Izvor: Politika, 31.Okt.2015, 11:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hoće li Rusi preseći internet

Ame­rič­kim voj­nim zva­nič­ni­ci­ma sum­nji­va ak­tiv­nost ru­skih pod­mor­ni­ca u bli­zi­ni ži­la ku­ca­vi­ca svet­ske mre­že

Pen­ta­gon tvr­di da su ru­ske pod­mor­ni­ce i špi­jun­ski bro­do­vi sve ak­tiv­ni­ji u bli­zi­ni pod­vod­nih op­tič­kih ka­blo­va kroz ko­je pro­la­zi in­ter­net sig­nal, kao i da bi u „pe­ri­o­du na­pe­to­sti i su­ko­ba” Mo­skva mo­gla da na­re­di na­pad na ka­na­le ko­mu­ni­ka­ci­je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na svet­skoj mre­ži.

In­for­ma­ci­ja se za­vr­te­la za­hva­lju­ju­ći tek­stu u „Nju­jork taj­msu” sa ci­ta­ti­ma voj­nih zva­nič­ni­ka ko­ji su upla­še­ni da bi Kremlj mo­gao da uda­ri na on­lajn sa­o­bra­ćaj­ni­ce. Ši­ra jav­nost je po­če­la da raz­mi­šlja o pro­vod­ni­ci­ma is­pod oke­a­na na­kon što je ame­rič­ki uz­bu­nji­vač Edvard Sno­u­den obe­lo­da­nio da ta­mo­šnja Na­ci­o­nal­na bez­bed­no­sna agen­ci­ja (NSA) ima obi­čaj da se za­ka­či na op­tič­ke ka­blo­ve i „isi­sa­va” in­for­ma­ci­je o bi­lo ko­me na pla­ne­ti. Ce­lo­kup­na on­lajn ko­mu­ni­ka­ci­ja, da­kle i ona u Ru­si­ji, od­vi­ja se tim pu­te­vi­ma jer ka­blo­vi umre­žu­ju ra­ču­na­re iz svih de­lo­va sve­ta.

Nju­jor­ški dnev­nik pi­še da je pri­su­stvo ru­skih plo­vi­la u bli­zi­ni pod­vod­nih sa­o­bra­ćaj­ni­ca u Se­ver­nom mo­ru, se­ve­ro­i­stoč­noj Azi­ji i u bli­zi­ni oba­le SAD „pred­met iz­u­zet­ne pa­žnje” Pen­ta­go­na.

„Sva­kog da­na bri­nem zbog ono­ga što bi Ru­si mo­gli da ura­de”, iz­ja­vio je Fre­de­rik Ro­eg, ko­man­dant pod­mor­nič­ke flo­te SAD u Ti­hom oke­a­nu.

Nje­go­ve ko­le­ge na­vo­de pri­mer ru­skog špi­jun­skog bro­da „Jan­tar” ko­ji se pro­šlog me­se­ca kre­tao od is­toč­ne oba­le SAD ka Ku­bi, u bli­zi­ni ve­o­ma zna­čaj­nog ka­bla tik uz ame­rič­ku voj­nu ba­zu Gvan­ta­na­mo. Sa­te­li­ti i avi­o­ni iz ko­jih je sni­man „Jan­tar”, za ko­ji Ru­si tvr­de da slu­ži za na­uč­no is­tra­ži­va­nje oke­a­na, za­be­le­ži­li su opre­mu uz po­moć ko­je je mo­gu­će iz­vr­ši­ti ta­kvu sub­ver­zi­ju. Ipak, Majkl Se­krist, struč­njak za ova pi­ta­nja sa Har­var­da, ob­ja­šnja­va da bi „sva­ka ze­mlja mo­gla da na­ne­se šte­tu si­ste­mu u pot­pu­noj taj­no­sti i da uop­šte ne­ma brod sa po­treb­nom opre­mom u bli­zi­ni”.

Ve­ći­na in­ter­net­skih kom­pa­ni­ja do­la­zi iz SAD i ko­ri­sti op­šte­po­zna­te ru­te do­stup­ne na jav­nim ma­pa­ma. Pri­rod­ne ne­sre­će i si­dra mo­gu da u bli­zi­ni po­vr­ši­ne vo­de ošte­te ove ži­le ku­ca­vi­ce in­ter­ne­ta. Ako bi ne­ko na­mer­no pre­se­kao mre­žu na ve­ćim du­bi­na­ma, on bi znat­no ote­žao do­la­zak do in­fra­struk­tu­re i po­prav­ku šte­te.

Te­ško je za­mi­sli­ti ka­ko bi svet funk­ci­o­ni­sao po­sle ha­va­ri­je jer tim pu­te­vi­ma kru­že mej­lo­vi, tvi­to­vi, po­slov­ne, voj­ne, di­plo­mat­ske, bez­bed­no­sne i pri­vat­ne in­for­ma­ci­je. Sa­mo u to­ku jed­nog da­na omo­gu­ća­va­ju po­slo­ve vred­ne de­set bi­li­o­na (hi­lja­da mi­li­jar­di) do­la­ra.

Za­ni­ma­nje dr­ža­va za pod­vod­ne ka­blo­ve ni­je no­vost. Jed­na ame­rič­ka pod­mor­ni­ca je još 1971. u Ohot­skom mo­ru se­ver­no od Ja­pa­na na­i­šla na so­vjet­ske te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne ka­blo­ve. Pri­ka­čiv­ši se, Va­šing­ton je pri­slu­ški­vao nu­kle­ar­ne taj­ne hlad­no­ra­tov­skog ri­va­la. Pro­gram je tra­jao do 1981. ka­da je ame­rič­ki oba­ve­šta­jac za 35.000 do­la­ra pro­dao KGB-u in­for­ma­ci­je o pro­jek­tu, zbog če­ga je i da­nas u za­tvo­ru.

SAD su pre de­set go­di­na oti­snu­le pod­mor­ni­cu „Dži­mi Kar­ter” za ko­ju oba­ve­štaj­ni ana­li­ti­ča­ri pi­šu da joj je cilj upra­vo pri­ve­zi­va­nje na ka­blo­ve i pre­sre­ta­nje in­for­ma­ci­ja. Po­red upa­da u ser­ve­re IT kom­pa­ni­ja, to je još je­dan bi­tan iz­vor po­da­ta­ka o po­je­din­ci­ma či­je je ko­ri­šće­nje mak­si­mal­no usa­vr­ši­la NSA. Ner­vo­zu u Va­šing­to­nu ve­ro­vat­no iza­zi­va ube­đe­nje da bi Ru­si mo­gli ra­di­ti to isto, po­seb­no po­sle ve­sti da Kremlj ubr­za­no osa­vre­me­nju­je mor­na­ri­cu, ula­že 2,4 mi­li­jar­de do­la­ra u cr­no­mor­sku flo­tu i gra­di pod­mor­ske dro­no­ve ko­ji mo­gu da no­se ma­nje nu­kle­ar­no oruž­je. Ne­i­me­no­va­ni evrop­ski di­plo­ma­ta je ka­zao da je ni­vo ru­ske ak­tiv­no­sti „upo­re­div sa onim što smo vi­de­li u hlad­nom ra­tu”, zbog če­ga je Nor­ve­ška od sa­ve­zni­ka tra­ži­la po­moć u pra­će­nju ru­skih pod­mor­ni­ca.

Ru­ski me­di­ji pre­no­se pi­sa­nje „Nju­jork taj­msa”, ali ta­mo­šnji zva­nič­ni­ci ne  ko­men­ta­ri­šu nje­go­ve na­vo­de.

Nastavak na Politika...