Izvor: B92, 07.Jun.2013, 10:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto nema novca iz budžeta za Nišvil

Odluka Komisije za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja ostavila je Nišville bez dinara podrške u organizaciji ovogodišnjeg jazz festivala. Pročitajte šta o ovoj odluci kažu direktor Nišvila Ivan Blagojević i ministarstvo kulture.

Komisija u oblasti muzičkog stvaralaštva je na Konkursu za dodelu sredstava razmotrila prijavu Nišvil produkcije d.o.o, u skladu sa Pravilnikom o načinu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulture koji se finansiraju I sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije. Takođe, Komisija je uzela u obzir i muzičku kritiku koja ističe da je Nišvil festival tokom prethodnih godina imao nejasnu programsku koncepciju i da mu je potrebna kvalitetnija umetnička selekcija.

Komisija je takođe pažljivo ispratila realizaciju festivala u prethodnim godinama, kao i dosadašnje izveštaje o korišćenju sredstava upućenih Ministarstvu, na osnovu ugovornih obaveza sa Nišvil produkcijom.

Rukovodeći se činjenicama, a na osnovu dokumentacije u vezi sa finansiranjem festivala u prethodnoj godini, konstatovano je da je Nišvil prethodne godine dostavio Ministarstvu zahtev za pokriće dugova nastalih u realizaciji festivala u 2012. godini na iznos od 6.378.000 dinara.

S tim u vezi, a u odnosu na pritužbe Nisvil produkcije d.o.o. u prethodnoj godini, ostalo je nejasno, zbog čega je direktor Ivan Blagojević potpisao ugovor sa Minstarstvom na iznos od 2.000.000, ukoliko je smatrao da je dodeljen iznos sredstava nedovoljan. Tim povodom, Ministarstvo je uputilo saopštenje da bi organizatori festivala, posebno kada su u pitanju komercijalna pravna lica, a ne ustanove kulture, u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji, trebalo da prilagode programe i da oprezno preuzimaju obaveze i ne ulaze u potencijalne gubitke.

Stoga je naročito uzeta u razmatranje činjenica da je Nišvil na konkursu za dodelu sredstava u 2013. godini, podneo u konkursnoj dokumentaciji predlog zatvaranja konstrukcije na 55 miliona dinara, kao i da se od Ministarstva traži iznos od 10 miliona za realizaciju ovogodišnjeg festivala, što predstavlja trećinu od ukupnog iznosa raspoloživih sredstva u budžetu za celokupnu oblast muzike na nivou Republike, a takođe pomenuti zahtev Nišvil produkcije prema ministarstvu na 10 miliona dinara predstavlja petostruko veći iznos u odnosu na podršku Ministarstva Festivalu u prethodnoj godini (2.000.000 dinara).

Imajući u vidu prethodno navedeno, Komisija je zauzela stav da festival ovakvog profila, naročito imajući u vidu nejasnu progamsku koncepciju, nedostatak kvalitetne umetničke selekcije, kao i ogromna potraživanja Nišvil produkcije, ne predstavlja nekomercijalni program i da bi u slučaju finansijske podrške ovom festivalu, Ministarstvo praktično uskratilo podršku mnogim drugim kvalitetnim nekomercijalnim projektima.

Na konferenciji za novinare održanoj u četvrtak direktor Nišvilla Ivan Blagojević rekao je da je ministar kulture Srbije odgovoran za ovoliko kašnjenje rezultata konkursa koji zaključen još novembra 2012. godine.

- U našim najpesimističkijim pretpostavkama, rekao je Blagojević, nismo očekivali da nas uopšte ne bude na spisku sufinansiranih manifestacija. To očigledno treba da pošalje poruku da Nišville kao brend umetničke muzike Srbije nije potreban srpskoj kulturi.

Od muzičkih projekata iz Niša, sredstva je dobio samo jedan projekat (NIMUS - 750.000 dinara) što je dva posto ukupne sume u toj oblasti, ali su zato beogradski projekti dobili 62 posto, a gledano u celini, Niš je prošao još i gore jer su niški projekti zbirno u svim oblastima dobili manje od 1.5 posto ukupnih sredstava Ministarsva, što se ne može shvatiti drugačije nego kao veliko nipodaštavanje drugog grada po veličini u Srbiji.

Blagojević je takođe podsetio da je Nišvil do 2009. godine od Ministarstva kulture dobijao dva miliona godišnje, 2010 – tri, 2011 – četiri, da bi prošle godine ponovo bio vraćen na dva – i to za program koji sadrži 80 koncerata , na deset bina u pet gradova – što je bio plan i za ovu godinu – uz obilje besplatnih programa i radionica za mlade muzičare.

-Kada je reč o srpskim jazz festivalima, najviše je dobio Beogradski – dva miliona, a znatno manje Valjevski, Pančevački i Kragujevački festival, što su po mom mišljenju, takođe tek simbolični iznosi, a to je znak neuvažavanja jazz kulture u celini.

Direktor Nišvilla je rekao da ovakva odluka dovodi u pitanje svrhu postojanja Nišvilla, kao i održavanje svih ovogodišnjih, a pre svega besplatnih programa koji su takođe bili zaštitni znak najvećeg jazz festivala jugoistočne Evrope.

Direkcija festivala će u narednih 48 sati detaljnije sagledati posledice ovakve odluke Ministarstva kulture, a dodatni trošak će svakako prdstavljati i povlačenje svih štampanih materijala na kojima se Ministarstvo (kao i poslednjih 15 godina) najavljuje kao pokrovitelj ovogodišnjeg Nišvilla.

Ivan Blagojević je naglasio da veliku odgovornost za sve prethodno navedeno svakako ima Komisija za savremeno stvaralaštvo, ali da najveću odgovornost snosi ministar kulture koji je stavio potpis na ovu odluku, iako je prilikom boravka Nišu na premijeri drame „Konstantin“, obećao gradonačelniku Niša da će Ministarstvo podržati Nišville značajnije nego prethodne godine.

- Međutim, ovakvom odlukom Nišville je vraćen 15 godina unazad, zaključio je direktor Nišvilla.

Nastavak na B92...