Izvor: Vostok.rs, 05.Jun.2013, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi ugovor ili redovna deklaracija
05.06.2013. -
Više od 60 zemalja je potpisalo u Nju-Jorku, u sedištu UN, prvi međunarodni ugovor, koji reguliše promet oružja u svetu. Rusija je zatražila vreme radi dubljeg proučavanja tog dokumenta. SAD su odbile da ga potpišu. Sve se to dešava na pozadini nedavne odluke EU o ukidanju embarga za isporuke oružja u Siriju i izjava Pentagona o isporukama vojne tehnike u Jordan. Ruski eksperti smatraju da ugovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << može da se pretvori u redovnu deklaraciju.
Prema podacima UN, godišnji promet na svetskom tržištu oružja prevazilazi 85 milijardi dolara. Pri tome, kako tvrde eksperti, trgovina oružjem je danas manje reglamentovana, nego, naprimer, trgovina bananama. Novi međunarodni ugovor pokušava da kontroliše sve vrste običnih naoružanja - od puškomitraljeza i tenkova sve do vojnih aviona, brodova i raketnih uređaja. Tekst tog dokumenta je utvrđen većinom glasova na Generalnoj skupštini UN početkom aprila. Od 193 zemlje-članice UN za je glasalo 154. Tri zemlje – Iran, Severna Koreja i Sirija – izjasnilo se protiv. Još 23 zemlje su se uzdržale, među njima i Rusija. «Tekst sporazuma je nesavršen, treba da bude dorađen», - ističe ekspert Centra analize strategija i tehnologija Sergeй Denisencev.
- Inače ugovor, koji reglamentuje tržište naoružanja je potreban i koristan. Međutim, upravo tekst, koji je sastavljen i predložen za potvrđivanje od strane Generalne skupštine UN, predstavlja polje za primenu dvostrukih standarda, sadrži maglovite definicije. Upravo onaj tekst, koji je bio usvojen, ne odgovara interesima Rusije i u nekoj meri SAD-u. Takođe, prema mom mišljenju, on ne odgovara interesima mnogih uvoznika oružja, pre svega Kine, Indije i Saudijske Arabije.
Ruski eksperti skreću pažnju da novi dokument nema instrumente kontrole, tim pre mehanizam kažnjavanja onih, koji krše sporazum. Istovremeno je Rusija bezuspešno pokušavala da uključi u tekst sporazuma odredbe o nedopustivosti izvoza oružja «neopunomoćenim nedržavnim subjektima», naprimer, sirijskim ustanicima. Takođe Rusiji ne odgovara odredba o ograničenju izvoza oružja u regione, gde je zabeleženo ozbiljno kršenje ljudskih prava. «Kršenje ljudskih prava» je suviše neprecizna definicija, kažet prvi potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov.
- To je proizvoljna odredba, jer bilo koja država može da bude objavljena onom, koja krši ljudska prava, zato joj se ne sme prodavati oružje. Naprimer, kao što je situacija u Siriji. Naša delegacija proučava ovaj dokument da bi ga konkretizovala, da ne bi bio primenjen u tim slučajima, kada legitimna vlada brani bezbednost svoje države, kako se to danas dešava u Sirii.
Među pristalicama ugovora su se našli Engleska, Nemačka i druge zemlje EU. Međutim, to im nije smetalo da ukinu embargo za isporuke oružja u Siriju, ističe Konstantin Sivkov.
- Što se tiče sirijskih opozicionera, ukidanje embarga za isporuku oružja u Siriju od strane EU je grubo kršenje ugovora. Tek su potpisali, već ga krše.
Taj će dokument biti otvoren za potpisivanje do 3. jula, te će stupiti na snagu pod uslovom da će da ga ratifikuje 50 država-članica UN. Međutim, bez učešća najvećih svetskih izvoznika oružja on će izgubiti snagu, te postati samo redovna deklaracija.
Svetlana Kalmikova,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/sbakshi/cc-by-nc-sa 3.0
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
