Izvor: TvojPortal.com, 15.Mar.2012, 14:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bolji od infuzije
Praktična filozofija se sve više primenjuje i kod nas u rešavanju različitih problema. Filozofsko savetovanje slično je vojnoj strategiji, otkriva način na koji treba „napasti“ problem. Američka asocijacija filozofskih praktičara iz Njujorka (APPA) odnedavno postoji i kod nas. Profesor Aleksandar Fatić, koji je magistrirao u Pragu, doktorirao u Australiji, a u međuvremenu predavao na više svetskih univerziteta, zvanični je predstavnik APPA - u Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
Ova „grana“ je već godinama prisutna i popularna širom sveta, a Fatić za „Novosti“ metaforički objašnjava o čemu je zapravo reč:
- Filozofsko, ili praktično, savetovanje slično je vojnoj strategiji. Pomaže čoveku da „napadne“ problem na strateški način, s najvećim šansama da ga pobedi. Ali prethodno se mora razumeti sopstvena motivacija, moraju se priznati činjenice o sopstvenim željama, i razumeti motivi drugih ljudi s kojima često imamo problem.
Fatić kaže da praktična savetovališta pomažu ljudima da razumeju zašto ustvari imaju problem:
- Da bi se to postiglo, neophodno je interpretirati situaciju u kojoj se čovek nalazi, a to je umetnost. Smisao filozofskog savetovanja je da vam da oružje da pobedite u bici koju bijete. Proces je duži ili kraći, ali uvek podrazumeva „unutrašnje traganje“. Ako neko dođe kod nas s emotivnim problemom, daleko najčešćim, misli da mu se ruši čitav svet. Tada je važno da se čoveku pomogne da ostane aktivan i da problemu pristupa direktno - objašnjava dr Fatić.
Jedno od osnovnih polazišta praktičnog savetovališta je da svi živimo u predstavama:
- To su uglavnom uloge koje igramo pred drugima, a koje nastaju zbog toga što mislimo da drugi to od nas očekuju. Često zaboravimo ko smo zaista, i poistovetimo se s brojnim ulogama koje igramo. Zaboravimo da maštamo, sanjamo, izgubimo hrabrost da zamišljamo bolju stvarnost i da radimo na tome da je ostvarimo. Često povratak mašte i želje čoveka „otkoči“ u nekom smeru u kome brzo postigne rezultate i bitno promeni svoj život na bolje.
Koliko je teško klijentima da se otvore? Ljudi se otvaraju različitim tempom. Kad čovek zna da je u sigurnom okruženju, da je ono što kaže „zacementirano“ između njega i savetnika, da za to niko nikada neće saznati, i kada oseća rukovođenje savetnika ka pravim problemima, uvek se „otvori“ i počne da rešava svoj problem.
- U filozofskim savetovalištima se bavimo raznim krizama, problemima, depresijama, razvodima brakova, odnosima, odnosno nerazumevanjima između roditelja i dece... Međutim, trenutno su „u žiži“ emotivni, posebno ljubavni, problemi. - Odmah posle njih dolazi velika i tajanstvena oblast: odnosi majki i ćerki. Ova vrsta odnosa je u Srbiji najproblematičniji segment porodičnih odnosa, daleko izraženija od tradicionalnog stereotipa o „edipovskoj“ problematici između sina i majke.
SVI IMAMO SVOJU “PEĆINU“
FATIĆ objašnjava da je dobar način da se razumeju problemi koje imamo stara Platonova metafora o pećini:
- Svi, na neki način, živimo u svojoj pećini. Psiholozi tu pećinu zovu „zonom konfora“. Tu se osećamo kao kod kuće, ali ona ograničava naš vidik i sposobnost da razumemo spoljašnji svet. Često je pećina vlažna i neudobna, a čovek se ne usuđuje da iz nje proviri, izađe i ogreje se na suncu. Misli da je u pećini siguran, a u njoj mu, zapravo, preti tuberkuloza. Posao filozofskog savetnika je da čoveka mirno i sigurno uveri da proviri iz pećine i da mu pokaže kako to da uradi. Tada počinje njegova lična životna pobeda.
.jpg)
