Izvor: Studnel.com, 02.Apr.2016, 01:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NASA na vezi − uživo informacije iz prve ruke
Nastavnica engleskog jezika Ana Živković je sa svojim učenicima iz Osnovne škole Čegar, kao i sa brojnim posetiocima sajma nauke, ostvarila direktnu komunikaciju sa Rejčel. Paralelno je njujorška osnovna škola Concord road elementary school bila na uživo uključenju, gde je bilo 24 đaka trećeg razreda. Razgovor se obavljao tako što su učenici iz Njujorka i posetioci sajma Nauk nije bauk postavljali >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << naizmenično pitanja Rejčel, koja se trudila da da što detaljnije objašnjenje na svako od njih.
Na samom početku razgovora Rejčel je pomoću Google map-a pokazala da se nalazi u NASA-inom centru u centralnoj Floridi, a zatim je pustila kratak video namenjen upoznavanju sa životom u svemirskoj stanici, koji govori o svakodnevnim rutinama u svemirskom centru i kako bi izgledalo ako bi neko od nas to posetio. Rejčel je pitala koliko ljudi iz publike bi želelo da bude u okviru posade na brodu ili u nekim budućim svemirskim misijama. Svi slušaoci su podigli ruke, dok je ona uz osmeh dodala: I ja podižem ruku za to, takođe!
Foto: Milica Vukić
Prvo pitanje iz publike postavio je dečak Meti, učenik 3. razreda njujorške škole, koji je želeo da zna šta neko mora prvo da nauči ukoliko želi da postane astronaut. Rejčel je odgovorila da postoje dva osnovna tipa astronauta: piloti astronauti i specijalci misije, kao što su naši naučnici i inženjeri. Dodala je i da potencijalni astronaut mora da ima fakultetsku diplomu u takozvanoj STEM oblasti: nauka, tehnologija, inženjerstvo ili matematika. Ako želite da budete piloti astronauti, pored koledž diplome, morate da imate iskustva u letenju avionima. Osnovno je da postavite cilj, učite snažno, uzimajte teške časove i neka svi znaju vaše ciljeve. Delite sa ljudima, jer će vam to pomoći da idete dalje, zaključila je ona.
Učenica osmog razreda škole Čegar Miljana pitala je Rejčel da joj opiše kako je to biti u kosmosu i kakve to uticaje ima na ljudsko telo. Rejčel je odgovorila da boravak u kosmosu ostavlja posledice po ljudsko telo koje mogu da budu ozbiljne. Kada lebdite, vaše kosti gube svoju masu, vaše telo smanjuje količinu kalcijuma u kostima. Srce je takođe pod uticajem, jer je ono napravljeno da pumpa krv ka svim delovima vašeg tela i tu je borba protiv gravitacije da bi krv dospela u sve delove tela. To teško funkcioniše u kosmosu. Vaše srce je mišić i kao ostatak mišića u vašem telu može da atrofira. Može da postane veće i manje. I primećujemo da mozak astronauta takođe može biti podložan uticajima i njihovom mogućnošću da misle jasno zbog uslova u kojima se nalaze. Deo istaživanja je fokusiran i na takozvani Charlie Brown efekat koji podrazumeva okruglo lice astronauta. Dok smo na Zemlji, gravitacija povlači tečnost na dole, kada nešto ispustite, to će padati. Bez tog efekta lice bi vam bilo okruglo. Bestežinsko stanje izaziva ovu pojavu, što može uticati na oči, osećaj mirisa i ukusa. Svi ovi efekti se javljaju pod uticajem odsustva gravitacije, dok je uticaj na stopala takođe primetan. Astronauti ne hodaju i po povratku, na kraju misije imaju mekana stopala kao bebe, što je takođe jako nezgodno pored svega navedenog, objasnila je ona.
Foto: Milica Vukić
Sledeće pitanje iz Njujorka bilo je vezano za promene koje se javljaju kod astronauta nakon misije. Edukatorka NASA-e odgovorila je da se telo godinu dana priprema za misiju koja traje 340 dana, a nakon toga se nastavljaju medicinska ispitivanja i testiranja koja traju narednih godinu dana. Očekujemo da će sva naša naučna zapažanja biti objavljena za od šest meseci do šest godina. Oči, pogotovu kod muških astronauta su više pod uticajem, zbog uticaja tečnosti. Mišići su slabi. On nije dovoljno jak, njegovi mišići nisu dovoljno jaki za trčanje. Jednog dana, pomoću fizičke terapije, biće u stanju da povrati svoju snagu i bude sposoban za tu aktivnost, ali to će potrajati neko vreme. To su glavne promene koje se mogu primetiti.
Mina iz Niša je postavila pitanje o tome šta se dešava kada astronauti slete na Zemlju i kako protiče taj proces njihovog privikavanja na uslove normalnog života. Rejčel je rekla da astronauti nakon povratka sa misije sleću u Kazahstan, gde odmah počinju sa medicinskim testiranjima. Naučnici žele da vide kako se astronauti prilagođavaju na okruženje. I odmah im daju nešto da jedu, obično sveže povrće. Skot Keli je sleteo u utorak, tada je napustio Kazahstan i otišao u Norvešku na dodatna medicinska testiranja i došao kući u Hjuston u jedan ujutru. A već je u četiri sata ujutru imao još dodatnih medicinskih testiranja. Poslali su ga kući i skočio je u svoj bazen, jer je to bilo nešto što je on stvarno želeo da uradi. Plivao je malo, ali šest sati kasnije morao je da ide na posao nazad u NASA-in svemirski centar na dodatna medicinska testiranja. Veoma je teško da odete od kuće tako daleko, ali misija nije gotova, jer on mora da bude podvrgnut ostalim medicinskim testiranjima još neko duže vreme.
Foto: Milica Vukić
Njujorški đaci želeli su da znaju i kako astronauti spavaju u svemiru. Rejčel im je pokazala slike astronauta koji spavaju u vrećama za spavanje. Oni se obuku u to, imaju proreze za ruke. Neki od njih spavaju dok im ruke lebde, dok drugi spavaju kao na Zemlji sa uvučenim rukama u vreću. Oni ne mogu da legnu, jer nemaju gravitaciju. U svemirskoj stanici, u svojoj sobici, možete da spavate bilo gde. Astronaut može da gleda kroz prozor ka Zemlji i da spava. Ne brinu o tome, spavanje u svemiru je veoma lako. Mogu da spavaju bilo gde, gde god i svuda.
Pitanje o spavanju imala je i Ana iz Niša, koja je želela da sazna nešto više o uspostavljanju bioritma u svemiru i kako astronauti znaju kada je dan, a kada je noć i kada treba da spavaju. Rejčel je odgovorila da je biološki sat zadužen za to: I na Zemlji se razlikuju vremenske zone, od Rusije do Amerike, te drugačije spavaju kada slete i dok putuju do Amerike. Oni rade sve stvari koje možeš i na Zemlji. Dopamin utiče na regulaciju sna. Sprovodimo različita istraživanja na tu temu. Kada su u svemiru, pogledaju na Zemlju, vide da je dan, to utiče na njihov bioritam. Kada dođu na Zemlju potrebno je da izbegnu neželjene efekte i da vrate svoj bioritam u normalu.
Njujorčanin Džordan postavio je pitanje o tome kako astronauti dišu i kako se ponašaju u letelici. Rejčel je istakla da astronauti nose regularnu odeću dok su unutra, ima vazduha. U raketi je kao i u avionu. Ako im je potreban dodatni kiseonik, postoje rezerve toga. Kada odu sa Zemlje u raketu, oni obično nose specijalno odelo, spaghetti suit koje sadrži sve što im je potrebno, drži ih za svemirsku stanicu i pomaže im da prežive van Zemlje.
Foto: Milica Vukić
Poslednje pitanje iz Srbije postavio je mladić iz publike koji je želeo da zna kakve su šanse da neko ko nije iz SAD radi za NASA-u i kakva je potražnja za inženjerima. Rejčel je oduševljeno odgovorila: Naravno, postoje mogućnosti za karijeru u NASA-i za sve tipove računarskih inženjera. Većina ljudi koji rade u NASA centru rade u nekoj firmi, a ne za NASA-u direktno. Čak iako jednog dana želite da postanete astronaut, morate da budete državljanin Amerike i da budete rođeni tamo. Postoje takvi centri i u Evropi i postoje mogućnosti da budete deo NASA-e. Morate prvo da završite fakultet, NASA pruža i različite kurseve, koji mogu trajati i jedan semestar, tokom kojeg možete raditi za NASA-u.
Kraj konverzacije je, kao i početak, bio propraćen mahanjem i pozdravima sa sve tri strane!
nasasvemirska stanicainternacionalna svemirska stanicaskajprazgovorrejcel pauernauk nije bauknauk nije bauk 8sajam naukefestival nauke
.jpg)
