Izvor: Politika, 16.Nov.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Efektna završnica
Gradonačelnik Njujorka, rasturanjem epicentra „Okupacije Volstrita”, pokretu učinio uslugu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Prvi put u poslednja dva meseca, Zukoti park u središtu finansijskog distrikta Njujorka bio je kao i svi ostali na Menhetnu: bez spavača na klupama i šatora na njegovoj popločanoj površini.
Klupe su međutim bile zauzete: jedan broj onih koji su u noći između ponedeljka i utorka odatle proterani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a njihovi šatori, vreće za spavanje i cirade zaplenjeni od strane policije, noć su probdeli sedeći na klupama. Ono što nisu smeli, to je da dremaju, jer je spavanje u parkovima ovde zabranjeno zakonom.
Jučerašnje jutro, tmurno, ali mnogo hladno, u parku, čiji je najveći deo ograđen policijskim metalnim barikadama, dočekalo je samo nekoliko desetina učesnika protesta koji je svoje replike ima i u drugim američkim gradovima, pa i u svetu.
Rasturanje epicentra „Okupacije”, koje će njeni učesnici sada pokušati da pravno ospore, mada je sud već dao za pravo Majklu Blumbergu da primeni zabranu logorovanja u parku, stavilo je na dnevni red dilemu da li je gradonačelnik tim potezom „okupatorima” zadao završni udarac ili je, obezbeđujući im dramatičnu završnicu, dao nova krila.
Mišljenja su podeljena. Po jednima, sa dolazećim hladnim danima, improvizovano taborovanje u parkovima osulo bi se samo po sebi. Po drugima, bilo je već vreme da „Okupiraj Volstrit” promeni svoju taktiku, pošto je, uspeo da na dnevni red američke politike stavi ekonomske nejednakosti i nedostatke političkog sistema.
Pogotovo što su mediji već počeli da se bave manje romantičnom stranom okupatorskih logora u ovdašnjim gradovima: činjenicom da su tamo utočište počeli da nalaze i lokalni klošari, incidentima sa upotrebom narkotika, sitnim kriminalom i sličnim pojavama, neizbežnim u ovakvim okolnostima.
Rasturanje okupacije Zukoti parka će međutim smanjiti vidljivost pokreta, jer je on pre tačno dva meseca baš na tom mestu formiran i bio njegov glavni simbol. „Njujork tajms” citira mišljenje Daga Mekadama, profesora sociologije sa Stanforda, koji predviđa da bi energija pokreta mogla brzo da ispari, u odsustvo „tačke fokusa” koju je predstavljala okupacija njujorškog parka.
Na drugoj strani, Dejmon Silvers, politički direktor najvećeg sindikata AFL-CIO koji je postao saveznik „Okupacija”, smatra da je pokret već učinio mnogo. „Oni su pomogli da se definiše ono što je u toku i narodu ulili osećaj da nešto može da se učini da stanje počne da se menja”.
Silvers je u vidu imao pojmove „1 odsto” i „99 odsto”, procente elite najbogatijih i većine Amerikanaca, koji su zaslugom pokreta ušli u politički rečnik. Kongresna kancelarija za budžet tako je prošlog meseca objavila dokument u kojem se konstatuje da je u poslednje tri dekade 1 odsto najbogatijih udvostručilo svoj udeo u nacionalnom ekonomskom kolaču, dok je srednja klasa u tom periodu bila izložena stalnim ekonomskim nevoljama.
Pokret međutim nije formulisao nijedan konkretan politički zahtev – niti je kao svoju prihvatio bilo koju političku partiju, uključujući tu i dve glavne, Demokratsku i Republikansku. Dok su demokrate, pa i sam predsednik Barak Obama, pokazali simpatije za „okupatore”, republikanci su ih najčešće opisivali kao „leve anarhiste”.
Gradonačelnik Blumberg, koji kao milijarder pripada grupi „1 odsto” od svog poteza neće pretrpeti ličnu političku štetu – preostale su mu još dve godine trećeg, poslednjeg mandata. Njegove kolege iz drugih gradova su u tom pogledu nešto zabrinutije, o čemu svedoči i tele-konferencija koju su nedavno organizovali kako bi razmenili iskustva u suočavanju sa svojim „okupatorima”.
U Vašingtonu, gde su u toku dve „okupacije”, obe nedaleko od Bele kuće, predstavnici lokalnih vlasti su izjavili da zasad nemaju nameru da te logore rasturaju.
M. Mišić
objavljeno: 17.11.2011
