Izvor: B92, 27.Feb.2012, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bžežinski: "Nećemo ići u rat"

Njujork/Vašington -- Geostrateg i nekadašnji savetnik za bezbenost Bele kuće: rešavanje situacije u Siriji treba da predvode Turska i Saudijska Arabija; protivi se i ratu s Iranom.

Iran ne može da bude deo svetske zajednice, ukoliko ne poštuje dogovore. Sukob u Siriji i rešavanje svih problema u toj zemlji treba da predvode Turska i Saudijska Arabija, kao regionalne sile, dok Sjedinjene Američke Države treba da da očuvaju i garantuju svoju i bezbednost u regionu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bliskog istoka.

To je srž poruke koju je poslao Zbignjev Bžežinski - politikolog, geostrateg, i savetnik za bezbednost nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera. Gostujući u emisiji Farid Zakarija GPS (Fareed Zakaria GPS) globalne medijske mreže CNN, Bžežinski je ocenio da SAD moraju da imaju dosledan stav i nastup prema Iranu, a ne da pokažu neodlučnost, jer bi se sve moglo „završiti vrlo loše".

„Ukoliko im, u isto vreme, ne ponudimo izbor između kapitulacije i davljenja, što bi ih nateralo da pokažu bes; i ukoliko ih u isto vreme ne podsetimo da ako nastave istraživanje i mogući razvoj naoružanja, da ćemo u svakom slučaju garantovati bezbednost Bliskog istoka, podrzumevajući i Izrael. To smo već efikasno obavili u slučaju Japana i Južne Koreje."

Igra izraelskih interesa

Zbignjev Bžežinski podseća da se „nuklearni kišobran" može, kao nekada nad Sovjetskim Savezom, postaviti i nad Izraelom.

„Dakle, ne moramo da idemo u rat, i to našim izraelskim prijateljima moramo jasno da stavimo do znanja. Nećemo ići u rat. Neće ni oni ići u rat, tako što će preletati Irak. Nećemo ih podržati. Ukoliko to urade, biće sami. Posledice će snositi sami, jer bi cena koji bismo platili u slučaju velikog rata, koji Iranci tumače kao našu popustljivost, bila katastrofalna za nas u Avganistanu, Iraku, u smislu nafte, ali i uopšte na Bliskom istoku."

Izraelci tvrde da preostaje vrlo malo vremena u kojem će biti moguće jednostavnijim vojnim rešenjem zaustaviti Islamsku Republiku Iran da razvije nuklearno naoružanje i tako izbeći ozbiljan, maosvni oružani sukob. Zato gotovo neskriveno požuruju Amerikance da im pomognu u planiranju i izvođenju napada pre kraja 2012. godine. Najpogodnije bi bi bilo pre predsedničkih izbora 6 novembra 2012. godine.

„(...) Apsolutno tačno. Moj osećaj je da oni sada nas teraju da Irancima damo uslove za kompromisno rešenje, ali oblikovano tako da ga oni [Iranci] ne mogu prihvatiti," objašnjava Bžežinski. „I onda će uoči izbora biti izazvani da udare. Zato mislim da predsednik, kada govori o poseti 5. marta [poseta premijera Izraela], može da uzme u obzir da je bio ponižen kada je poslednji put [Benijamin] Netanijahu bio ovde; a predsednik SAD ne sme da bude tako ponižen, jer on predstavlja američke nacionalne interese, i o njima mora da govori nedvosmisleno."

Da je sada na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost, kao kada je bio u vreme predsednika Džimija Kartera, Zbignjev Bžežinski bi predsednika Barakja Obamu savetovao da izbegne konfrontaciju s Iranom. U toj oceni polazi od mogućnosti da Izrael napadne Iran.

„Iranci će za to okriviti nas. Preduzeće akcije protiv nas. Mi ćemo platiti cenu. To je neprihvatljivo, i želimo da to znate. (...) A Izraelci su realisti. Moramo se setiti da većina Izraelaca ne podržava rat. Veći deo establišmenta MOSAD-a, Šin Beta, vjske je protiv rata. Američka jevrejska zajednica većinom je protiv rata. Samo visoki ešeloni su više orijentisani prema Likudu (prim. ur. vladajuće partije Izraela)."

Zato, tvrdi Zbignjev Bžežinski, predsednik SAD govori i u ime Amerikanaca i u ime Izraelaca, s tačno određenim političkim kredibilitetom.

Zbignjev Bžežinski o podršci Izraelu*

*) - Englseki jezik. B92 ne odgovara za kvalitet i sadržaj.

YouTube/CNN/UWC - Link: http://www.youtube.com/watch?v=CQS3vdhCDvk

Sirija različita od Libije

Bašar al-Asad: Tokom molitve petkom ujutro (Beta - 05.02.2012.)

Mogućnost da se SAD preuzmu značajnijiu ulogu u razrešenju krize u Siriji, koja je već zakoračila u građanski rat, geostrateg iz Vašingtona veruje da Amerikanci ne treba da budu u prvom redu za intervenciju u sirijskoj krizi, već da to treba da prepuste regionalnim silama Turskoj i Kraljevini Saudijskoj Arabiji (KSA).

„Moj pristup bi bio donekle drugačije oblikovan ili definisan u odnosu na sadašnji. Ja bih zauzeo poziciju u kojoj ćemo mi podržati sve ono što Turci i Saudijci zajednički osmisle, zato što su oni naši prijatelji u regionu, oni su odgovorni, oni su vrlo zainteresovani, i oni imaju kapaciteta da odigraju odlučujuću ulogu. Možemo podržati kada nešto rade, ali sigurno ne bih izlazio u prvi red."

Događaji u Siriji po svemu podsećaju na posredan „hladni rat", u kojem Iran podržava vlast Sirije, a KSA sve snažnije podržava njenu opoziciju.

„Sve je još komplikovanije zbog Izraela, koji imaju svoje interese i ne žele da se ponovo stvori snažna, ujedinjena Sirija, mada je top malo verovatno iz ovoga što vidimo. Ipak, ne smemo da nepažljivo poredimo [Bašara] al-Asada i [Muamera] el-Gadafija. Gadafi je bio mnogo ranjiviji, nego što je Asad. Mislim da još nije jasno da li je moguće zbaciti Asada."

Razmatrajući mogućnost da se na brutalnost sirijskih vlasti odgovori jednako nasilnim merama, Zbignjev Bžežinski ocenjuje je „brutalnost često bila efikasna u istoriji i u celom svetu.

„Ipak, nju uglavnom treba da predvode Turci i Saudijci. Turci imaju svoju uloguu regionu, i oni tu ulogu preuzimaju. Imaju inteligentno vođstvo, koje je pokušavalo da nešto uradi. Mislim da treba da ih podržimo. No, izbor između toga šta činiti, posebno u smislu angažovanja u nekom vojnom smislu, mislim da taj potez treba da povuku Saudijci, a ne mi."

Spoljna politika: šta učiniti na Bliskom istoku?

Pitanje Egipta, kao zemlje koja je prošla kroz „Aarapsko proleće" i dobila novu vladu u očima Zbignjeva Bžežinskog ima glavno mesto u odnosima Bliskog istoka. On je uveren da odnosi Egipta i SAD imaju fundamentalnu ulogu u stabilnosti samog Egipta, i održavanja mira između Egipta i Izraela. Zbog toga američki geostrateg ne odobrava stalno licitiranje iznosima pomoći iz Vašingtona vlastima u Kairu, iako nju sada čine u parlamentu Mislimansko bratstvo, a van njega - Vrhovni savet Oružanih snaga, odnosno vojna hunta.

U tom smislu, on snažno podržava odluke koje u spoljnoj politici donose predsednik SAD Barak Obama i njegova administracija. Budući da je i sam demokrata po opredljenju i članstvu u američkoj Demokratskoj partiji, nije teško razumeti njegovu tvrdnju da je predsednik Obama bolji kandidat za Belu kuću od bilo kojeg od potencijalnih kandidata republikanaca.

„Prvo, on bolje shvata svet nego bilo koji drugi političar. Ne bih ni trošio vreme da ga upoređujem s republikanskim kandidatima za predsednika, zato što su njihove izjave toliko nerealistične i primitivne, da je to sramota. Pitanje je da li on od pravilno sghvata svet, da li ima dovoljno unutrašnjeg samopouzdanja i istorijskog ubeđenja da iskoristi moć Amerike na odlučan i efikasan način, koji ne mora obavezno da bude vojni, ali koji u sebi ima stratešku mudrost i posvećenost."

Mudrost predsednika SAD je na najozbiljnijem ispitu na Bliskom istoku, pre svega u očima jnajvažnijeg saveznika Izraela, a potom i svih drugih. Zbignjev Bžežinski predlaže da se nova snaga uloži u izraelsko-palestinski mirovni proces, čemu se Barak Obama nije posvetio, osim nekoliko načelnih govora i poziva da se dijalog nastavi.

„Znate, u to sam uključen 30 godina. Moja osnovna lekcija je ta da su palestinci suviše slabi i podeljeni da bi prvi ponudili ustupke. Izraelci su suviše jaki i samouvereni da bi prvi ponudili ustupke. Bez nekoga kao SAD u ulozi ubedljivog arbitra, nikad neće biti mira. Ako neće biti mira na kratak rok, Palestinci će platiti visoku cenu; na duže staze - Izraelci će biti pod pretnjom; u međuvremenu, stradaće naši interesi."
Pogledaj vesti o: Nju Jork,   Vašington

Nastavak na B92...

Nezavisne Novine: Bžežinski: SAD ne moraju da idu u rat