Izvor: Press, 24.Dec.2010, 03:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beda nas vraća teatru
U kriznim vremenima rekao bih da se ljudi vraćaju pozorištu. Verovatno tada imaju potrebe da se druže, kako bi se uverili da su i drugi u teškoj situaciji
Jednog od naših najistaknutijih glumaca Predraga Ejdusa publika će imati prilike da vidi u novoj seriji Zdravka Šotre „Nepobedivo srce", koja će se od novembra iduće godine emitovati na Javnom servisu Srbije. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << seriji po prozi Mir-Jam, Ejdus glumi glavu porodice Novaković. U intervjuu za Press, bard srpske glume tvrdi da siromaštvo vraća ljude u pozorišta, i kaže da mu je jedini lek nakon napornog snimanja - osmeh njegove unuke.
- Ponekad je snimanje na televiziji veoma naporno, dok, sa druge strane, rad u pozorištu je temeljniji i zahteva studiozniji rad. Televizija zahteva gotovog glumca i nema eksperimentisanja. Čari glume su da se na televiziji nekada odmaram od pozorišta, a na sceni od televizije. Ipak, najdraži vid odmora mi je sa porodicom i svojom unukom sa kojom volim da provodim slobodno vreme, i koja me nakon napornog snimanja, kući dočeka sa osmehom od kog se odmah oporavim - govori Ejdus.
Publika će od sledeće godine imati prilike da vas vidi u još jednom Šotrinom ostvarenju. Koliko je naporno raditi sa njim i kakva je atmosfera na snimanju?
- Šotra je jedan veliki majstor televizijske i filmske režije. „Nepobedivo srce" je još jedno u nizu njegovih uspešnih ostvarenja. Iako nam okolnosti ne idu naruku, sve ostalo ide po planu. Serija ima 15 epizoda i 40-50 scena, Kada se to pomnoži, dobije se velika brojka. Jedna mala greška može da bude fatalna kada je reč o kontinuitetu.
Nedavno ste dobili prestižne nagrade „Dobričin prsten" i „Zoranov brk". Da li znate tačan broj svih svojih ostvarenja?
- Mnogo je uloga iza mene! Postoji tim ljudi koji su istraživali moj rad, i došli do cifre od 170 uloga u pozorištu, a kad se doda rad na filmu i televiziji, dobije se lepa cifra. Najduže igram „Kir Janju" i „Zločin i kaznu" - preko 20 godina, „Šovinističku farsu" sam igrao preko 1.500 puta, i tu ulogu sam odigrao na svim kontinentima. Volim uloge koje nisu toliko poznate, a svaka od njih je ostavila veliki trag u meni. Na kraju karijere iza svakog glumca ostanu dva-tri naslova po kojim se pamti, a ako ima više od tri, onda je stvarno uradio mnogo!
Da li se pronalazite u likovima koje tumačite?
- Ja se bavim glumom prevashodno zbog transformacije. Svaka velika transformacija za mene je veliko čudo. Nikada se nisam pronašao u liku koji glumim, čak daleko od toga. Dok glumim, pokušavam da iskopam u sopstvenom biću i podsvesti i genu i životnom iskustvu sve ono što mi je potrebno da bih ulogu izneo onako kako se to od mene traži. Ne možemo da pobegnemo od sebe, od svog fizisa i svojih godina, ali putem tih uloga pokušavam da napravim nešto što do tada nisam igrao ili radio.
Kakvo je vaše mišljenje o posećenosti pozorišta u Srbiji?
- Činjenica je da u Srbiji i Beogradu ima jako malo pozorišta. Recimo Stokholm koji broji stanovništvo kao naš grad ima 100 pozorišta. Mali broj ljudi ide u pozorište, tačnije 5 do 10 % stanovništva odlazi u pozorište. S obzirom na to da je mali broj pozorišta, onda je to prihvatljivo. U kriznim vremenima rekao bih da se ljudi vraćaju pozorištu. Verovatno tada ljudi imaju potrebe da se druže kako bi se uverili da su i drugi u teškoj situaciji. S obzirom na to da je pozorište neka vrsta katarze, onda im je lakše da to izdrže.
O glumcima mnogi ljudi imaju predrasude, kajete li se nekada što ste izabrali taj poziv?
- Nikada se nisam pokajao što sam uplovio u glumačke vode! Citiraću staru kinesku mudrost: „Izaberi posao u mladosti koji voliš i celog života nećeš raditi ništa". Uvek sam se rukovodio ovom poslovicom zbog čega svoj poziv doživljavam kao zadovoljstvo i uzbuđenje, a ne kao rad bez obzira što se i fizički umaram budući da radim vrlo naporan posao. Strašno je živeti i raditi posao koji ne voliš.
