Izvor: Politika, 03.Feb.2013, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revolucionari bez plodova revolucije
Okupiraj Volstrit. Jeste li spremni za tahrirski trenutak? Uputite se 17. septembra u donji Menhetn, podignite šatore, mirne barikade i okupirajte Volstrit – glasio je pre nepunih godinu i po dana poziv objavljen na vebsajtu časopisa kanadske medijske fondacije Edbasters, prepoznatljive u severnoj Americi po kritici potrošačkog društva.
Inspirisani uspehom revolucionara na kairskom trgu Tahrir, mladi Amerikanci su se okupili u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njujorškom parku Zukoti i stvoren je pokret „Okupiraj Volstrit”, koji je ubrzo postao svetski poznat po svom ustanku protiv vodećih američkih banaka i multinacionalnih kompanija, kao i protiv ogromnog jaza između jednog procenta populacije, koji je veoma bogat, i 99 odsto ostalih, koji žive u siromaštvu ili veoma skromno.
Međutim, ovih dana su stigli za mnoge iznenađujuću rezultati istraživanja, koje su među njujorškim „okupatorima” 2011. uradili istraživači Gradskog univerziteta Njujorka.
Ispostavilo je da je u izvornom pokretu, koji je predstavljao bunt onih 99 odsto siromašnih, bilo poprilično ljudi koji na ovaj ili onaj način imaju jaku vezu sa onim jednim procentom najbogatijih na svetu.
Prema rezultatima istraživanja, visokoobrazovani mladi ljudi su bili previše zastupljni među aktivistima i pristalicama, a celu grupu je odlikovala ograničena etnička i rasna raznolikost.
Istraživači su došli do podatka da su 62 odsto pokreta činili belci koji nisu hispano porekla, kao i da je 55 odsto bilo muškaraca. Osim toga, trećina pripadnika pokreta su živeli u domovima u kojima se godišnje zarađivalo više od 100.000 dolara, a više od dve trećine su bili zaposleni u svojim profesijama.
Da članovi pokreta nisu bili sa dna društvene i ekonomske lestvice pokazuje podatak da je čak 76 odsto njih završilo koledž, a da je među njima pola njih dobilo fakultetsku diplomu, a čak 28 odsto njih je završilo neki od elitnih univerziteta iz takozvane Lige bršljana kojoj pripadaju, na primer, Harvard, Jejl, Braun, Prinston i Kolumbija. Zaključak, koji su izneli autori studije, bio je neizbežan – mnogi članovi pokreta su deca pripadnika elite.
Istina je, pak, da iako su u izvornom pokretu bili uglavnom mladi visokoobrazovani belci koji nisu imali previše finansijskih problema, ideja o borbi protiv kluba „1 procenat” se poprilično raširila po SAD i delu sveta a u tamošnjim akcijama je evidentno bilo više članova kluba „99 procenata”.
Premda je pokret naročito na zapadnoj obali SAD bio rasno i nacionalno mnogo raznolikiji nego njujorški, neosporno je da ovaj pokret ima i značajne uspehe ali i značajne greške u svom delovanju.
Ono što je, bez premca njihov uspeh, jeste činjenica da sada ni političari u svojim nastupima ne mogu da prenebregnu činjenicu da je imovinski jaz između bogatih i siromašnih dramatično narastao.
Da su njihovu poruku razumeli i pojedini lideri svedoči nedavno završeni Svetski ekonomski forum u Davosu na kojem je izraelski predsednik Šimon Peres rekao da su multinacionalne kompanije počele da budu važnije za građane nego što su nacionalne vlade.
Ističući da 40 multinacionalnih kompanija ima bogatstvo veće od svih vlada na svetu, Peres je dodao da su vlade država ostale bez posla jer je ekonomija postala globalna a vlade i dalje rade samo na nacionalnom nivou.
Njegov govor, ne samo što je podsetio na ideje „okupatora”, već je u Davosu imao posebnu težinu, budući da usledio posle govora britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je objašnjavao svoju nameru da London vrati više prevlasti od Evropske unije.
Peresove reči, prema oceni pojedinih komentatora, kao da su nametale zaključak da mnogi svetski lideri još ne shvataju duh vremena u kojem žive.
Iako je ideja „okupatora” osvojila ceo svet, pokret nije uspeo da „osvoji” nijedan od svojih ciljeva, kao što su čvršća regulativa banaka, zaštita životne sredine, reforma sistema finansiranja političkih stranaka i njihovih kampanja...
Štaviše, ispostavilo je da je zapravo jedna od njihovih poruka – „kapitalizam je organizovani kriminal” – u praksu potpunosti suprotna onom čemu su težili.
Jer, da su ispoštovana načela liberalnog kapitalizma, u kojem je slobodno tržište glavni postulat, nikad ne bi došlo do astronomskih finansijskih injekcija koje su vlade dale najvećim bankama, tako da najbogatiji nisu osetili teret svetske krize već oni poreski obveznici koji pripadaju srednjem i nižem sloju.
Evroparlamentarac i jedan od malobrojnih britanskih torijevaca koji je bio protiv spasavanja banaka budžetskim novcem, Danijel Hanan, smatra da je razlog za ovu grešku „okupatora” u tome što ne prave razliku između kapitalizma slobodnog tržišta, u kojem privatne kompanije rastu ili propadaju u zavisnosti od svog uspeha, i korporativizma, koji se zasniva na dosluhu vlade i velikih privatnih korporacija.
Stoga su „okupatori” morali da demonstriraju ispred centralnih banaka koje su štampale novac ili ispred kuća političara koji svojim glasovima doprineli da se novcem poreskih obveznika spasavaju najbogatije banke i korporacije.
Da je u pitanju bio liberalni kapitalizam, loše banke bi jednostavno propale i akcionari bi jednostavno izgubili jer je njihov novac ulagan na pogrešno mesto.
Bez obzira na svoje greške i na to što su revolucionari u okviru pokreta „Okupiraj Volstrit” ostali bez plodova svoje revolucije, njihova ideja je i dalje prisutna a dijagnoza svetske ekonomske nepravde jasno uspostavljena. Borba za lek će, međutim, očigledno potrajati.
Nenad Radičević
objavljeno: 03/02/2013
.jpg)
