Izvor: RTS, 13.Jan.2012, 18:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran juriša kašikom na bager
Zatvaranje Ormuskog moreuza "crvena linija" preko koje Amerika ne može da pređe. Pretnje blokadom očajnički čin Teherana, smatraju analitičari, ističući da bi bilo kakva konfrontacija nanela veliku vojnu i ekonomsku štetu Irana.
Amerika je tajnim kanalima upozorila iranske lidere da ne blokiraju strateški važan moreuz Ormuz, jer će u suprotnom izazvati "reakciju SAD", piše Njujork tajms.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Odlazeći ruski ambasador pri NATO, Dmitrij Rogozin upozorio je da bi eventualni vojni napad na Iran predstavljao ugrožavanje bezbednosti Rusije.
"Iran je naš sused. Svako uplitanje Irana u neku vojnu akciju je i direktna pretnja našoj bezbednosti", rekao je Rogozin novinarima u Briselu.
Predsedavajući Saveta za bezbednost Kremlja Nikolaj Petrušev, bliski saradnik Vladimira Putina smatra, prema agenciji Interfaks smatra da Izrael namerno gura SAD u rat sa Iranom.
Američki list, pozivajući se na neimenovanog diplomatu iz Bele kuće, preneo je da je Vašington stupio u kontakt sa vrhovnim iranskim verskim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem i preneo mu da bi zatvaranje moreuza predstavljalo "crvenu liniju" i izazvalo odgovor.
Zvaničnici su odbili da opišu neuobičajen kontakt između dve vlade, tako da se ne zna kakav bi bio odgovor Irana. Amerika je odabrala tajne kanale komunikacije da bi nezvanično istakla stepen zabinutosti zbog rastućih tenzija oko Ormuskog tesnaca.
General Martin Dempsi, predsedavajući Združenog generalštaba američke vojske rekao je prošlog vikenda da bi SAD preduzeo akciju za otvaranje tesnaca. Takva akcija mogla bi da se sprovede jedino vojnim sredstvima, uključujući upotrebu čistača mina, ratnih brodova i mogućih vazdušnih napada.
Iranska mornarica mogla bi da blokira tesnac, mada bi u potencijalnom sukobu bila poražena, tvrde zvaničnici i analitičari. Američki pomorski oficiri kažu da im je najveća briga da pomorski komandant iranske Revolucionarne garde ne preduzme neku provokaciju, na svoju ruku, što bi dovelo do eskalacije krize.
"Ako me pitate šta me drži budnim noću – to je Ormuski tesnac i posao koji obavljamo oko Persijskog zaliva", rekao je šef pomorskih operacija admiral Džonatan Grinert.
Vašington je postavio dodatni nosač aviona u blizini Persijskog zaliva, koji se nalazio u širem regionu Indijskog okeana, kao podršku snagama stacioniranim u regionu, a treći nosač je na putu ka Zalivu.
Sa tri nosača aviona u regionu, SAD bi imao blizu 200 borbenih aviona "F-18" koji su opremljeni savremenim naoružanjem i opremom. Njima treba dodati i nekoliko desetina aviona "E-6" za elektronsko ratovanje, kao i "Avakse" koji navode celu vazdušnu flotu.
Naspram njih stoji iransko vazduhoplovstvo, koje osim dvadesetak domaćih aviona poseduje borbene avione iz šezdesetih i sedamdesetih godina. Zapadne procene govore da ih ima između 200 i 250, s tim da su naoružanje, oprema i obuka pilota "najverovatnije" na daleko nižem nivou od američkog.
Iranske kamikaze
Zvaničnici administracije i analitičari za Iran veruju da su iranske pretnje da će zatvoriti tesnac pucanje iz prazne puške i pokušaj da se poveća cena nafte. Blokiranje rute za većinu iranskih naftnih izvoznika i uvoznika hrane bilo bi ravno ekonomskom samoubistvu.
Iako iranske pomorske snage ne mogu da se mere sa američkim, treba uzeti u obzir da dve decenije Iran ulaže u naoružanje za asimetrično ratovanje – pomorske protivbrodske mine, flotu teško naoružanih i brzih glisera i protivbrodske krstareće rakete, koje su sakrivene duž 1600 kilometra duge obale Persijskog zaliva.
Procene pomorskih analitičara o vremenu za koje je potrebno da se tesnac ponovo otvori idu od jednog dana do nekoliko meseci, ali slažu da se da bi na kraju iranska mornarica bila u potpunosti uništena, uz minimalnu štetu po američke pomorske snage.
Nijedna procena, međutim, ne govori o eventualnom "uspehu" iranske blokade, već samo o vremenu koje je potrebno Amerikancima da deblokiraju Ormuz i o ovom "očajničkom" potezu Teherana.
Naoružanje za asimetrično ratovanje koje je razvio Iran predstavlja značajnu vojnu snagu, ali za region Bliskog istoka, ne i za američku mornaricu. Iran ima veliki broj brzih brodova i glisera, kao i džepne podmornice koji mogu brzo da "pobegnu" posle napada na američka plovila.
Britanski Forin polisi piše da je iranska mornarica oronula i neisprobana u pravoj borbi i ne može dugo da parira vojsci SAD na moru, ali može da "testira sposobnost SAD da održava bezbednost u Persijskom zalivu".
Iransko hvalisanje i zveckanje oružjem može vrlo lako da njenu vojsku stavi na veliki ispit koji teško može da prođe. Ukoliko Amerikanci napadnu iranske vojne kapacitete na moru, vazduhoplovne baze i artiljeriju na zemlji, za svega nekoliko dana oni bi mogli da budu uništeni, a SAD bi imao čist vidik za otvaranje moreuza, piše britanski list.
Amerikanci bi situaciju iskoristili i da napadnu nuklearna postrojenja, pa čak i da probaju da obore režim u Teheranu, navodi Forin polisi.
Arapske zemlje Zaliva sigurno bi podržale takvu akciju uklanjanja najveće pretnje po njihovu bezbednost, a međunarona zajednica vršila bi pritisak da akcija prestane kako se ne bi ugrožavale već ionako visoke cene nafte i gasa na svetskom tržištu.
Britanski list, specijalizovan za međunarodne odnose, na kraju navodi da je iranska blokada manje verovatna, koliko je moguće da Amerikanci izvedu preventivni napad na Iran.
Pogledaj vesti o: NATO
