Izvor: Vostok.rs, 17.Jun.2012, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šekspirovski izbor za Grke
17.06.2012. -
U nedelju se u Grčkoj održavaju vanredni parlamentarni izbori, od kojih direktno zavisi ne samo karakter vlasti u ovoj zemlji, nego i finansijska stabilnost cele Evrope. Već je jasno da je za Evropsku uniju najmanje dramatičan scenario prema kojem pobeđuju umerene snage, koje se zalažu za nastavak realizacije prethodnih programa međunarodne finansijske pomoći Atini. Međutim i u ovom slučaju Evropa će morati da „odreši kesu" radi spasa grčke privrede.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
Dimenzije i, što je još bitnije, karakter panike kojom su obuhvaćena evropska tržišta, verovatno je preciznije nego iko drugi okarakterisao uticajni itilajanski list Corriere Della Sera. List je nazvao situaciju koja je nastala u Evropi kao „veliko povlačenje kapitala", i naglasio da su vodeće zemlje zone evra – Nemačka i Francuska – tokom protekle tri godine povukli samo iz Italije i Španije, da ne spominjemo i Grčku, 600 milijardi dolara. Pritom u odnosu na evro ova pojava dobija formu povlačenja kapitala inostranih investitora iz svih delova evrozone, a ne samo sa takozvane „periferije", koju čine Italija, Španija, Irska, Portugal i Grčka.
U nedelju grčki birači mogu da daju svoj doprinos panici kojom je obuhvaćena Evropa, ili obrnuto, da pokušaju da „igraju na strani evra". Glavna zagonetka glasanja je u potencijalnoj pobedi radikalnih snaga na čelu sa koalicijom Siriza, koja je na prethodnim izborima, 6. maja, odnela gotovo 17% glasova. Njen harizmatični lider Aleksis Tsipras izjavljuje o nameri da revidira politiku oštre budžetske štednje prema recepturi Evropske unije i MMF, koju je prihvatila prethodna vlada. Ova strategija je omogućila Grčkoj da dobije prvu tranšu finansijske pomoći, međutim istovremeno je prouzrokovala pad životnog standarda, rast socijalnih suprotnosti i unutrašnju političku krizu koja traje od kraja 2011. godine. „Novac ćemo naći, ne brinite, neka to čak i ne interesuje strance" – takve parole, koje očigledno liče na blef, deklamuju zadnjih dana aktivisti koalicije Siriza. Poslednja sociološka istraživanja daju njoj, i tradicionalnom grčkom političkom „teškašu" – desničarskoj partiji „Nova demokratija" približno isti broj glasova. Prema jednoj prognozi sociološke službe Public Issue, radikali iz Sirize u stanju su da dobiju 32% glasova, što će im dati 121 mandat i parlamentu na 300 poslanika. Druge agencije daju analogni rezultat izbora u korist „Nove demokratije".
Lideri Evropske unije ne skrivaju svoju zainteresovanost u pobedi „Nove demokratije" ili njihovih tradicionalnih umerenih oponenata – Svegrčkog socijalističkog pokreta PASOK. Upravo lideri ovih snaga su još u novembru 2011. godine dali pismena uveravanja Evropskoj uniji i MMF, da će politika oštre štednje biti nastavljena nakon izbora. Lider „Nove demokratije" Antonis Samaras uveravao je Brisel da može da formira koalicionu vladu koja bi zadovoljila EU. „Mi ostajemo u evrozoni. Mi se ne igramo sa Evropom" – citira ga agencija AFP. Učesnici majskog samita EU sa svoje strane su potvrdili zahtev prema Grcima da se striktno pridržavaju stavova memoranduma, koji je ranije bio usaglašen, ukoliko žele da dobiju nova sredstva za rešavanje svojih dužničkih problema. A ministar finansija Francuske Pjer Moskovisi ovih dana je potvrdio, da Grčka zadržava članstvo u evropskoj zoni „uslovno" i da njen status zavisi od toga kako će buduća vlada poštovati obaveze, koje su ranije date Evropskoj uniji i MMF. A takva rešenost može da izostane od strane buduće grčke vlade, - izneo je pretpostavke u razgovoru sa „Glasom Rusije" eksperat Instituta Evrope RAN Vladislav Belov. On je podsetio, da i „Nova demokratija", i PASOK nisu mogli da sačuvaju svoje pozicije u parlamentu na osnovu rezultata prethodnih izbora, 6. maja, znatnim delom upravo iz razloga što Grci ne žele da slede zahtevima EU i MMF.
I „Nova demokratija", i PASOK izgubili su daleko više glasova, nego što se prognoziralo uoči izbora. A radikalne partije, obrnuto, osvojili su više glasova nego što su im davale prognoze. Sada će se spremnost Grčke da izvrši ranije preuzete obaveze znatno smanjiti. Može se očekivati da Evropu, sa novom grčkom vladom i parlamentom očekuju još veći problemi.
„Biti ili ne biti (u evrozoni) pitanje je sad?" – tako je, prema agenciji AFP, parafrazirao za Grke večito šekspirovsko pitanje bivši premjer zemlje Lukas Papademos. Danas odgovor ne bi mogli da daju ni političari, čak ni finansijski eksperti „koji sve znaju". Možda će u tome uspeti grčki birači, koji mora da razumeju da negativan rezultat političkih potresa u Grčkoj može da prevaga bilo koju privremenu korist. U igri nije samo članstvo Atine u evrozoni, nego i finansijski položaj njenih partnera u evropskoj „periferiji" – pa i Evropske unije u celini.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Nedelja štednje, Izbori, Evropska Unija
