamerički", kaže Kejn. „Zašto biti besan, ako nemate zaposlenje, na bankare na Vol stritu? Oni su ti koji pomažu otvaranje radnih mesta."

Naravno tu su i oni koji rade na Vol stritu.

„Mislim da su protest okrenuli na pogrešnu stranu, ali ih razumem", kaže Alan Valdes, koji na Njuorškoj berzi (NYSE) trguje već 35 godina. Kaže da saoseća sa demonstrantima:

„Vidim njihovu svrhu. Banke ne daju zajmove, to je činjenica, već samo sede na gotovini. Američke korporacije sede na bilionima dolara. Vidite zbog čega postoji animozitet. Oni ne dobijaju posao. Većina njih su mladi ljudi s fakulteta, koji posao ne nalaze i njih ne traže. Milsim da je u tome problem. Ipak, su protest pogrešno usmerili na Vol strit. Mi s time imamo malo veze."

Gde god da se „krije" istina, Majkl Luis vidi razloge za zabrinutost. Da li bi Vol strit trebalo da se zabrine?

„Da, Vol strit treba da se brine. Sada ne mora mnogo, ali bi trebalo da paze, jer se reforma ovako događa", kaže Luis.

Krajem protekle sedmice, predsednik SAD Barak Obama (Barack Obama) je priznao sve veći obim protesta pokreta Okupiraj Vol strit.

„On izražava frustraciju koju američki narod oseća, da imamo najveću finansijsku krizu od Velike depresije [1930-ih] - veliku kolateralnu štetu širom zemlje, svuda u 'Glavnoj ulici'. Ipak, još možete videti neke ljude koji su delovali neodgovorno, koji sada ulažu napore da se spreči slamanje one prakse koja nas je prvo i dovela u ovo stanje", kaže predsednik Obama.

Mišljenje Majkla Luisa je da je ovaj spori pokret na važnoj raskrsnici:

„Možete promeniti svet, a i svet se menja, i to se ovako događa", tvrdi Luis. „E, sad, da li će ovaj pokret promeniti svet, to vam ne mogu reći. Ipak, čini se da je pravda na njihovoj strani."

Njihov broj raste svakoga dana.

„Mislim da je svrha cele ove okupacija činjenica da svi imaju svoje probleme i želimo da se oni s njima suoče. Zato treba da se čuje svačiji glas," kaže Brajan Filips (Brian Phillips) s početka priče.

Okupacija Vol strita se proširila na mnogo saveznih država.

Na Vol stritu, ponedeljak donosi 24. dan protesta.

Nastavak na B92...