Izvor: TvojPortal.com, 09.Jan.2012, 00:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SREDSTVO SA CILJEM
Početkom ove godine ( 4. jauara ) Vinton Serf ( Vint G. Cerf ),poznatiji kao“ otac Interneta „ objavio je u Njujork tajmsu ( The New York Time ) kolumnu pod naslovom :”Internet Acces Is a Human Right” koja je podigla veliku buku ( Vint Cerf says internet not a human right) i drugi odzivi. U svojoj kolumni Serf tvrdi da pravo na pristup Mreži ne treba ubrajati u opšta >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << prava čoveka. Na taj način on je otvoreno istupio protiv moćnog lobija satavljenog od aktivista Mreže, progresivnih zakonodavaca i pristalica kiberevolucije.
Vinton Serf je jedan od najautoritativnijih ljudi iz domena svih pitanja koja se odnose na Internet. On je koordinirao program pri razrađivanju protokola MrežeTCP/IP osamdesetih godina ,zatim je projektovao prvi komercijalni sistem elektronske pošte , nalazio se u izvoru ICANN sa zadatkom da reguliše odnose povezane sa domenima Mreže i domenima njenih imena, a u sadašnjem momentu nalazi se na dužnosti jednog od glavnih intrenet kormilara Gugla.
U Guglu je on najviše zauzet futurulogijom , pokušavajući sve vreme da predskaže kako tehnologija može da utiče na razvoj društva.U tom smislu je on podržao koncepciju „intrenet stvari „ saglasno kojoj svaka stvar koja nas okružuje može imati „virtuelnog predstavnika „ na Mreži iz čega proističe ogroman broj interesantnih istraživanja.Prema tome, članak o tome da li pristup Mreži pripada korpusu ljudskih prava ,treba razmatrati kao progarm , odrednicu iz pogleda na svet jednog veoma autoritativnog profesionalca.
Čemu nas je naučila revolucija
Kolumna Vintona Serfa se ne bi mogla pojaviti da ne beše „arapskog proleća „ i drugih narodnih pobuna , čija organizacija bi bila praktično nemoguća bez interneta i drugoh savremenih sredstava veze.Efektivne mere vlasti protiv učesnika protesta u prvom mahu su podrazumevle ograničenje pristupa Mreži.Blagodsreći toj borbi, otkrilo se drugo disanje u dikusiji o tome da li u savremenom društvu pravo pristupa Mreži treba priznati kao neotuđivo pravo i slobodu svakog pojedinog čoveka .
Bez obzira na to što prava čoveka stvarno postoje u realnom životu nezavisno od društvenog poretka ,u istom smislu u kome deluje deluje i zemljina teža bez čovekove volje,to ipak nije tako.Prava čoveka, koja su savremene države obavezne da priznaju, a ne da ih odobravaju po svojoj volji ,su produkt složenih evolucija socijslnih i ekonomskih odnosa .Otuda dodavanje bilo kojeg prava već stečenom broju nije lak proces.
I potrebno je imati u vidu još jedno malo odstupanje.Osim osnovnih prava čoveka , postoje i prava građanina, to jeste prava koje građani dobijaju od zakonodavca.
Zahvaljujući tome ,ustavni savet Francuske je 2009. faktički proklamovao pristup na Mrežu kao fundamentalno ljudsko pravo.Godine 2010. Ustavni sud Kostarike doneo je isti zaključak.Pravo na pristup k Internetu zagarantovano je i građanima Estonije.Finski zakonodacvci su doneli odluku kojom je utvrđeno da propusna moć kanala za građane Finske ne može biti manja od jednog kilobajta u sekundi.
Srušiti mitove
Britanska istraživačka korporacija BBC u martu 2010.g. sprovela je međunarodnu anketu i ustanovila da 79 procenata anketiranih iz 26 zemalja sveta smatra pristup na Mrežu osnovnim ljudskim pravom čoveka.
Vinton Serf, pak, kontinuirano razmatra sve moguće načine priznanja prava na pristup Mreži za pravo čoveka ili pravom građanina ,i ne nalazi dovoljno argumenata za tako nešto.
Internet, ipak, nije večit
Njegovo gledište se sastoji u tome da Intrenet nije večit.To je samo jedan tehnčki instrument koji omogućava da se realizuju druga prava.Uprošćeno gvoreći, bez Interneta protestanti ne bi mogli da ostavre pravo da se skupe , ali ako se prekrije Internet, to ne znači i narušavanje prava na pristup Mreži , nego narušavanje prava na okupljanje i prava na slobodu reči.
Da bi objasnio tu,reklo bi se , jednostavnu misao, Vinton je pribegao rušenju nekih mitova.Na primer, mit o tomr da je OUN odobila da pristup na Mrežu uvrsti u osnovna prava čoveka.Ta novost koju su objavile stotine medija zasniva se na dokumnetu OUn kojim je izložena pozicija svetske organizacije u situacijama vezanim sa nekim pitanjima regulacije Mreže.
U suštini ,ni o kakvom priznavanju pristupa na Mrežu kao pravu čoveka nije bilo ni reči. Samo je bilo utvrđeno da Mreža predstavlja najvažniji način realizacije ljudskih prava.To znači da OUN faktički podržavaju osnovnu misao Vintona Sefa po kojoj se pravo pristupa na Mrežu smatra pojedniačnim, posbenim pravom svakog čoveka na dostupnost informacijama.
Pravo na konja kao osnovno pravo čoveka
Otac Interneta se postarao da ne opterećuje bez potrebe čitaoce svoje kolumne u Njuork tajmsu pravnim terminima, pa je zato naveo sledeći slikoviti primer.Nekada je čovek teško mogao da živi bez konja.Zato je bilo prirodno da se predloži novo bazično pravo -pravo na konja za svakog čoveka .Međutim, nije se tu radilo o konjima ,nego o pravu na dostojni život i život uopšte.I realizacija prava na konja kroz nekoliko stotitina godina izgledala bi apsurdno.
Uostalom , niko i ne sumnja da su „konji „ kad je to bilo aktuleno trebalo da budu dostupni svima kome su bili neophodni.Kao što je to i državna koncepcija univerzalne usluge u po kojoj u SAD telefonska veza podrazumeva da se telefon može naći u bilo kojem kraju zemlje.Da li to i obezbeđuje pravo na telefinsku vezu?
De –fakto-da. De –jure-ne , i slava bogu zato što pojavom mobilih telefona , emitovanje glasa preko Mreže i sličnih analognih tehnologija , prava čoveka u toj oblasti bi se morala menjati i dopunjavasti isto kao i zakoni .A pravo je neuporedivo fundamntalniji pojam koji ne trpi brzopletost .
Tehnokrati protiv pravnika
Serf ne bi bio ono što je, Serf, kad ne bi imao razumljivo,prosto i konkretno rešenje ovog pitanja.On je ,naime ,predložio da odgvornost za realizaciju osnovnih prava čoveka pomoću Interneta ( posebno prava na dostup informacijama ) ne leži ni na državi, ni na pravnicima.
U samoj stavri bilo bi neobično očerkivati od zakonodavaca rešenje o pravilnom raspoređivanju i raspodeli konja građanima.Otuda, piše Serf u svojoj kolumni u Njujork tajmsu 6. janura ove godine,treba ostaviti da razvoj ovako velikog problema reše inženjeri.Neka u njihov zadatak uđe zaštita i širenje mogućnosti Interneta kao sredstva ostavrivanja prava čoveka.
Odjeci i reagovnja kolumne Vintona Serfa
Kolumna je izazva živa rgovanja . Tako se u uticajnom tehnoblogu GigaOm pojavio tekst poznatog novinara Metju Ingrema u kojemu on čita Serfa između redova i svodi na jedno argument sa različitih strana .
Najpre on ukazuje na argument koji Sefr nije naveo, premda bi mogao: priznavanje pristupa na Mrežu kao fundamentalnog prava čoveka i zaštita tog prava bila bi veoma skupa za vlast. Skupa-u finanasijskom smislu.Jer neko bio bio obavezan da plaća doživotni pristup Internetu ili bar realizaciju tog prava.Pri tome regulisanje konkurencije među provajderima brzo bi se breobratio u neliberlni košmar.
S druge strane , neki porede pravo pristupa na Mrežu s pravom na dobijanje besplatne medicinske pomoći i pravo dostupnosti čiistoj pijaćoj vodi ;i određena logika postoji u svemu tome.Intrenet je sličan ne konju , nego sistemu brzih pruga i drugh trasa, a to znači da je bez te infrastrukture i prava na njenu dostupnost isto tako teško živeti kao i bez lekova i bistre , čiste pijaće vode.
Na kraju, i treće:analitičarima teško pada da se dostup Intrenetu ostavlja u nerešenom statusu.Priznanje prava na dostup bi u značajnoj meri oslabio poziciju svih režima koji bi želelei da zakonima regulišu Mrežu u svojim interesima.Jer zakon se može izmeniti ili privremeno obustaviti njegova primena.Odlaganje korišćenja prava, a da ne govorio već o izmeni zakona kojima je to korišćenje propisano,može se primeniti samo u vanrednim situacijama.
Drugim rečima, dok se Serf bavi pravnim i futrurističkim aspektima, korisnici Mreže strahuju od uvođenja tih vanrednih situacija. Brižnog i Bog čuva.
Branko Rakočević
otac internetaotac interneta vinton serfvint serfVint G. Cerfinternet i ljudska prava”Internet Acces Is a Human Right”
