Izvor: Politika, 28.Sep.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobeda diplomatije, neka se rat nastavi
Zagrljaji, srdačni osmesi i rukovanja diplomata zavladali su u noći između petka i subote dvoranom na njujorškom Ist riveru u kojoj već decenijama zaseda svojevrsna svetska vlada. Posle dve i po godine nesaglasja o tome kako reagovati na rat u Siriji i posle tri predloga rezolucija koje su odbačene ruskim i kineskim vetom, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je jednoglasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usvojio rezoluciju kojom se nalaže Siriji da uništi svoje zalihe hemijskog oružja.
To je prvi pravno obavezujući dokument oko kojeg su stalne članice Saveta bezbednosti, pre svega SAD i Rusija, uspele da se dogovore kada je u pitanju sirijski građanski rat. Sukob u kojem je na jednoj strani vojska i policija pod kontrolom predsednika Bašara el Asada, pojačani borcima libanskog Hezbolaha, a na drugoj strani opozicione pobunjeničke grupe, među kojima su i brojni džihadisti koji su došli iz celog sveta, ali i ekstremističke grupe povezane sa Al Kaidom.
Međutim, svetske lidere na dogovor nije nateralo to što je dosad u sirijskom ratu poginulo, prema procenama, više od 100.000 ljudi, već to što je 21. avgusta ove godine u napadima u predgrađu Damaska korišćeno hemijsko oružje. Tek posle pretnje Zapada da će bombardovati Siriju i ruskih veštih diplomatskih manevara koji su vratili velike sile za pregovarački sto došlo se do rezolucije za koju već stižu ocene da je „kamen međaš” i „veliki prodor” u rešavanju sirijske krize. Štaviše, za generalnog sekretara UN Ban Ki Muna ova odluka je „istorijska” dok je, prema mišljenju američkog šefa diplomatije Džona Kerija, UN pokazala da „diplomatija može biti toliko moćna da može mirnim putem da ukloni najgore oružje rata”.
Neko će sigurno reći i da je ovo i pobeda diplomatije. I zaista ovo bi se moglo protumačiti kao svojevrsna diplomatska pobeda i za Amerikance i Ruse. Vašington je uspeo da zasad izbegne u javnom mnjenju nepopularnu vojnu intervenciju na Siriju ali i da, ukoliko sve bude realizovano, onemogući Asada da koristi hemijsko oružje što će Baraku Obami omogućiti da sebe prikaže kao nekoga ko se brine za poštovanje ljudskih prava u Siriji. Osim toga, rezolucija se poziva i na poglavlje sedam Povelje UN, koja dozvoljava upotrebu vojne sile „u slučaju pretnje miru, narušavanja mira i čina agresije”, tako da je pred pobornicima vojnog intervencionizma Obama uspeo da se prikaže kao predsednik koji nije odustao od pretnje primenom sile kao značajnom alatkom američke spoljne politike.
I za Moskvu je ovo velika diplomatska pobeda jer je zasad uspela da sačuva sirijski režim od „hirurških vojnih udara” Zapada, dok je u pisanju rezolucije izdejstvovala da je za primenu vojne akcije propisane poglavljem sedam Povelje UN neophodna još jedna rezolucija Saveta bezbednosti UN. Dakle, ne postoji automatizam već Rusija takvu vojnu akciju uvek može da blokira, čak i ako Asad ne ispuni obećanje da će predati bojne otrove.
Iako Ahmet Uzumcu, generalni direktor Organizacije za zabranu hemijskog oružja smatra da ova odluka „šalje nepogrešivu poruku da međunarodna zajednica počinje zajednički da radi na uspostavljanju mira u Siriji”, ova rezolucija zapravo zaraćenim stranama šalje nepogrešivu poruku da mogu da nastave da se ubijaju međusobno, sve dok se ubijaju po pravilima.
„Koristite puške i bombe, a ne bojne otrove”, mogla bi da glasi sažeta usaglašena poruka velikih sila Sirijcima, koja se predstavlja kao „pobeda diplomatije” a zapravo je dozvola da se „rat nastavi kao i što se odvijao do prve upotrebe sarina”. Dakle, uz skoro istu brojnost žrtava, budući da je od bojnih otrova poginulo tek stoti deo ukupnog broja žrtava.
Zbog svega toga, na sirijskom frontu ova rezolucija se suštinski neće osetiti, jer su poslednjih meseci Asadove snage i bez upotrebe hemijskog oružja uglavnom napredovale ili bar uspevale da zadrže svoje pozicije. Doduše, Saudijci, Katarci i ostali bogati suniti iz Zaliva sve više naoružavaju pobunjenike tako da je sva prilika da će se još dugo voditi rat u kojem nijedna strana ne osvaja ključne bitke na putu ka prevlasti.
Sirijski rat bez pobednika je scenario koji zasad odgovara obema velikim silama zainteresovanim za ovaj konflikt. Rusima odgovara jer to održava na vlasti Asada i omogućava ruski uticaj na dešavanja na Bliskom istoku. Amerikancima, pak, odgovara jer su svesni da bi brza pobeda pobunjenika sasvim moguće na vlast u Damasku dovela ekstremističke grupe, poput Fronta Al Nusra koji ne krije da je u službi Al Kaide.
Stoga se usvojena rezolucija može tumačiti i kao, kako kaže jedan od komentatora „Njujork tajmsa”, dokaz impotencije međunarodne politike, dok Sirijcima zahvaćenim ratnim ludilom ostaje samo da sačekaju nove odluke velikih sila na mirovnoj konfrenciji „Ženeva 2”, predviđenoj da bude održana sredinom novembra. Do tada, ubijanje se nastavlja.
Nenad Radičević
objavljeno: 29.09.2013
