Izvor: Večernje novosti, 07.Sep.2012, 14:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nataša Jeremić:Ma, brzo ću se vratiti

VEST da je (tada) šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izabran za predsednika Generalne skupštine UN odjeknula je u javnosti. I dok je mnogim novinarima otvorila niz pitanja od značaja za našu zemlju, za Natašu Jeremić bila je i više od toga. Jer, prenos sednice iz Njujorka, novinarka RTS gledala je pre svega kao - supruga. Ispunjena emocijama i uzbuđenjem. Ni nakon tri meseca uzbuđenje ne jenjava. Koferi su spakovani, Njujork >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zove. Ipak, oseća se tuga u glasu zbog odlaska, rastanka s prijateljima, poslom i kolegama... iako samo na godinu dana. Prošlog petka, u "Dnevniku 2" Nataša se oprostila sa gledaocima RTS. A, dan pred put, sa čitaocima "Novosti", i ispričala trenutna osećanja, šta će joj sve nedostajati i šta je u Velikoj jabuci čeka: - Rastanci teško padaju. Mada, nisam očekivala da će sa kolegama biti toliko emotivno. Rastužila sam se i raznežila. Posle skoro 20 godina kontinuiranog rada pravim prekid u poslu, pa još odlazim iz zemlje. Valjda je onda normalno da sam sentimentalna, a moram priznati da ni kolege nisu krile emocije. Divno su me ispratili i ulepšali poslednji radni dan. I pored svog iskustva, bilo mi je u nekim trenucima teško da sakrijem i suze. S druge strane, mislim da je ovo dobar period da napravim pauzu u poslu. Da se malo izmaknem iz ovdašnjeg stresa, radim na sebi i vratim se sa još većim iskustvom i nekako dopunjenija i ispunjenija. Šta će vam nedostajati sa RTS? - Mnogo volim svoj posao, dugo ga radim i baš sam zaljubljenik, tako da će mi sam rad sigurno nedostajati. Imam sreću da sam od onih koji se raduju odlasku na posao. Nedostajaće mi i kolege, pogotovo iz Dnevnika. Bili smo izloženi najvećim stresovima svih ovih godina, velikim pritiscima i iskušenjima, ali smo uspeli da sačuvamo dobre odnose - koji su ne samo kolegijalni već i prijateljski. Naravno, pratiću iz Njujorka šta se dešava na mojoj TV. Gledaću “Dnevnike”, čitati naše novine. Trudiću se da gledam šta drugi rade, da napravim analizu programa drugih televizija. Možda mi se pruži prilika da nešto naučim, prisvojim, da provedem vreme upoznajući druge TV stanice. GRAD LjUBAVI VRAĆATE se u grad gde se između vas i Vuka rodila ljubav? - Tako je. Na neki način smo zaista vezani za Njujork. Splet okolnosti je takav da posle skoro deset godina zajedničkog života i zabavljanja odlazimo da živimo u "grad ljubavi". Mislim da je to neki znak. Za nešto drugo. Podjednako lepo. Teško je biti u centru dešavanja, a ugušiti novinarski "nerv"? - Svakako. Jer to nije samo moj posao. To je moj život. Radoznala sam osoba, volim da saznajem, istražujem, učim, ispitujem... To je stil života. To si ti. Trudiću se da na neki način budem uključena u svoj posao. Neću raditi u pravom smislu te reči, ali ne sumnjam da ću tamo već naći nešto što će imati veze s mojom profesijom. Rekli ste da ćete iskoristiti vreme da radite na sebi. Jeste li osmislili svoje vreme? - Novinari i po svetu uzimaju pauze, pa uče, usavršavaju se na nekim drugim poljima. Treba napraviti distancu od posla da bi sebe osvežio. Na primer, naučiš jezik. Ali, o tom-potom. Još sam u beogradskoj priči, rastancima i pozdravljanjima. Kada se smestim i slegnu se utisci, onda ću u nove radne pobede. Da li bi to značilo, ako se otvori mogućnost, da radite na nekoj njujorškoj TV? - To nije tako lako. U principu sam optimista, ali sam i vrlo realna u životu, tako da ne verujem da će mi se pružiti takva prilika. Period od godinu dana je toliko kratak i iskoristiću ga za neke druge stvari. Bez čega nećete otići u Njujork? - Kad idem na godišnji odmor, ponesem sve stvari kao da se selim, a kamoli kada idem na godinu dana. Nažalost, nisam od onih temeljnih osoba koje tačno znaju šta će da ponesu, obuku. Tu sam malo haotična, čini mi se da će mi uvek nešto zafaliti. Ali, to je sindrom žena. Uvek mislim faliće mi i ova haljina i ove cipele. Tu su knjige koje sam spakovala: neke koje nisam još pročitala, neke kojima se uvek vraćam. I - drage fotografije. U ta "nedostajanja" spada i Beograd? - Nezgodno je kada to pitaš osobu koja tek odlazi, jer sad bih vam rekla - sve će mi nedostajati. Pored porodice i prijatelja, Beograd sigurno. Imam 40 godina i nikad nisam duže od mesec dana živela van svog grada. Moj suprug ima drugačija iskustva i sve ovo mnogo lakše podnosi. Ma, brzo ćemo se vratiti! NAJVEĆA PODRŠKA DA li ste bili uz supruga u Njujorku kada ste saznali da je izabran ili je vest stigla sa malih ekrana? - Bila sam u Beogradu kada je bila sednica i pratila sam je preko TV. Kad se setim, bilo je užasno uzbuđenje. Gledala sam prenos sa prijateljicom Sandrom. U trenucima kada su sabirali glasove, shvatam da od uzbuđenja ne znam da brojim. Viknula sam: "Jao, izgubio je". Sandra se nasmejala i rekla: "Ne znaš da računaš, pobedio je!" Mnogo sam se radovala. Pre svega zbog njega, jer je stvarno to zaslužio. Ja najbolje znam koliko je truda, rada i energije uložio u svoj posao, koliko ljubavi i nesebičnosti. Svim svojim snagama i silama sam uz njega. Hoće li vam nova uloga doneti više obaveza, nego kada ste bili supruga ministra spoljnih poslova? - Sigurno ću imati neke protokolarne obaveze kao supruga. Sada znam za neka tri do četiri skupa. Najčešće su to skupovi koji se tiču pomoći ugroženim grupama u određenim zemljama, bolnicama, autističnoj deci, invalidima... Koliko god budem mogla, aktiviraću se u vezi s tim pitanjem.

Nastavak na Večernje novosti...