Izvor: Politika, 12.Maj.2013, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljačkaše bankomata odao luksuzan život
U jednoj od najvećoj pljački internet ere, momci iz Njujorka su bili samo sitne ribe
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Osmorica momaka iz njujorškog predgrađa, koji su u globalnoj „sajber-pljački veka” odradili samo manji deo, pohvatani su samo zato što nisu mogli da odole da svoje novostečeno bogatstvo – svima pokažu.
Do pre nekoliko meseci ni po čemu se nizu izdvajali: trojica su bili vozači autobusa, jedan je bio prodavac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u diskontu „Kmart”, jedan je bio dostavljač pice. Samo jedan je „odranije poznat policiji” (zbog posedovanja droge). Nekolicina su išli u istu gimnaziju.
Ali, negde oko Božića, kako su utvrdili reporteri „Njujork tajmsa”, odjednom su se zakitili „roleks” satovima, počeli da voze luksuzne automobile i, uopšte, naveliko se troškare.
Sve to su zabeležili i kamerama svojih mobilnih telefona, što dokazuje univerzalnu potrebu svih da kad postanu „neko i nešto” to i pokažu.
Ali, po svemu sudeći, oni su bili samo sitne ribe u velikom poduhvatu koji je s bankomata širom sveta, u dva navrata, u decembru prošle i februaru ove godine, pokupio ukupno 45 miliona dolara, pokazavši još jednom sistemsku ranjivost internet sistema na kome danas počiva svaka ekonomija.
Oni su izvedeni pred sud i optuženi za pljačku ukupno 2,8 miliona dolara. Jedan deo toga je povraćen. Ali šta je sa ostalih 42 miliona? I ko je bio „mozak” cele operacije, u kojoj je njujorška grupa imala samo ulogu lokalnih izvršilaca.
Na to pitanje odgovora nema. Ono što se međutim zna, to je da je reč o nekom ko dobro poznaje bankarsko poslovanje i kompjuterske sisteme.
Plan je bio s jedne strane jednostavan, ali je zahtevao dosta znanja: da se provali u indijsku kompaniju u kojoj su autsorsovani poslovi obrade kartica.
Da se ukradu brojevi i šifre samo nekoliko onih koje su „anonimne”: na njima je deponovana samo određena, po pravilu nevelika suma koja može da se potroši. Da se taj limit zatim izbriše i svota za trošenje (i podizanje gotovine iz bankomata) učini praktično neograničenom.
Sledeći potez je bio pronalaženje saradnika, „kešera”, u 24 zemlje, zatim dogovor o vremenu i načinu akcije i, naravno, o podeli plena. Sve je to urađeno gotovo besprekorno. Dve „žetve” u kojima je obavljeno na desetine hiljada „provlačenja” naštimovanih kartica trajale su ukupno desetak sati, a svota je jedna od najvećih ikad opljačkanih.
Jedino oružje koje upotrebljeno bili su kompjuteri u štabu operacije i falsifikati kreditnih kartica u rukama izvršilaca.
„Njujork tajms” ukazuje na moguću „evropsku vezu”: američka ekipa je u januaru, 19 dana posle prve pljačke, putovala je u Bukurešt, prema proceni istrage da bi predala proviziju organizatorima.
Drugi trag je imejl prepiska vođe njujorške grupe (ubijenog u Dominikanskoj Republici) s jednom organizacijom u Rusiji koja je poznata kao akter u pranju para.
S razlogom se pretpostavlja da su se organizatori zaštitili za slučaj da neki od izvršilaca „propevaju”. S obzirom na to da je ovo bila globalna operacija, hvatanje počinilaca zahtevaće veoma blisku saradnju službi mnogo zemalja, što nije lako postići. Ali pouka ovog slučaja je jasna: naš novi digitalni svet doneo je velike blagodeti, ali i još veće rizike.
M. Mišić
objavljeno: 12/05/2013
.jpg)
