Izvor: B92, 27.Mar.2020, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi karantin u svetu je bio upravo u ovom jadranskom gradu FOTO
Neposredno izvan veličanstvenih zidina srednjovekovnog Dubrovnika nalazi se niz malih kamenih kuća, dubrovačkih lazareta, najpoznatijih kao središte umetnosti i turistička atrakcija.
Ali dok se koronavirus širi po celom svetu, "Njujork tajms" je preneo tekst koji je objavio AP, koji podseća na njihovu prvobitnu namenu izolacione zone po dolasku u lučki grad. Prvi poznati karantin u svetu zbog suzbijanja širenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaraze bio je upravo u Dubrovniku 1377. godine, uveden zbog pandemije bubonske kuge.
Ana Bakija Konsuo rekla je da je Dubrovnik prvi grad u Evropi koji je 1377. godine uspostavio karantinski sistem, kao zaštitu od gube, bakterijske bolesti koja pogađa nerve, kožu i disajne organe. U početku su se pridošlice zadržavale na obližnjim ostrvima u drvenim kolibama, koje su kasnije spaljene.
"Ovo je bilo veoma moderno u poređenju sa Venecijom, na primer, koja je zabranila apsolutno sve brodove iz svoje luke, ili milanskim zakonima, koji su naredili izgradnju zidova oko domova zaraženih", rekla je ona za AP. "Kako se osećaju zaraženi, teško je zamisliti u današnje vreme."
Istoričar Ivan Viđen rekao je da je kompleks lazareta izgrađen u 17. veku kada su vlasti odlučile da postave karantinski prostor bliže luci. Tada je taj kompleks bio "najveća državna investicija u javno zdravstvo", objasnio je za AP.
Predmeti koji su se smatrali posebno osetljivim, uključujući tekstil i pisma, takođe su bili podvrgnuti dezinfekciji. Nakon obrade predmeta, na njega se obično utiskivala karakteristična pločica s voskom, tako da je primalac paketa znao gde i kada je izvršena dezinfekcija.
Takve oznake često predstavljaju jedini preostali dokaz o naletu i protoku bolesti. Spoznaje o epidemiji kuge ili tifusa u mnogim delovima srednjovekovne Evrope ne bi postojale bez ovih poštanskih tragova, piše "Njujork tajms".
Dubrovnik je bio prvi grad u svetu koji je 1377. uveo karantin bez prekida trgovine. Niko ko je dolazio iz zaraženih područja nije smeo da uđe u grad, a da ne provede 20 dana na ostrvu Mrkanu ili u Cavtatu, navodi Index.hr. Posle je izolacija produžena na 40 dana, i tada je uveden naziv karantin.
Viđen je rekao da je ideja bila ista - da će izolacija sprečiti bolest. Nažalost, rekao je, ponekad je efekat bio upravo suprotan, jer je mnogo ljudi bilo zatvoreno na malom prostoru.
Karantinski lazareti na dubrovačkom području su se usavršavali - u 15. veku izgrađen je lazaret na Dančama, a tokom 17. veka izgrađen je savremeni lazaret na Pločama.
Obično pune turista tokom cele godine, dubrovačke ulice sada su napuštene, a inače krcat aerodrom Ćilipi je zatvoren. Širom Hrvatske uvedene su restriktivne mere kojima se pokušava ograničiti uticaj novog koronavirusa.
.jpg)
