Izvor: Politika, 05.Feb.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji faraon

Bezmalo tri decenije predstavljao je američku uzdanicu u suzbijanju islamskog fundamentalizma u arapskom svetu i jednog od ključnih igrača na Bliskom istoku. Međutim, ni bezrezerevna podrška američkoj spoljnoj politici u regionu nije mu pomogla da mu Vašington proteklih dana okrene leđa ne mogavši da zažmuri na bes Egipćana koji kliču da ne žele više „faraona” na vlasti.

Četvrti predsednik Arapske Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Egipat Hosni Mubarak (83) ostaće upamćen kao jedan od lidera s najdužim vladarskim stažom u Africi, koji je iz skromne porodice iz jednog sela u delti Nila stigao do vrha egipatske političke piramide. Sin inspektora u Ministarstvu pravde uspeva da 1949. diplomira na Vojnoj akademiji u Kairu, a godinu dana kasnije i na Vazduhoplovnoj akademiji u Bulbeisu, posle čega odlazi na specijalizaciju u SSSR.

Kao odličan pilot postaje načelnik Vazduhoplovne akademije (1966–1969) da bi ga egipatski predsednik Anvar el Sadat 1972. imenovao za glavnokomandujućeg egipatske avijacije. Svoje liderstvo pokazao je u izraelsko-egipatskom ratu 1973. kada stiče slavu među Egipćanima i velike simpatije Sadata koji ga najpre unapređuje u maršala vazduhoplovstva a 1975. ga imenuje za svog potpredsednika.

Poput pilotskih borbenih veština u vazduhu, Mubarak je i u politici brzo stekao dobre diplomatske veština tako da mu Sadat poverava važnu diplomatsku ulogu u bliskoistočnom mirovnom procesu, ali i posredništvo u sporu Maroka, Alžira i Mauritanije oko Zapadne (Španske) Sahare.

Verno je sledio Sadatovu politiku zbližavanja sa Izraelom i SAD, ali je uspeo da izbegne smrt 6. oktobra 1981. kada su islamski ekstremisti pucali na vojnoj paradi i ubili predsednika Sadata i još sedmoro ljudi. Premda je sedeo tik uz Sadata, Mubarak je prošao s manjim povredama ruke, a osam dana kasnije postao predsednik države i lider vladajuće Nacionalne demokratske partije.

Procenjuje se da je Mubarak u poslednje tri decenije vladavine preživeo najmanje šest pokušaja ubistava, a najpoznatiji je atentat iz 1995. godine kada su na njega iz „kalašnjikova” pucali u Etiopiji. Ipak, Mubarak je bio nepovređen jer se nalazio u svom blindiranom „mercedesu”, koji je dovezen u Adis Abebu na insistiranje njegovog bliskog saveznika Omara Sulejmana, kojeg je pre nekoliko dana imenovao za potpredsednika Egipta.

Vanredno stanje zavedeno posle atentata na Sadata nije uopšte ukinuo tako da je do danas sebi ostavio odrešene ruke u sprečavanju bilo kakvih opasnosti po njegovu vlast. Ipak, posebnu popularnost stekao je kada je oslobodio oko 1.500 političara, novinara i verskih lidera, zarobljenih za vreme Sadatove vladavine.

Ne može se osporiti da je znatno doprineo miru na Bliskom istoku, kao i da je, uprkos tome što je bio njihov saveznik, Amerikance upozorio da će invazija na Irak 2003. samo iznedriti „stotinu Bin Ladena”.

Naspram toga što su ga poštovali na međunarodnom planu, Mubarak kao da nije primetio da Egipćani sve manje veruju u njegova obećanja o reformama. Iako je s godinama postao povučeniji, pažljivo smišljajući svoje javne nastupe i poteze, korupcija, nepotizam i neuspeh da proširi blagostanje u zemlji u kojoj većina ljudi smatra da nije dobila pošteni udeo u nacionalnom bogatstvu, prema svemu sudeći, koštaće ga odlaska s vlasti.

Nenad Radičević

objavljeno: 06.02.2011

Nastavak na Politika...