Izvor: Vostok.rs, 28.Mar.2014, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lazanski: Amerikanci iznenađeni ruskim „njet“
28.03.2014. -
Američki kongresmeni, na čelu sa Majkom Rodžersom- predsednikom komiteta za pitanja obaveštajne delatnosti Kongresa SAD, juče su upozorili da je veliki deo poverljivih podataka koje je Edvard Snouden izneo iz zemlje, verovatno dospeo u ruke ruskih obaveštajaca. Sa svoje strane, Snouden je za list „Njujork tajms", prošle godine u oktobru izjavio da je sve dokumente ostavio novinarima u Hong Kongu pre nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << što je odleteo za Moskvu.
Podsetimo, Snouden je obelodanio tajni program Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) koji prikuplja telefonske metapodatke (podatke o podacima) većine Amerikanaca. Osim toga, on je obelodanio i da SAD prisluškuju svoje partnere iz Evrope, što je izazvalo buru negodovanja sa ove strane okeana.
Snouden je u avgustu prošle godine dobio privremeni jednogodišnji azil u Rusiji i na njega je od onda polako počeo da pada zaborav... Ipak, zašto su ga se američki kongresmeni upravo sad setili? Na ovo i druga pitanja u vezi sa slučajem Snouden, dobili smo odgovore od srpskog vojnog analitičara Miroslava Lazanskog....
Dakle, po Vašem mišljenju, zašto sad opet Snouden?
- To je, naravno, u vezi ove krize sa Krimom. Pokušava se iznenađenje američkih obaveštajnih službi operacijom Krim, objasniti time kao da je Snouden dao neke specijalne tajne pomoću kojih je ruska vosjka izvela akciju na Krimu- a to blage veze nema. Ovo je samo pokušaj Zapada da spinuje stvar i da medijski sakrije bruku koju su doživeli.
Ne možete vi sad raspoloženje naroda Krima, koji se plebiscitarno izjasnio za priključenje Rusiji, objasniti pojavom Snoudena i njegovim obaveštajnim podacima. Sa druge strane, u tom smislu postoje izviđački sateliti koji neprekidno, 24 sata nadgledaju čitav prostor Rusije i Crnog mora itd. Ovo je jednostavno medijski i politički pokušaj Zapada da poraz koji se tiče njihovih interesa na Krimu, prikriju postojanjem Snoudena i njegovim obaveštajnim podacima.
Kakvoj vrsti dokumenata je Snouden imao dostup i koliko je on uopšte zaista „opasan“?
- To da NSA sluša sve, to znamo godinama, to zna svaki novinar profesionalac koji se bavi ovom tematikom. Dakle, preko baza u Engleskoj i na Kritu slušaju sve što se dešava u Evropi. Pa, to svi znaju.
Lično sam zapravo bio iznenađen „iznenađenošću“ nekih na Zapadu koji su sad odjednom otkrili toplu vodu i sad su svi oni frustrirani što ih NSA sluša. Zna se da slušaju sve telefonske razgovore, prate kompletne telekomunikacije, internet komunikacije. To je manje- više sve poznato...Ako slušaju svoje političare u Americi, zašto ne bi slušali neke u Nemačkoj ili Francuskoj? Pa, sve ih slušaju!
Nije mogao Snouden da ponese neku veliku količinu tajnih ili super tajnih podataka. Snouden nije bio neki operativac NSA ili CIA visokog ranga, on je bio obični službenik na Havajima, stoga on nije ni mogao da poznaje vrhunske tajne. Ne može Snouden da zna, na primer, šifru kako se izdaje naređenje za nuklearni napad atomskim podmornicama ili kako se stepenuju nivoi uzbune u nuklearnom sistemu SAD. Te vrhunske vojne tajne, zbog prirode svog posla, on nije mogao da zna. Ali je zato odneo pregršt tajni niskog i srednjeg nivoa važnosti...
Pominjete iznenađenost onih koji bi zbog prirode posla morali znati da ih prisluškuju. U evropskoj štampi se digla velika prašina oko slučaja Snouden. Bez namere da se pozivamo na bilo kakve teorije zavere, da li postoje šanse da je možda Snouden podmetnut?
- Ne možete do kraja isključiti ni tu mogućnost, da je sve to urađeno od strane Zapada, odnosno da je Snouden gurnut sa određenim podacima da bi se druga strana navela na određeno razmišljanje. Ali, kad su obaveštajci-pojedinci u pitanju, mislim da su Rusi tu najveći majstori na svetu i da oni veoma dobro mogu to sve da istraže.
Konačno, pojedinačna, ljudska špijunaža je uvek bila jača strana ruskih, odnosno sovjetskih obaveštajaca nego američkih. Zapravo i ne znam u istoriji, nakon Drugog svetskog rata da je iko Rusima mogao da podmetne pojedinca, čoveka agenta, kao recimo prebega sa zapadne strane, a da je on zapravo namerno gurnut....
Pa čak i da je podmetnut, gurnut ruskoj strani, sa ovim stvarima koje je on otkrio da su Amerikanci prisluškivali kancelarku Merkel ili predsednika Olanda, on je naneo i dosta štete savezničkim odnosima unutar NATO-a. Sa druge strane, raspisali su se nemački i ostali zapadni listovi u Evropi, koji su postavili to pitanje- kako saveznici mogu da budu špijunirani od strane najvećeg saveznika odnosno SAD. Dakle, naneta je određena politička šteta.
Sada, u vezi sa dešavanjima oko Krima, a nešto ranije bila je prisutna dosta negativna kampanja u vezi sa Olimpijadom u Sočiju - deluje kao da zapadni partneri namerno kvare odnose. Čime tumačite ovakav stav zapadnih medija i zvaničnika?
Negativna kampanja oko Olipmijade u Sočiju je deo jedne atmosfere na Zapadu, koja vidi da Rusija napreduje, da je Rusija probuđena. Takođe oni vide da će Rusija sa svojom teritorijom, ekonomskim potencijalima, resursima biti veliki protivnik, ona to već jeste. Vide da je u vojnom smislu Rusija i dalje svetska super-sila, pogotovu u nuklearnoj komponenti. To je ne samo ljubomora i zavist, već i strah. Imate na Pacifiku Kinu, u Evropi imate Rusiju, a imate je i na Pacifiku.
U uslovima velike ekonomske krize i u Evropi i u SAD, nije nelogično sa tog aspekta gledajući, da je cela kampanja bila takva kakva jeste.
I za kraj, imajući u vidu sve do sada rečeno, kako Vi vidite dalji razvoj političke situacije na relaciji Rusija- Zapad?
- Odnosi će verovatno biti, možda još neko vreme, zategnuti zbog ovoga svega što se dešavalo. Ipak, mislim da će ekonomija to brzo ispeglati - jer, ekonomski interesi su obostrani. Ako Rusija naruči 30 putničkih aviona Boing od Amerikanaca, da vidite kako će odnosi da budu dobri. Rusija se probudila iz dugogodišnjeg zimskog sna, stala je na svoje noge, ona je i dalje svetska super-sila.
Rusija je sad na Krimu postigla potpuno nacionalno jedinstvo, ostvarila potpunu podršku predsedniku Putinu. I uopšte uradila je pravu stvar, rekla je - dosta više širenju NATO-a na Istok, dosta više laži.
Naravno, sad su na Zapadu iznenađeni što je neko rekao „njet“, jer su dugo godina posle raspada SSSR bili navikli na drugu vrstu komunikacije sa Moskvom.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
