Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2012, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fond Rubini: Raspad evrozone u 2013. - verovatnoća 90 odsto
NJUJORK -
Verovatnoća da evrozona kraj iduće godine ne dočeka u sadašnjem sastavu je vrlo visoka - oko 90 odsto - prognoziraju stručnjaci Fonda Rubini iz Njujorka.
Eksperti Fonda smatraju , u najnovijem scenariju za blisku budućnost evrozone, da će njene dve članice - Grčka i Portugalija - napustiti taj savez "u bilo kom slučaju".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Mogućnost da Grčka i Portugalija ostanu u evrozoni Fond Rubini ocenjuje sa svega 10 odsto. Tolika je, naime, verovatnoća da će monetarna unija uspeti da uspostavi budžetski savez, a da se problemi članica sa ogromnim dugovima reše na račun "ulivanja" sredstava iz bogatih zemalja centralne i zapadne Evrope.
Ekonomisti Fonda tvrde, u svojoj analizi, da je najverovatniji scenario, koji će uslediti uskoro u evrozoni, "postepen i žalostan raspad monetarne unije", izlaskom problematičnih zemalja iz njenog sastava, praćen bankrotima i ekonomskim zastojem.
Prema oceni eksperta Fonda za sada je, zahvaljujući programu Evropske centralne banke (ECB) o otkupu obveznica problematičnih članica evrozone, verovatnoća nekontrolisanog raspada monetarne unije smanjena i procenjuje se na samo deset odsto.
Glavni napori u evrozoni i celoj EU narednih meseci stabilizacija situacije u Italiji i Španiji
Ukoliko se u narednim mesecima događaji budu razvijali u pravcu koji predviđaju američki eksperti, glavni napori u evrozoni i celoj EU biće usmereni na stabilizaciju sada vrlo problematične finansijske situacije u Italiji i Španiji - dve članice evrozone koje su, takođe, opterećene velikim dugovima.
Italija i Španija do kraja 2015. godine treba da vrate dugove, na osnovu ranije emitovanih dužničkih hartija, u vrednosti od 310 milijardi evra i 215 milijardi evra, a biće im potrebna i eksterna pomoć u vrednosti većoj od 200 milijardi evra za pokrivanje budžetskih deficita.
Izbegavanje "domino efekta" u evrozoni, ako Grčka i Portugalija izađu iz te monetarne grupe, je moguće samo ako se na vreme " zaštite" Španija i Italija, tvrdi Fond Rubini.
Analitičari Fonda takođe predviđaju da će u Grčkoj, zbog daljeg zaoštravanja ekonomske krize i propasti napora EU, Evropske centralne banke (ECB) i MMF da spasu Atinu od bankrota, doći do novog političkog zaoštravanja.
Povratak Grčke drahmi, dolazak SIRIZE na vlast?
Na vlast bi, nakon novih izbora u Grčkoj, mogla lako da dođe grupacija SIRIZA koja oštro kritikuje sadašnju ekonomsku politiku vlade i zalaže se za moratorijum na otplatu državnog duga.
Takva promena bi značila otkaz od zajedničke valute - evra i povratak na nacionalnu novčanu jedinicu - drahmu sa njenom trenutnom i dramatičnom devalvacijom kako bi se povećala konkurentska sposobnost grčke ekonomije na svetskom tržištu.
Devalvacija drahme bi, prema oceni američkih finansijskih eksperata, pomogla grčkom turizmu i poljoprivredi od kojih zemlja dobija najveći deo deviznog priliva.
Grčka prerađivačka industrija i farmaceutika su, međutim, nisko konkurentne i ne može im pomoći čak ni znatna devalvacija domaće valute, ako ponovo bude uvedena u promet, zaključuju stručnjaci Fonda Rubini, uz napomenu da bi izlazak Atine iz evrozone napravio "grdne" probleme ostalim članicama 'evrolenda'".
Nemačkoj ne odgovar izlazak iz evrozone jer ima ogromni suficit
Finansijski eksperti kažu da će sve u evrozoni, kad je reč o likvidnosti, biti u redu dok ECB daje bankarskom sektoru dovoljno svežeg novca. Ako bi ta pomoć izostala članice zone evra bi morale da počnu "mučne pregovore o osnivanju jedinstvenog sistema za garanciju depozita" i izgradnju novog sistema rezervi.
ECB je, krajem prošle i ove godine "ulila" u banke evrozone oko bilion (hiljadu) milijardi evra i tako se priklonila opciji koju već nekoliko godina primenjuje, u nastojanju da stabilizuje ekonomsku situaciju, Centralna banka SAD - Fed koja je u vodeću svetsku privredu "upumpala" bilione dolara od početka globalne finansijske krize.
Prema proceni stručnjaka Fonda Rubini, vodećim zemljama evrozone, pre svega Nemačkoj, ne bi uopšte odgovaralo da se same izdvoje iz monetarnog bloka u kome, usled dominantne pozicije svojih privreda, imaju velike koristi i ogromne trgovinske suficite.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
