Izvor: B92, 07.Mar.2013, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovako nas navlači industrija hrane
Beograd -- Prosečan Amerikanac oko 70 odsto svih kalorija unese preko industrijski obrađene hrane.
Nagrađivani novinar "Njujork Tajmsa" Majkl Mos odlučio je da odškrine vrata prehrambene industrije.Na osnovu razgovora sa vodećim direktorima i naučnicima, u svojoj novoj knjizi: "So, šećer mast: Kako su nas prehrambeni giganti navukli" piše o tome kako su i zašto Amerikanci postali zavisnici od industrijski obrađene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hrane.
U svojoj knjizi Mos do detalja objašnjava kako su ova tri sastojka postali ključ uspeha industrijski obrađene hrane, istovremeno podstičući nacionalnu epidemiju gojaznosti.
Upošljavajući naučnike da otkriju šta najviše prija našem čulu ukusa i koji je najbolji odnos soli, šećera i masti, prehrambena industrija je izazavala zavisnost potrošača na isti način na koji je duvanska industrija “navukla” pušače na nikotin, tvrdi američki niovinar. Najviše ga je iznenadio odnos industrije prema soli.
To je čarobni sastojak kojim rešavaju sve probleme. Osim ukusa, ona služi i kao konzervans da bi hrana duže stajala na policama. Uz to još maskira i nepoželjne arome koje nužno postoje kod obrađene hrane.
Ranije sam mislio da postoji samo jedna so, ali oni time manipulišu kako bi svaki proizvod bio poseban. Postoji so u prahu, so u komadićima, sa različitim aditivima. Košer so koja izgleda kao sneg i ima oblik piramide, istovremeno se tri puta brže rastvara u ustima, pa brže dolazi do efekta koje kompanije nazivaju eksplozija ukusa.
Kada je američki novinar posetio kompaniju “Kelogs” , pripremili su mu posebne verzije svojih čuvenih proizvoda kako bi ga uverili da je nemoguće napraviti ih bez manje soli ili šećera. "Čizit " bih mogao da jedem po ceo dan, ali kada su mi ga napravili bez soli jedva sam ga progutao.
Potom su mi dali napolitanke sa manje šećera i imao sam utisak da jedem slamu. Najgori trenutak je bio kad sam probao kornfleks sa manje soli i šećera koji je u ustima imao ukus metala napisao je.
Obmanuti mozak bez isticanja ukusa
Na osnovu obimnog istraživačkog rada, američki novinar je zaključio da je jedan od ključnih principa da se mozak “obmane” formulom u kojoj nijedan ukus neće posebno dominirati.
Najpopularniji poizvodi kao što su “koka-kola” I “doritosi” duguju uspeh složenim recepturama koje angažuju čula dovoljno da budu ukusne, ali nemaju istaknuti specifični ukus koji bi mozgu posle izvesnog vremena poslao poruku da je dosta.
Još jedno nepisano pravilo uspeha glasi da se prvo plasira proizvod neodoljivog ukusa, a da se potom traži najjeftinija formula za proizvodnju. Najjeftiniji sastojci su kukuruz i soja u raznim oblicima, koji pokrivaju više od polovine američkih njiva.
Mos u knjizi navodi rezultate novijih istraživanja koja su potvrdila da slatka hrana izaziva sličnu reakciju u mozgu kao i droga. Proizvođači to saznaje koriste ne samo da bi poboljšali recepturu radi što bolje prodaje, nego da često budu dobra i za reklame.
“Univeler”, najveći proizvođač sladoleda na svetu, uvrstio je neurološka istraživanja u marketinšku kampanju. U reklami se navodi da je konzumiranje sladoleda naučno dokazano način da usrećimo sebe.
