Izvor: Politika, 29.Jan.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika se distancira od Mubaraka
Događaji u Egiptu su dosad najveća spoljnopolitička kriza s kojom se suočava Obama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Zbivanja na ulicama Kaira i Aleksandrije povod su za vanredno stanje kako na američkim televizijama, tako i u ovdašnjoj diplomatiji. Proteste u Egiptu prati specijalni tim Stejt departmenta, a juče je zasedao i Savet za nacionalnu bezbednost u čijem radu je učestvovao i predsednik Obama.
Preovlađujuće osećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovde je zabrinutost – i nemoć. Ulog je za Ameriku veliki: u pitanju je njen glavni saveznik u arapskom svetu. Na jakim vezama sa Egiptom počiva čitava bliskoistična strategija SAD.
Vašington je s jedne strane zadovoljan što se na ulicama ne uzvikuju antiameričke parole, ali s druge strane nije baš najsrećnija što je demonstranti ne prizivaju kao saveznika u njihovoj borbi da iznude demokratsku promenu u zemlji.
Zbog toga je američka strategija otkako su nemiri počeli, jedan delikatni hod po zategnutoj diplomatskoj žici. S jedne strane se daje za pravo građanskom nezadovoljstvu i vlasti pozivaju da poštuju pravo na okupljanje i proteste, a s druge se izbegava pominjanje Mubaraka po imenu i traženje njegovog odlaska.
Obama je u petak noću, posle Mubarakovog govora naciji, telefonirao egipatskom lideru, da bi ga, kako je saopšteno, podsetio na njegova obećanja da će sprovesti reforme. „Rekao sam mu da snosi odgovornost za svoja obećanja”, preneo je u sopstvenom televizijskom obraćanju američki predsednik.
Reklo bi se međutim da je počelo izvesno distanciranje od egipatskog vođe koji je skoro tri decenije u američkim strateškim kalkulacijama „faktor mira i stabilnosti”. „Pogodba” s njim, još otkako je pre tri decenije došao na mesto ubijenog Anvara Sadata, glasila je da će ga Amerika ponekad javno podbosti zbog čvrste ruke, ali da će on kontrolisati stvari kod kuće i biti glavni arapski saveznik.
To distanciranje je sadržano u upozorenju odlazećeg Obaminog predstavnika za štampu Roberta Gibsa da će SAD preispitati svoju pomoć Egiptu (1,5 milijardi dolara), ako bezbednosne snage pokušaju da silom suzbiju proteste. Egipat je, posle Izraela, Avganistana i Pakistana, četvrti na listi najvećih primalaca američkih para.
Vašington javno nije zatražio Mubarakovo povlačenje, po svoj prilici zato što nije siguran ko bi mogao da ga zameni. Vođa opozicije, nobelovac Mohamed el Baradej, po ovdašnjim procenama nema političku infrastrukturu u zemlji („ima više veza na Zapadu nego u Egiptu”). Mubarakov sin Gamal, koji je pripreman za naslednika, ne bi bio prihvatljiv razgnevljenim masama...
Ostaje jedino opcija da to opet bude neki oficir, pošto je vojska ipak najrespektabilnija institucija u zemlji, koja jeste s tenkovima i oklopnim vozilima izašla na ulice, ali više da bi čuvala neke važne zgrade nego da bi se sukobljavala sa demonstrantima, što rečito potvrđuju i televizijske slike iz Kaira.
Glavna američka briga je da situacija ne izmakne kontroli i da u prvi plan ne izbiju Muslimanska braća. Dolazak na vlast islamskih ekstremista u Egiptu promenio bi ne samo Bliski istok, nego i svet, s posledicama kako geopolitičkim, tako i ekonomskim (cena nafte je već počela da raste”.
Zbog svega ovoga, reč je o dosad najvećoj spoljnopolitičkoj krizi s kojom se suočio Obama, krizi u kojoj Vašington još nije odabrao kartu na koju treba da zaigra.
M. Mišić
objavljeno: 30.01.2011
