Izvor: B92, 07.Nov.2012, 14:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rubini: Evrozona se raspada 90 %

Njujork -- Verovatnoća da evrozona kraj iduće godine ne dočeka u sadašnjem sastavu je vrlo visoka - oko 90 odsto, prognoziraju stručnjaci Fonda Rubini.

Stručnjaci Fonda smatraju da će njene dve članice - Grčka i Portugalija, napustiti taj savez "u bilo kom slučaju".

Mogućnost da Grčka i Portugalija ostanu u evrozoni Fond Rubini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ocenjuje sa svega 10 odsto.

Tolika je, naime, verovatnoća da će monetarna unija uspeti da uspostave budžetski savez, a da se problemi čalnica sa ogromnim dugovima reše na račun "ulivanja" sredstava iz bogatih zemalja centralne i zapadne Evrope.

Ekonomisti Fonda tvrde, u svojoj analizi, da je najverovatniji scenario, koji će uslediti uskoro u evrozoni, "postepen i žalostan raspad monetarne unije", izlaskom problematičnih zemalja iz njenog sastava, praćen bankrotima i ekonomskim zastojem.

Prema oceni eksperta Fonda za sada je, zahvaljujući programu Evropske centralne banke (ECB) o otkupu obeveznica problematičnih članica evrozone, verovatnoća nekotrolisanog raspada monetarne unije smanjena i procenjuje se na samo deset odsto.

Ukoliko se u narednim mesecima događaji budu razvijali u pravcu koji predviđaju američki eksperti, glavni napori u evrozoni i celoj EU biće usmereni na stabilizaciju sada vrlo problematične finansijske situacije u Italiji i Španiji - dve članice evrozone koje su, takođe, opterećene velikim dugovima.

Italija i Španija do kraja 2015. godine treba da vrate dugove, na osnovu ranije emitovanih dužničkih hartija, u vrednosti od 310 milijardi evra i 215 milijardi evra, a biće im potrebna i eksterna pomoć u vrednosti većoj od 200 milijardi evra za pokrivanje budžetskih deficita.

Izbegavanje "domino efekta" u evrozoni, ako Grčka i Portugalija izadju iz te monetarne grupe, je moguće samo ako se na vreme " zaštite" Španija i Italija, tvrdi Fond Rubini.

ECB je, krajem prošle i ove godine "ulila" u banke evrozone oko bilion (hiljadu) milijardi evra i tako se priklonila opciji koju već nekoliko godina primenjuje, u nastojanju da stabilizuje ekonomsku situaciju, Centralna banka SAD - Fed koja je u vodeću svetsku privredu "upumpala" bilione dolara od početka globalne finansijske krize.

Analitičari Fonda takođe predviđaju da će u Grčkoj, zbog daljeg zaoštravanja ekonomske krize i propasti napora EU, Evropske centralne banke (ECB) i MMF da spasu Atinu od bankrota, doći do novog političkog zaoštravanja.

Na vlast bi, nakon novih izbora u Grčkoj, mogla lako da dođe grupacija SIRIZA koja oštro kritikuje sadašnju ekonomsku politiku vlade i zalaže se za moratorijum na otplatu državnog duga.

Takva promena bi značila otkaz od zajedničke valute - evra i povratak na nacionalnu novčanu jedinicu - drahmu sa njenom trenutnom i dramatičnom devalvacijom kako bi se povećala konkurentska sposobnost grčke ekonomije na svetskom tržištu.

Devalvacija drahme bi, prema oceni američkih finansijskih eksperata, pomogla grčkom turizmu i poljoprivredi od kojih zemlja dobija najveći deo deviznog priliva.

Grčka prerađivačka industrija i farmaceutika su, međutim, nisko konkurentne i ne može im pomoći čak ni znatna devalvacija domaće valute, ako ponovo bude uvedena u promet, zaključuju stručnjaci Fonda Rubini, uz napomenu da bi izlazak Atine iz evrozone napravio "grdne" probleme ostalim članicama 'evrolenda'".

Finansijski eksperti kažu da će sve u evrozoni, kad je reč o likvidnosti, biti u redu dok ECB daje bankarskom sektoru dovoljno svežeg novca. Ako bi ta pomoć izostala članice zone evra bi morale da počnu "mučne pregovore o osnivanju jedinstvenog sistema za garanciju depozita" i izgradnju novog sistema rezervi.

Prema proceni stručnjaka Fonda Rubini, vodećim zemljama evrozone, pre svega Nemačkoj, ne bi uopšte odgovaralo da se same izdvoje iz monetarnog bloka u kome, usled dominatne pozicije svojih privreda, imaju velike koristi i ogromne trgovinske sificite.
Pogledaj vesti o: Nju Jork

Nastavak na B92...

OkRadio.rs: Rubini: Evrozona se raspada 90 %