Izvor: Politika, 04.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomilovanje Snoudena - polemika za i protiv toga
Podrška i osporavanja uvodnika „Njujork tajmsa” u kojem se tvrdi da je odbegli tehničar NSA Americi i svetu učinio veliku uslugu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U svom prvom uvodniku u 2014, „Njujork tajms” se založio za nešto što, s obzirom na njegovo izveštavanje i komentarisanje u 2013. nije iznenađenje: da odbegli tehničar Nacionalne bezbednosne agencija (NSA) Edvard Snouden bude zvanično proglašen „uzbunjivačem” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da zbog „velike usluge koju je učinio svojoj zemlji i svetu” bude pomilovan.
Uvodnik se, kako je objasnila „javna urednica” (ombudsman) lista Margaret Sulivan, dugo „kuvao” u redakciji zaduženoj za komentatorske stranice lista, inače nezavisnoj od one koja uređuje informativne. Smena godina je donela onu neophodnu „kritičnu masu” i urednici su postigli konsenzus za stav da Snouden nije nacionalni izdajnik (iako je za to zvanično optužen), već da je zaslužio status nacionalnog (i svetskog) heroja.
„Uzimajući u obzir enormnu vrednost informacija koje je otkrio i zloupotreba koje je izneo, g. Snouden zaslužuje bolje nego život u permanentnom izgnanstvu, strahu i bežanju. On je možda počinio krivično delo, ali je svojoj zemlji učinio enormnu uslugu”, konstatuje uvodnik koji nije potpisan, jer se njegove teze formulišu kroz diskusiju svih urednika komentara, a tekst koji napiše jedan od njih potom svi mogu da doteruju. „Vreme je da SAD g. Snoudenu ponude nagodbu ili neku vrstu oprosta, što bi mu omogućilo da se vrati kući, suoči se u najmanju ruku sa suštinski smanjenom kaznom zbog svoje uloge uzbunjivača, i stekne nadu da život posveti zagovaranju veće privatnosti i mnogo jačeg nadzora nad odmetnutom obaveštajnom zajednicom.”
U završnom pasusu uvodnika se zatim kaže da „kad neko otkrije da su funkcioneri vlasti rutinski i namerno kršili zakon, ta osoba ne bi trebalo da bude suočena sa doživotnim zatvorom koji je u rukama te iste vlasti”.
Upravo je ovo – konstatacija da je NSA svesno i sistematski kršila zakon – izazvalo lavinu reakcija, pre svega na „Tviteru”, u „blogosferi” i drugim medijima, gde se teze najuglednijeg američkog dnevnika i vatreno podržavaju i kategorički osporavaju.
Istovremeno, predlog i argumenti „Njujork tajmsa” naišli su na zid ćutanja u Beloj kući (predsednik Barak Obama je još na odmoru na Havajima). Niko od zvaničnika iz predsednikovog okruženja nije želo da nešto kaže, makar i anonimno, mada sajt „Politiko” citira jednog zvaničnika ne otkrivajući ni približno njegov nivo, koji je uvodnik nazvao „frustrirajućim”. Snouden je, po njemu, taj koji je prekršio zakon, dok je NSA za sve svoje programe dobijala odobrenje 15-članog tajnog suda.
Među onima koji smatraju da Snouden ne zaslužuje pomilovanje i da ne može „da bude iznad zakona za koji kaže da ga krše drugi” jeste i analitičar i profesor na univerzitetu „Džons Hopkins” Danijel Server. On u svom blogu Snoudenu zamera što nije izneo dokaze za tvrdnju da se za zloupotrebu nadzora komunikacija pre bekstva uzalud žalio nadređenima u NSA. Smatra takođe da je mogao da podnese ostavku i svoja zapažanja objavi u „Njujork tajmsu”, ili postane član neke nevladine organizacije koja otkriva državne zloupotrebe. Server priznaje da nije siguran da bi to bilo delotvorno, ali bi po njemu bilo „legalno i regularno”.
Najveću galamu podigao je kongresmen Piter King, republikanac iz države Njujork, koji je „Njujork tajms” nazvao „braniocem terorista”, a uvodnik „sramotnim”. „Politiko” je međutim podsetio da je King svojevremeno veoma glasno podržavao teroriste iz Irske republikanske armije i da njegova odbrana NSA nije ništa novo.
Sasvim očekivano, na stranu NSA stao je i njen bivši direktor (takođe i bivši šef CIA u vladi Džordža Buša) Majkl Hajden, koji predviđa da će „zapanjujući” predlog iz uvodnika „naići na znatan otpor obaveštajnog establišmenta”.
U ovom kontekstu niko ne pominje da je predlog da Snouden bude pomilovan prvi, početkom decembra, izneo Rik Ledžet, funkcioner NSA koji je na čelu operativne grupe za istragu štete koja je naneta otkrićima bivšeg tehničara. Ledžet je međutim zauzvrat tražio da Snouden ono što dosad nije obelodanjeno zadrži u takvom statusu.
„Snouden zaslužuje priznanje što je debatu o privatnosti podigao na viši nivo”, smatra Stiven Aftergud, direktor Projekta za vladine tajne u Federaciji američkih naučnika, ali pri tome iznosi da je za razgovor o pomilovanju isuviše rano, s obirom na to da još nisu jasne dugoročne posledice njegovog čina.
Zanimljiv ugao izneo je bloger liberalnog mesečnika „Atlantik” Konor Fridersdof, koji smatra da Obamina vlada primenjuje dvostruke standarde, kao i da je njena spremnost da kazni uzbunjivače u obrnutoj srazmeri sa njihovim rangom i statusom – što je loša vest za Snoudena.
U prilog tome navodi da je neko iz predsednikovog okruženja poznatom novinaru „Njujork tajmsa” Bobu Vudvordu svojevremeno izneo detalje o strogo poverljivom brifingu koji su tek izabranom Obami dale tajne službe, a što je Vudvord objavio u svojoj knjizi „Obamini ratovi” – a da o tome nije vođena istraga, niti je iko za to kažnjen.
Milan Mišić
objavljeno: 04.01.2014.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
