Izvor: Večernje novosti, 19.Jun.2020, 15:31

Pupin da počiva u Beogradu: Naslednici složni, na dobrom smo putu

Profesor dr Radmila Milentijević iz Njujorka o nameri da se zemni ostaci velikog naučnika prenesu u Srbiju. Podrška od patrijarha Irineja i šefa diplomatije Ivice Dačića VELIČINA Mihajla Pupina protokom vremena se sve jasnije vidi, jer njegovo delo postaje sve upečatljivije. Kako se svetska nauka razvija, očigledno je da dovde nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ne bi stigla da njega nije bilo. I humana veličina ovog čoveka, pogotovo rodoljubiva, okrenuta ka Srbiji, do danas ostaje nemerljiva.Upravo toga je svesna dr Radmila Milentijević, profesor emeritus Gradskog koledža Univerziteta u Njujorku, veliki srpski patriota iz SAD, koja je, kako kaže, "na sebe uzela obavezu i dala sebi zadatak da prenese posmrtne ostatke Mihajla Pupina u Beograd". - O tome sam obavestila Njegovu svetost patrijarha Irineja, zbog čega je bio veoma radostan, kao i ministra Ivicu Dačića koji je obećao podršku ako mi bude potrebna - kaže ekskluzivno za "Novosti" Radmila Milentijević. - Prenos Pupinovih posmrtnih ostataka bio bi veliki čin za srpski narod i njegovu istoriju. On je u Novom svetu proslavio i sebe i srpsko ime. Njegova stvaralačka životna staza i vrednosti koje je negovao, kako kaže naša sagovornica, otkrivaju put kojim naš narod treba da ide. - Pupin je želeo da bude sahranjen u Srbiji, a ta želja se vidi iz pisma njegove kćeri Varvare upućenog episkopu Nikolaju Velimiroviću 1946. godine - kaže Milentijevićeva. - Napisala je kako je "njegov interes za srpsku crkvu bio deo prirodnog izražavanja njegove ljubavi samo za Srbiju. Njegova stvarna zapovest meni bila je da spalim njegovo telo i prenesem njegov pepeo u Srbiju. Vreme je tada za to bilo nepovoljno, ali ako bi jednog dana Srbija postala demokratska zemlja, i to se od nje tražilo, ona bi to drage volje učinila. Naša sagovornica je u kontaktu sa zvaničnim organima države i grada Njujorka, i priprema sve uslove za preseljenje. To je obiman posao koji podrazumeva angažovanje advokata i stručnih službi. Dodatno je skup, ali Radmila Milentijević kaže da je cena od desetak hiljada dolara ništavna u odnosnu na istorijski značaj Pupinovog dolaska u Srbiju, koju je voleo više od svega. Naša sagovornica došla je u SAD 1954. godine i odmah je prepoznala Pupinovu veličinu. Magistrirala je na Čikaškom, a potom doktorirala na Univerzitetu Kolumbija. U biblioteci "Batler" sačekala je obimna, ali nekatalogizovana građa o Pupinu. Iako se nadala da će neko napisati biografiju kakvu je velikan zaslužio, to do danas niko nije učinio.Foto Tanjug - Pre deset godina, kada sam završila biografiju Mileve Marić Ajnštajn, ponovo sam se vratila Pupinu. Neverovatna je činjenica da je o njemu tako malo bilo napisano van Srbije, a i u našoj zemlji se o njemu nedovoljno znalo. Da mu nije odato priznanje kakvo je zaslužio, on je sam potvrdio u pismu iz 1934. godine, u kome se žali da mu Srbi nisu odali priznanje za zasluge kada je odigrao ključnu ulogu na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine: "Ne znam zašto su Jugosloveni, a naročito Srbi, bili nemi u vezi s tim. A i ono što se spominjalo bila je čista izmišljotina." Milentijevićeva je zacrtala da će tu nepravdu ispraviti na najbolji mogući način. Jedan novinski tekst ne može da nabroji sva velika Pupinova dela, ali samo ukratko podsećamo da je autobiografija "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobila Pulicerovu nagradu koja "poučava ljude rodoljubivoj službi", a piše o tome kako je po dolasku u SAD radio teške fizičke poslove da bi diplomirao na Kolumbiji među najboljima. Doktorirao je u Berlinu, a u Americi je postao čuveni naučnik i pronalazač. - Bio je svestan da pripada dvema kulturama koje je uspeo da dovede u harmoniju - kaže prof. Milentijević. - Voleo je Ameriku, ali je istovremeno bio Srbin, koji je ostao veran tradiciji i svetosavskoj veri. Govorio je kako je na svom imanju u Norfolku izgradio "svoj američki Idvor". U Klivlendu je 1909. godine osnovan Savez sjedinjenih Srba "Sloga" i Pupin je izabran za predsednika. Od tada je bio centralna ličnost srpskih doseljenika u SAD. "Sloga" je pod njegovim rukovodstvom jačala i razvila se u organizaciju podrške svim našim ljudima. Osnovao je i Srpski crkveni fond koji je pomagao našim crkvama širom SAD. Pozamašnim donacijama spasao je od bankrotstva Manastir Svetog Save i celo imanje sa srpskim grobljem. Od 1911. Vlada Srbije postavila je Pupina za počasnog generalnog konzula u SAD. Od balkanskih ratova izuzetno je angažovan na prikupljanju pomoći, a početkom Prvog svetskog rata je maksimalno angažovan na odbrani naših interesa. Kada je 1915. epidemija tifusa zavladala Srbijom, osnovao je Odbor za pomoć, sakupio je ogroman novac, hranu, slao medicinsku opremu, osoblje... Tokom okupacije brinuo je o svemu, organizovao i dobrovoljce tako da je 18.000 ljudi stiglo na front zahvaljujući njemu. Prijateljstvo i kontakti sa američkim predsednikom Vudroom Vilsonom umnogome su uticali na pozitivan razvoj suštinskih srpskih interesa na kraju rata i posle njega. Svuda gde je pisalo "Srbija" - stajalo je i ime Mihajla Pupina. Kako bi nam bilo da nije bilo njega - teško je odgovoriti, ali sigurno je da ništa ne bi bilo isto. SLOGA MEĐU NASLEDNICIMA GIGANTSKI posao koji je Milentijevićeva uzela na sebe, jeste i kontakt sa svim Pupinovim naslednicima. - Pupinova kći Varvara Ivanka nije imala dece, ali je on imao tri sestre: Ljubicu udatu Gergin, Persidu udatu Olćan, i Hristinu udatu Dankulov. Njihovi naslednici su Pupinovi potomci. On je, međutim, 13. avgusta 1928. regulisao nasledstvo svoje imovine u Srbiji osnivanjem Fonda "Mihajlo Pupin", po Zakonu o zadužbinama. Prihod od vrednosti koju je zaveštao posle smrti podelio je na deset delova. U zaveštanju Pupin je osam od tih delova namenio svojim potomcima (naslednicima), među kojima su, osim naslednika njegove tri sestre, i tri sina njegovog brata od strica Arsenija, svakom po imenu, prezimenu i mestu tadašnjeg prebivanja. To su: Tima Pupin, Niki Pupin i Dušan Pupin u Idvoru; Leposava Terzić, Katica Stajić, i Ilija Stajić u Zrenjaninu, Ljubica Barjaktarević u Pančevu, i Nevenka Kešanska u Vršcu. Do sada sam došla do sedmoro potomaka. Oni žive u Beogradu, Pančevu, Zrenjaninu i Vranju. Tu imamo potomke iz loze Pupinovih sestara Ljubice i Perside i brata od strica Arsenija. Svi podržavaju ideju prenosa Pupinovih posmrtnih ostataka, i svi su spremni da potpišu da to odobravaju. Sada tragam za potomcima Hristine. Na dobrom smo putu, samo treba strpljenja i istrajnosti. PISAĆE BIOGRAFIJU KAO osvedočeni naučni radnik, a istovremeno i poklonik Pupinovog dela, Radmila Milentijević je rešila da, kako kaže, ispravi nepravdu prema naučniku i patrioti. - Namera mi je da Pupinovom imenu omogućim to priznanje, za mnoga dostignuća čiji uticaj se može videti i u današnjem svetu. To ću učiniti pisanjem sveobuhvatne i potpuno dokumentovane priče o njegovom životu i delu, kakva do sada nije napisana.

Nastavak na Večernje novosti...