Izvor: B92, 29.Nov.2012, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siti: Recesija do polovine 2014.

Njujork -- Recesija u evrozoni potrajaće do polovine 2014. godine,predviđa američka banka Sitigrup.

Ova banka smatra da će zbog nemoći evropskih političara da reše tekuću dužničku krizu uslediti izlazak Grčke iz 17 - članog monetarnog bloka.

Ekonomisti Sitigrup tvrde da će u narednih nekoliko godina kamatne stope u članicama evrozone ostatiti niske, a uloga Evropske centralne banke (ECB), u održavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << likvidnosti ugroženih banaka i zemalja "evrolenda", biće još veća nego sada.

"Sve će se držati na aktivnosti ECB koja će pomogati održanju likvidnosti banaka i zemalja", precizira se u analizi Sitigrupe i navodi da je izlazak Grčke iz evrozone verovatan do 2017. godine, kao i restrukturizacija dugova "perifernih" članica evrozone do istog razdoblja.

Izlazak Grčke iz monetarne unije je najbolje rešenje za sve, tvrde ekonomisti Sitigrupe, uz napomenu da je otpis dugova te prezadužene zemlje "neizbežan sve dok se ona nalazi u evrozoni".

Grčka sada duguje spoljnim poveriocima više od 350 milijardi evra, a idućeg meseca treba da dobije zajam od 10,6 milijardi evra za finansiranje budžeta i 23,8 milijardi za rekapitalizaciju banaka.

Još 9,3 milijarde evra Grčka bi trebalo da dobije u tri tranše tokom prvog kvartala iduće godine, ali priliv tog novca zavisi od ispunjenja uslova koji su kreditori (EU, MMF i ECB) dali vladi u Atini.

U okviru poslednjeg sporazuma za finansiranje grčkih dugova predvidjeno je da Atina snizi državni dug zemlje sa 194 odsto vrednosti BDP u 2013. na 175 procenata u 2016. i 124 odsto u 2020. U 2022. taj udeo bi se, prema toj projekciji, smanjio na ispod 110 odsto BDP, ali bi to bilo još uvek bezmalo dvostruko iznad dozvoljene granice koja važi za članice EU.

Nepovoljna prognoza Sitigrupe data je i za još dve ugrožene članice evrozone - Španiju i Italiju - koje će u toku iduće godine morati da zatraže eksternu pomoć da bi pokrile brzo rastuće dugove.

Privreda Portugalije takodje se nalazi u dubokoj recesiji, dok Irsku muči hronično visok budžetski deficit od sedam do osam odsto vrednosti BDP, što je osetno iznad maksimalnog dozvoljenog troprocentnog limita koji važi za sve članice EU.

Prema proceni finansijskih stručnjaka Sitigrupe, Antikrizni fond EU, u vrednosti od 500 milijardi evra, mogao bi znatno da se smanji ukoliko se, u cilju ukazivanja podrške Italiji i Španiji, izdviji 350 do 400 milijardi evra u narednom dvogodišnjem periodu.

Ukoliko se taj scenario ostvari ugroženim članicama evrozone bi u periodu od 2015. do 2017. trebalo priskočiti u pomoć sa dodatnih bilion (hiljadu milijardi) evra da bi se izbegao potpuni krah i raspad monetarne unije.

Prema oceni ekonomista Bank of America, najnoviji program pomoći Grčkoj mogao bi da "podstakne" i sve druge ugrožene članiče evrozone da zatraže obilnu finansijsku pomoć, što bi bio veliki problem za davaoce - EU, MMF i ECB. Tada bi raspad evrozone bio neminovan, zaključuju eksperti jedne od najvećih američkih banaka.

Nastavak na B92...