Izvor: S media, 23.Dec.2011, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći gubitnici godine (VIDEO)
Ova godina je bila najpogubnija za diktatore i doživotne predsednike u svetu. Među prvim žrtvama “Arapskog proleća” bili su bivši egipatski i tunižanski predsednici Hosbni Mubarak i Ben Ali.
Veliku "ujdurmu" u svetu izazvačla su i ubistva Bin Ladena i Moamera Gadafija. U ovom neslavnom društvu gubitnika našao se i Dominik Stos-Kan, kome nije presudio nezadovoljni narod, već “njujorška sobarica”.
Moamar Gadafi
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Bio je brat vođa, vođa revolucije, kralj kraljeva. Gadafijevi je 41 godinu vladao Libijom podjednako živopisno kao i što je bio i njegov odlazak.
Sve do samog kraja revolucionarnog ustanka u Libiji, Gadafi se obraćao sledbenicima, snimao ohrabljujuće audio poruke, a ostale je zvao pacovima.
Libijska oslobodilačka vojska pronašla je Gadafija 20. oktobra ove godine u zemljanoj cevi, mučki ga pretukla i ubila.
Pogledajte Sirt – Gadafijevu prestonicu koja više ne postoji (VIDEO)
Poznate face slave Bin Ladenovu smrt
Vojni sud osudio Ben Alija na pet godina zatvora
Za razliku od Tunisa i Egipta gde je arapsko proleće u zaborav odnelo lidere države bez oružanog sukoba, Gadafi bi verovatno i danas razapinjao šator u Tripoliju da nije bilo intervencije NATO-a.
Osama Bin Laden
Posle terorističkih napada na Svetski trgovinski centar 9. septembra, osnivač Al Kaide Bin Laden postao je američki neprijatelj broj jedan.
Prošla su tri predsednička mandata dok ga najmoćnija obaveštajna služba na svetu nije pronašla i ubila. U vreme kada je ubijen u tajnoj rezidenciji u Abotabadu u Pakistanu, 6. Maja, Bin Laden je već bio Al Kaidin brend.
Ova teroristička grupa izgubila je podršku arapske javnosti zbog brutalnosti i fanatizma s kojom se retko ko mogao identifikovatri, bez obzira na antiameričko raspoloženje. Revolucije u Egiptu i Tunisu samo su dodatno gurnule Al Kaidu na marginu demonstrirajući kako su promene moguće drukčijim i uverljivijim sredstvima.
Hosni Mubarak
Ovo je definitvno loša godina i za bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. Posle trideset godina vladavine, sa te funkcije otišao je za samo 18 dana revolucije. Sada mu se sudi za smrt zbog nenaoružanih civila za vreme protesta.
Pored toga što je na ličnom planu doživeo krah, nije sigurno koliko je politički poražen , jer njogove pristalice u Vrhovnom veću vojske žele da postanu nedodirljiva poluga vlasti, bez obzira na nedavne izbore i uspostavljanje institucija demokratske vlasti.
Ben Ali
Posle januarskih protesta tunižanski predsednik Ben Ali kukavički je pobegao u Saudijsku Arabiju. Na taj način izbegao je kaznu od 35 godina zatvora zbog pranja novca i trgovine drogom.
Ben Ali se UN-u predstvljao kao humanitarac i antiterorista, ali kod kuće je redovno gušio ljudska prava, slobode medija i ostavio mlađe generacije bez ekonomske perspektive. Izbore je uglavnom dobijao s preko 90 posto podrške.
Dominik Stros-Kan
Iako je imao sve šanse da pobedi Sarkozija na izborima, omakla mu se pogrešna hotelska soba.
Njujorška sobarica koju je navodno silovao – kasnije u sudskom procesu je preimenovano u seks s pokušajem ucene – otvorio je pandorinu kutiju bivših Stros-Kanovih seks ekscesa. Mogli bismo zaključiti da je platio poštenu cenu, ali iz pogrešnih razloga.
(S media)
Foto:Tportal
Pogledaj vesti o: Libija, Moamer Gadafi, Nju Jork
