Izvor: Vostok.rs, 25.Jul.2012, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanzemaljski razum će se ispoljiti u svakom trenutku
25.07.2012. -
Stručnjaci međunarodnog istraživačkog Instituta SETI upozoravaju da se prema Zemlji brzo kreću tri gigantska neidentifikovana objekta koja mogu da budu vanzemaljskog porekla.
Još se nije smirilo uzbuđenje oko filmova Diskaveri Čenl sa šokantnim komentarima Stivena Hokinga. Jedan od najuticajnijih u načunom smislu i najpoznatijih fizičara teoretičara, nobelovac, dao je senzacionalnu izjavu da vanzemaljci >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << najverovatnije postoje. Ali moli čovečanstvo da ne pokušava sa njima da se poveže. Naučnik razmišlja o vanzemaljskim svetovima po ko zna koji put. On se proslavio zahvaljujući knjizi Kratka istorija vremena o poreklu Vasione. U novoj seriji Hoking je izjavio da drugi oblici života postoje u mnogim krajevima Vasione, ali vnazemaljci mogu da iskoriste Zemlju prosto kao izvor resursa kako bi je zauzeli i otišli dalje.
Amerikanci su se već pobrinuli za identifikaciju vanzemaljskih bića, za sada samo na genetskom nivou. Profesor genetike ih Harvardske medicinske škole Hri Ravkan je rzaradio čip koji može da odredi postojanje fragmenata vanzemaljskog DNK. Pretpostavlja se da će čip biti korišten u sastavu istraživačkog kompleksa budućeg marsohoda. Prašina sa Marsa će dospevati u specijalni rastvor koji se obrađuje ultrazvukom radi razranja mogućih organskih fragmenata, a zatim čip analizira postojanje DNK.
Zeleni ljudi, prijem...
Traganjem za vanzemaljskim životom čovečanstvo se bavi decenijama. Američki naučnici rešili su da radi obrazlaganja neophodnosti traganja za razumom u kosmosu primenjuju paradoks čuvenog fizičara Enrika Ferme, koji oni shvataju kao protivrečnost između visoke verovatnoće postojanja razumnog života u Vasioni i odsustvom znakova njegove egzistencije. Naučnik je postavio jednostavno pitanje: Ako je vanzemaljskih civilizacija tako mnogo, gde su one?
Amerikanci su predložili rešenje tog paradoksa. Utvrdii su da ako se uzme prosečno vreme života razumne civilizacije u našoj Galaksiji od oko 1000 godina (zemljani šalju radiosignal u kosmos svega oko sto godina), u Mlečnom Putu mogu da postoje, ne znajući jedna za drugu, više od 200 civilizacija. Britanci su otišli još dalje. Na Edinburškom univerzitetu samtraju da u našoj Galaksiji postoji bar 361 razumna civilizacija, a njihov maksimalni broj je 38000.
Uspesi u teoriji nadahnjuju danas ne samo naučnike SETI, već i milione dobrovoljaca na planeti koji još od 60-ih godina pokušavaju da čuju radiosignale nepoznatih svetova. 1977. godine radioteleskop univerziteta Ohajo primio je signal koji je trajao oko 37 sekundi. Signal je išao iz sazvežđa Strelca i bio je najjači od svih ranije primljenih. 2004. godine radioteleskop Aresibo preneo je „poziv“ koji je dobio naziv SHGb02+14a, koji potiče iz onog dela Vasione gde se sazveđe Ovna graniči sa Ribama.
Poslednji podaci koje su 2008. godine objavili američki naučnici koji rade na Programu traganja za vanzemaljskim civilizacijama, mogu se nazvati senzacionalnim. Jedan od zvezdanih sistema bliskih Zemlji može da predstavlja vernu kopiju našeg Sunčevog sitema, samo na ranom stadijumu razvoja. Ne isključuje sa da je čovek kopirao jednom stvorenje koje je živelo pre mnogo miliona godina u dalekim svetovima.
Švedski hemičar Svante Arenius, jedan od prvih nobelovaca, izrazio je krajem 19. veka ideju parspermije: život na Zemlji mogao je da bude donet iz Kosmosa. Zvanična nauka 20. veka ignorisala je tu hipotezu. Ali sada mnogi vodeći fizičari teoretičari u Evropi i Rusiji aktivno se bave problemima donetog života na našu planetu, odbacujući „zvaničnu“ teoriju da je Zemlja centar sveta i da se Vasiona okreće oko Zemlje. U Rusiji teoriju vanzemaljskog porekla života osnovali su načučnici iz Instituta za spektroskopiju RAN.
- Sa filozofske tačke gledišta može se pretpostaviti da vanzemaljci teže da produže svoj život i predaju nagomilana znanja. Zato bi bićima sa drugih planeta bilo korisnije da šalju u okolni prostor u granicama Galaksije stotine hiljada tona biomolekula – mikrokapsula DNK, koje sadrže u sebi sve informacije o tom tipu života kojem pripadaju. Takav način razmene informacija povoljan je i sa energetske tačke gledišta. Poslate u kosmos sa kosmičkom brzinom od na desetine kilometara u sekundi čestice sa DNK se šire galaksijom za nekoliko miliona godina – rok koji je povoljan za percepciju. Naprotiv, elektromagnetni signal koji prolazi brzinom svetlosti, rasprostire se previše brzo i sadrži premalo informacija.
Naravno, delo „izaslanika“ će propasti: uhvatiće ih gravitaciona polja zvezda i sagoreće, deo će biti razoren prilikom eksplozija supernovih zvezda, ali određeni deo može da dospe na planete sa povoljnijim uslovima poput Zemlje. Ako je planeta odgovarajuća, biosignal na njoj neće nestati bez traga. Dospevši u vodu određene temperature, signal će početi da se razvija. U DNK je položena kolosalna količina informacija – 109 jedinica genetičkog alfabeta od četiri slova nukleida. Zamisliti sve moguće varijante spoja jednostavno je nemoguće. Tako se pojavljuje život. Molekularni genetičari tvrde da samo oko 5% DNK čoveka sadrži korisne informacije. Preostalih 95% je suvišni deo DNK koji skriva tajnu porekla života, uključujući korisne i neophodne za dalji razvoj čovečanstva informacije. Očigledno da kada bi se dostigao njihov nivo razvoja, mi bismo mogli da izvedemo istu operaciju na rasprostiranju života u Galaksiji u narednim milionima godina.
Postoji još jedno važno svedočanstvo o tome da je život na Zemlji bio donet iz kosmosa. Poslednja mikrobiološka istraživanja ruskog Instituta za kosmičku medicinu pokazuju da se život pojavio odmah čim su se stekli neophodni uslovi. Ako se uzme u obzir da je utvrđena starost prvog zemaljskog enta – 3,8 milijardi godina i geološki uzrast Zemlje – 4,6 milijardi godina i da su oni vrlo brliski, mi i vi i jesmo pravi pravcati došljaci.
Kisljakov Andrej,
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
