Izvor: Blic, 13.Jun.2012, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogledalo privatizacije
Ono što je za Njujork Peta avenija a za Pariz Šanzelize, za Beograd je Knez Mihailova ulica. Svi gosti našeg glavnog grada, naročito strani, bar jednom prođu njom. Kako je tada moguće da je ulica koja predstavlja lepšu stranu Beograda takođe ogledalo rugobne privatizacije?
Ako se od Kalemegdana krene prema Terazijama, odmah posle Gradske biblioteke, veliki plato već godinama zaklanja pohabana drvena ograda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa koje vise dronjci raznih plakata.
Preko puta je zdanje nekada ljupke "Grčke kraljice”, koja danas sa razvaljenim prozorima i daskama preko njih najviše liči na spaljenu zgradu u Bronksu ili u nekom drugom velegradskom "slamu”. Nešto dalje prema gradu vidljive su takođe napuštene i u jadnom stanju bivše robne kuće.
Da li je dopustivo da se u najlepšoj gradskoj ulici kočopere rugla samo zato što su privatna, što je, drugim rečima, neko taj prostor kupio ili zakupio? Može li da se zamisli da neko u najlepšem delu Pariza, na primer, iskopa rupu i ogradi je drvenom tarabom, a da ga niko ne dira samo zato što je rupa njegova?
Naravno da ne može. Teško je otuda verovati da i ovde ne postoji zakon, uredba ili propis, ma šta, čime se pravno i urbanistički uređuje reprezentativni deo grada. Ako postoji, zašto se ne primenjuje? Ako ne postoji, morao bi hitno da se usvoji. Za početak bi bilo sasvim dovoljno da se takvim jednim aktom utvrde rokovi i uslovi pod kojima se može koristiti gradski prostor.
Ako to nije moguće, poslužite se već postojećim pravnim lekom. Primenite na bahate vlasnike zakon o uznemiravanju građana jer onima koji se takvim osećaju zaista teško pada da se nekažnjeno ruži grad u kome žive.
Povezane vesti: Previše slučajnosti Bogomdani izgovori Zašto se prerušavaju Šta je cilj Uživanje u idili
Pogledaj vesti o: Nju Jork
